fbpx
 

Integracija u Evropskoj Uniji: Saradnja lokalnih aktera kao odlućujući faktor

Jona Koprencka

Da bi postali deo Evropske Unije, treba u samim zemljama prvo imati miran i kooperativan politički život.

Integracija u Evropskoj Uniji je prioritet za zemlje Zapadnog Balkana. Perspektiva svih zemalja je jasna. Integracija za ove zemlje ne podrazumeva samo priključivanje prema evropskoj porodici, već i odvajanje od stare politike i starog mentaliteta. Unutrašnja politika u ovim zemljama po svemu sudeći ne doprinosi integraciji onoliko koliko treba. Sve partije, kako one u opoziciji tako i one na vlasti, navode integraciju kao najvažniji prioritet ovih zemalja. Ali, u stvari, podele i krize koje su stvorene од partije većine i one iz opozicije pokazuju potpuno suprotnu stvar. Da bi postali deo Evropske Unije, treba u samim zemljama prvo imati miran i kooperativan politički život.

Balkan proizvodi više događaja nego što može da ih konzumiramo. Bavimo se mitovima, legendama, događajima, stvarnim činjenicama iz nekih prošlih vremena, koji su kasnije namerno naduvene i iskrivljene. Nacionalizam i populizam kroz istoriju stalno su pratile ove zemlje. Tokom proteklih godina koje ove zemlje su provele ispod komunističkog i jugoslovenskog starateljstva one su zatvorile оvе zemlje, praveći ih previše nacionalističkim i populističkim, kao da se svi događaji odnose na njih.

Ove su države na početku ili na sredini njihovog evropskog puta. Čini se da su veće poteškoće prošle, ali ipak najveće poteškoće se pojavljuju upravo u ovim momentima. Kao što se zna zemlje Balkana, uvek su bile žarište konflikata zbog njihove geografske pozicije. Potrebno je uraditi veliki posao, i to pre svega realan i stvaran posao za razdvajanje ovih zemalja od realnosti stare politike. Već nekoliko godina zaredom, u ovim zemljama vidimo visoke unutrašnje tenzije.

Аlbanija

Posle pada komunističke diktature i prvih pluralnih izbora 31 marta 1991 godine, učlanivanje u NATO bilo je percepirano kao odvajanje od starih politika. Politička situacija je uvek bila tenzična. Vlast i opozicija se recipročno okrivljuju između sebe za svaku opasku međunarodnog faktora, ali i za ekonomske i socijalne krize u zemlji.

U Albaniji, već više od jedne godine opozicija se protestuje na trgovima u Tirani, tražeći ostavku od aktuelne vlade. Poslanici opozicije su izgoreli (vratili) njihove mandate. Parlament funkcioniše samo sa poslanicima većine, a ovakva situacija pravi političku situaciju veoma uznemirujuću za stabilnost zemlje. Predsednik Ilir Meta je odlučio da stavi van snage Dekret br. 10928, za realizaciju lokalnih izbora, koji su trebali da se održe 30 juna. Meta argumentime da Parlament treba da se bavi pitanjem ublažavanja situacije i izbegavanje konflikta za situaciju u zemlji koja ne može da se predvidi.

Kosovo

Na Kosovu, partije na vlasti i opozicija šalju silne poruke, optužujući se između sebe za korupciju i zloupotrebu moći. Radi se o jednoj od najmladih država na svetu. 17 februara 2008 godine, Kosovo je objavilo nezavisnost, sa željom da postane priznata nezavisna država. Sukobi sa zvaničnim Beogradom nisu nedostajali svo ovo vreme a Mitrovica i dalje ostaje i dalje jabuka razdora. Za međunarodni faktor koji zauzima značajan deo u čuvanju stabilnosti Dijaloga Prishtina- Beograd je veoma značajan ovaj dijalog. Kako što se veoma često dešava u zemljama Zapadnog Balkana tražimo rešenje od međunarodnog faktora i zaboravljamo da prosperitet u zemlji može da dođe samo iz saradnje lokalnih političkih faktora. Vlast i opozicija na Kosovu su u stalnom političkom konfliktu vodeći Kosovo u jednom kratkom periodu u česte prevremene ibore.

Severna Makedonija

U Severnoj Makedoniji čini se da je situacija smirenija posle promene imena zemlje i posle razrešenja ovog pitanja sa Grčkom državom, a situacija ide u pravcu normalizacije bilateralnih odnosa. Da potsetimo da je integracija ove zemlje u NATO-u I u Evropskoj Uniji je bila držana kao talac zbog toga što zvanična Atina nije prihvatala ime ‘Makedonija’. Unutrašnja politička situacija u zemlji ostaje tenzična zbog različitih etničkih zajednica koje žive u ovoj zemlji, ali i zbog dugogodišnjih optužbi između vlasti i opozicije za mito, zloupotrebu vlasti, korupciju i t.d.

Crna Gora

Ukoliko za sve zemlje iz Zapadnog Balkana možemo reći da su na raskršću između njihove prošlosti i zapadno-evropske budućnosti, za Crnu Goru spoljašni uticaji su vidljiviji. Dovoljno je da potsetimo na pokušaj ubistva predsednika Mila Đukanovića, za koji je bilo optuženo nekoliko anti-zapadnih fanatika. Određene opoziciske političke partije su finansirane od populista orientisanih prema ruskim politikama. A ne treba da zaboravimo i kolosalne investicije u delu crnogorskog primorja na Jadranskom Moru.

Izvor: mia.mk

Strani uticaji u Zapadnom Balkanu

Evropska integracija nije samo želja, već i potreba ovih zemalja kojima je potrebna promena političkog kursa. Ukoliko nije Evropska Unija, neka druga sila će doći da dominira na Balkanu. Narodna Republika Kina počela ja da vidi Balkan kao njeni cilj za veće geo-političko proširivanje. Obnova Puta svile već neko vremena je kineski san. Kina će na ovaj način stvoriti vezu iz Azije, preko Afrike pa sve do Evrope. Kineske investicije su uložene u pristaništima Grčke, u Termo-centralama Bosne i Hercegovine, u aerodromu u Albaniji, u Makedoniji. Evropska Unija je dosta uznemirena zbog ovih investicija koje ne donose samo kineski kapital, već i kineski politički uticaj. Evropska Komisija je dosta uznemirena zbog ovih investicija koji ne donose samo kineski kapital, već i politički uticaj. Nemački mediji pišu da Kina želi proširi svoj uticaj u bivšim jugoslovenskim republikama, a još uvek nije jasan kineski interes na Balkanu. Evropska Komisija je podignula istražni postupak oko kineskih planova za izgradnju brzih železnica u Mađarskoj, a kinezi ovo ocenjuju kao win-win strategiju. Istovremeno su planirane i kapitalne investicije u Srbiji, Mađarskoj i u drugim državama sa kojima su povezani putevi kineskih roba. U vremenu ekonomskih i političkih poteškoća, kineske investicije se proširuju u regionu koji evropski duh smatra kao jedini put za promenu starog političkog diskursa

Da bi se postiglo ovo, potreban je ogroman rad svih aktera, ukljućujući i domaće aktere koji treba da sarađuju. Samo njihova međusobna saradnja može dovesti do do realnog postizanja evropskog puta. Iznad svega, politička klima u zemlji treba da je mirna i stabilna. Protesti, međusobna optuživanja za korupciju, mito, zloupotrebu vlasti esencijalno usporavaju evropski put. Ne može se napraviti niti jedan korak napred u jednoj zemlji u kojoj opozicija i vlast stalno upućuju međusobne optužbe. Saradnja između lokalnih aktera, može pomoći više od bilo koje evropske institucije ili nekog specijalnog emisara ovih institucija.

Molimo Vas pročitajte pravila o komentiranje ili preuzimanje.
Napomena: Mišljenja i stavovi u ovom članku su od autora i ne odražavaju stavove Instituta za komunikaciske studije ili donatora.

Раѓеновиќ: Забавен парк од ваков обем е на несоодв...
Integrimi në Bashkimin Evropian:  Bashkëpunimi i a...
 

Коментари

Моментално нема коментари. Биди прв со својот коменат!
Анонимен
Недела, 22 Септември 2019
  • Блогирај +

    Приклучете се кон тимот соработници и предложете тема или испратeте текст, со Ваша фотографија и куса биографија на info@iks.edu.mk.Повеќе

  • Насоки +

    Текстовите треба да имаат помеѓу 900 и 1300 зборови и да бидат напишани во куси пасуси, во разбирлив и неформален стил. Повеќе

  • Преземи +

    Содржината на блогот е слободна за споделување и читателите можат да оставаат разумни и конструктивни коментари на блоговите. Повеќе

  • 1

Следете не