Najmoćniji instrumenat vanjske politike EU – normativno uvlačenje u članstvo – u prošlosti je bila najbolja alatka. Od Iberijskog poluostrva do postsocijalističke Centralne i Istočne Evrope, EU je proširila svoju sferu uticaja. Međutim, ovo nažalost nije slučaj danas.
"Zapadni Balkan je deo iste Evrope kao i Evropska Unija. EU nije kompletna bez njega", rekla je Predsednica EU komisije, Ursula fon der Lejen. "Moja komisija će uraditi sve radi napretka procesa pristupljivanja". Ali, Evropska komisija je paralizovana od strane svojih država članica, a sve te države poseduju mogučnost da stave veto u procesu prijema novih članica.
EU je talac prioriteta svojih država članica, a proces nošenja odluka je u milosti nacionalnih izbornih ciklusa. Blokiranje pristupa Albaniji i Severnoj Makedoniji i neodobravanje da Kosovo dobije bezvizni režim, ne pomaže imidžu EU u regionu.
Države članice nisu uspele da odrede datum o produžetku pristupnih razgovora sa Severnom Makedonijom, ugrožavajući vladu u Skopju koja je uložila sav svoj kredibilitet u rešavanju spora oko imena, te je dodala pridev "Severna" svom imenu i produžila napred ka procesima za pristup u EU. Sličan zastoj postoji i sa Kosovom. Čai i kada su bili ispunjeni svi veliki zahtevi i čekalo se na bezvizni režim putovanja u Šengenskoj zoni, Kosovari su izolovani do dana današnjeg.
"Sa svom iskrenošću, postoji diskusija među 27 članica oko našeg kapaciteta da primamo nove članice", izjavio je Predsednik Evropskog saveta, Šarl Mišel, na konferenciji za novinare nakon prošlogodišnjeg samita u Sloveniji.
Njihov ukupan BDP uporedljiv je sa BDP-om Slovačke, a šest preostalih balkanskih zemalja zajedno imaju samo oko 18 miliona stanovnika. U pogledu broja stanovnika to je manje od Ukrajine, ili je približno veličine Severne Rajne-Vestfalije u Nemačkoj. Suprotno Mišelovoj izjavi, Balkan očigledno ne pretstavljaju pretnju kapacitetu EU za prijem.
Zbog toga što samo manjina građana u EU podržava dalje proširenje, a večina traži nacionalne granice radi bezbednosti, članstvo Balkana u EU je neizvesno. Ovo odražava unutrašnju političku debatu u EU, koja je umrljana percepcijama koje građani imaju ka visokim nivoima imigracije, posebno sada kada je blok pod udarom jedne izbegličke krize za drugom. Ovo je moguće objašnjenje za spori proces proširenja na Balkanu.
Izvor: pixabay.com
Balkan će uvek gurati ka granicama EU. Ograničenje slobode kretanja nikada neće promeniti to. Produžiće migracija mladih sa Balkana ka srcu Evrope i narušavanje političke dinamike za one koji ostanu. Takvo će stanje pojačati i stisak malignih vanjskih snaga koje su već aktivne i žele da stvore haos u ovom ranjivom kutu Evrope.
Ako se EU ne proširi, drugi će
EU je i dalje primarni trgovački partner i investitor u regionu. Ujedno, EU je obezbedila glavninu pomoći u vreme Kovida i sada finansira postepidemijski oporavak, te zelenu i digitalnu tranziciju. Međutim, neispunjavanje svojih opredeljenja za produžetak proširenja, moglo bi da gurne Balkan u rukama drugih igrača, kao što su Kina i Rusija. Ovi zadnji pomenuti pojačaće svoje napore da popune praznine u regionu.
Kina je došla sa kreditima, koji su u osnovi bez bilo kakvih političkih uslova. Lideri u regionu vide ovo kao besplatni novac. U 2014. godini, Crna Gora je prihvatila kredit za put u iznosu od 1 milijarde dolara, ali otad se muči da ga otplati. Rusija, sa druge strane, prazninu vidi kao mogućnost i povećava podršku grupama i političarima radi dalje destabilizacije i koristi sadašnje bezbednosne i političke krize u regionu.
Ruska invazija nad Ukrajinom posebno je uputila udarne talase širom Balkana. Bosna i Hercegovina je još jedna zemlja koja indirektno može da strada zbog najnovijeg razvoja stanja u Ukrajini. Nacionalističke grupe vide u ovoj izmenjenoj Rusiji mogučnost da još jednom bace kocku i da se nadaju povoljnijem ishodu. Opšti konflikt je ponovo moguč ako lokalni saučesnici osete da imaju rusku podršku.
Propast proširenja neće biti samo pretnja ka bezbednosti i stabilnosti regiona, već i neuspeh projekta da Evropa bude potpuno slobodna i u miru. Opasnost pretstavlja i ako počne da bledi želja EU da projektuje moć i ukoliko proćerda svoj geopolitički kapital u regionu.
Put napred pod hitno
Stanje u Ukrajini uistinu je promenilo Evropu i trebalo bi da služi kao motivaciju za države članice da pojačaju svoju vanjsku politiku i bezbednosne napore. To je povik za buđenje svih Evropljana, potičući ih da budu ujedinjeniji.
Više ne živimo u starom svetu gde mora da se sprovode pravila, a da krivci budu kažnjeni. U tranziciji smo ka novom svetu gde je jedna moć u ravnoteži sa drugom. EU bi trebalo da brzo počne da deluje zajednički i da se pripremi za ovaj novi poredak, gde i suverenost i bezbednost mogu da budu u opasnosti. Krajnje je vreme da se razvije novi evropski pol, zajedno sa drugim članicama NATO, kao što su SAD, Ujedinjeno Kraljevstvo i Turska, sposobni za ramnotežu moći sa drugim malignim igračima na kontinentu.
Za zemlje na Balkanu, članstvo u EU je egzistencijalni prioritet. Dobitci od proširavanja ka regionu bile bi značajne. Sa inkluzijom jednog multikulturnog regiona, EU bi pokazala svoje nastojanje za princip raznovidnosti i da ostaje otvorena za sve Evropljane, bez obzira na njihove kulturne ili religijske tradicije. Najbitnije, EU bi pokazala da je sposobna da bude moćan globalni igrač.
Čini se da je tajming pogodan za ujedinjeniju evropsku vanjsku politiku i bezbednost, kao i za proširenje na Balkanu, sa narativom koji je sposoban da transformiše identitet i ulogu EU u svetu koji se rapidno menja.
Pod jačom odbranom i bezbednošću, koja bi uključivala ceo Balkan, EU bi trebalo da bude sposobna da odgovori na krize u Evropi i šire. Ovo može da znači da Evropa treba da poveća troškove za odbranu i da pojača svoje sposobnosti – što su dugo vremena zagovarali SAD i sam NATO.
Molimo pročitajte pravila pre komentarisanja ili preuzimanja Napomena: Stavovi i mišljenja izraženi u ovom članku su stavovi autora i ne odražavaju nužno stavove Instituta za komunikacijske studije ili donatora.
