fbpx
 

Kako se odbraniti od pošasti lažnih vesti?

Dubravka Valic Nedeljkovic

Dubravka Valic Nedeljkovic200x250Kako raste broj onih koji objavljuju neproverene, lažne i zlonamerne informacije tako raste i broj fakt-čeking medija koji se odgovornim istraživanjima bore za istinitost u javnom prostoru.

Fejk njuz nije fenomen druge decenije 21 veka, ali jeste postalo pošast koja podrazumeva nekoliko oblika i namera onih koji je konstruišu. “Lažne vesti kao hibridni žanr koji meša informativni sadržaj s fikcijom radi postizanja satiričnog ili humorističnog efekta, lažne vesti kao namerno širenje neistina u propagandne svrhe, te na kraju lažne vesti kao sadržaji hiper-pristrasnih medija konstruisani na način da konzistentno odgovaraju određenom političkom sistemu i navode na određene zaključke.“

Od ‘patke’ do ‘fake news’ nije velika distanca

Internet je omogućio da svaki pojedinac može da objavi sadržaj za koji ne mora da snosi bilo kakvu odgovornost, osim kad je pornografija u pitanju. Obični građanin može kreirati lažnu vest, objaviti je na bilo kojoj društvenoj mreži ili portalu, a da nakon što ona dospe u javni prostor postane tema ne samo divljih portala već i tradicionalnih registrovanih medija.

Divlji, ali i nebudimo naivni, čak i profesionalni internet portali, dakle oni koji na sajtu nemaju naveden impresum, ili oni koji čak i imaju navedenu uredničku strukturu, objavljuju sadržaj za koji nemaju odgovarajuću potvrdu, a zatim ostali korisnici bez ikakve provere taj sadržaj objave po modelu “kopi pejst” novinarstva. Brzina izmene sadržaja koju nameće Internet da bi se postigao odgovarajući rejting doprinosi da je odgovornost za postavljeni sadržaj sve “fleksibilnija”.

Ono što u predinternetsko doba urednici ne bi, ili bi retko, ili samo sa zlom namerom, dozvolili da se objavi danas prolazi bez ikakvog odlaganja radi dodatne provere čak i ako je na prvi pogled informacija u najmanju ruku kontroverzna. Nema se vremena za odlaganje jer konkurencija je prejaka. Podsetimo na sramotnu aferu kada su i ugledni mediji, poput RTS, sa Balkana 6.10.2011. brzopleto objavili da je pisac Dobrica Ćosić dobio nobelovu nagradu za književnost ne proveravajući kredibilitet, u stvari lažne stranice koju je iz političkih razloga kreirala kako su sebe nazvali “grupa neplaćenih, samoorganizovanih veb aktivista”, umesto da su kontaktirali stvarnu nobel prize.

Istovremeno nekritički se preuzimaju sadržaji čak i sa kontroverznih sajtova samo ako je u dnevno-politčkom kontekstu “zgodna informacija”. To nije jednostavan pojam, u odnosu na kontekste i sadržaj može da ima različita značenja. Reč je o informacijama koje su:

„zavaravajuće, izmišljene, nisu tačne, govore o događajima koji se nikad nisu dogodili, prenose izjave koje nikad nisu bile izgovorene, najave događaja koji se nikada neće dogoditi, narušavaju povjerenje u društvu, umanjuju vjerodostojnost medija i kanala putem kojih se prenose”.

Osim lažnih vesti posebno osetljiv medijski materijal predstavljaju lažne, isfabrikovane, fotografije i video sadržaji. Moderne digitalne tehnologije su omogućile veoma sofisticirane manipulacije sa informacijama svake vrste, ali istovremeno stavile su nam na raspolaganje i efikasne alate kojima se možemo odbraniti i utvrditi autentičnost podataka, fotografija i snimaka.

Kako raste broj onih koji objavljuju neproverene, lažne i zlonamerne informacije tako raste i broj fakt-čeking medija koji se odgovornim istraživanjima bore za istinitost u javnom prostoru.

Mogu se podeliti na one koji proveravaju izjave političara (Istinomer, Faktoje, Faktograf) i one koji se bore protiv lažnih vesti objavljenih u medijima (Raskrikavanje.rs, Raskrinkavanje.ba, Raskrinkavanje.me, Fake news tragač, Proverka na fakti).

Kako da se odbranime od epidemijata na lazni vestiIzvor: komunikacii.net

Zašto je jako važno da se auditorijumu ponudi demant (debanking) lažnih vesti, zar nije stvar svakog pojedinca da veruje ili ne, da ima potrebu da sagleda sa više strana neku informaciju ili da je prihvati takvu kakva jeste? Odgovor na ovo pitanje naćićemo i u reziultatima istraživanja Sirenje istinitih i laznih vesti (The spread of true and false news) objavljeno onlajn u časopisu “Science”. Da bi pokazali kako se u javnom prostoru šire lažne vesti Soroush Vosoughi i njegov tim koristili su dataset “rumor cascades” na Tviteru od 2006 do 2017. U tom periodu rašireno je 126000 glasina (rumors), a u tome je učestvovalo oko 3 miliona osoba. Istraživački tim je zaključio da se laži šire brže, zahvataju dublje i šire nego istinite informacije u svim posmatranim kategorijama.

Najbrže su se širile lažne vesti iz politike, zatim o terorizmu, prirodnih katastrofa, nauke, urbanih legendi i informacije iz oblasti finansija. Proračunali su da lažna vest ima 70 procenata više šanse da bude retvitobvana od istinite. Naveli su da je istini potrebno šest puta duže vremena da dosegne 1500 osoba nego lažnoj vesti.

I kada posedujemo dobre alate za otkrivanje da je nešto lažna vest važno je da sledimo jasne procedure jer nekada neka informacija koja se čini lažnom je istinita. Na primer na sajtu Fake news tragač objavljeno je 29. oktobar 2019. Reč je o tome da su dva portala Sandžačke i Sandžak live objavili informaciju o tome kako se Nobelov komitet “kaje” što je ovogodišnjem nobelovcu Petru Handkeu zbog stava prema genocidu u Srebrenici dodelio nagradu. Fejk njuz tragač je istraživao ovu informaciju i došao do sledećeg:

“Ovi mediji pisali su da je predsednik Švedske akademije Mats Malm ‘prvi put izjavio kako Akademija mora bilo šta ispitati u vezi sa svojom odlukom’ i preneli sadržaj njegovog mejla od dve rečenice ‚’Nismo znali za to. Moramo se vratiti na to i ispitati’. Švedske kolege koje su imale prepisku sa Malmom potvrdile su za FN Tragač sadržaj mejla, ali su ponovile i da se jednom dodeljena Nobelova nagrada ne može naknadno oduzeti”.

Nasuprot toga nešto što nam liči na istinu je u suštini laž

Predviđanja o mogućnostima u istraživanju svemira često su se pokazala kao isuviše optimistična. Fejk njuz tragač je istraživao koliko su se ostvarili zaključci doneseni istraživačkim metodima u okviru “studija budućnosti” danas u svetu veoma izazovne discipline:

Enciklopedija ‘Future’, objavljena 1997 godine, predvidela je prvo spuštanje ljudi na Mars 2014. godine, dok se trenutno procenjuje da će takvo dostignuće biti moguće najranije 2037, a možda tek 2060 godine. Sa druge strane, proučavalac globalne budućnosti i bivši savetnik administacije u Beloj kući Džejms Kanton izneo je u svojoj knjizi ’Ekstremna budućnost’ pretpostavku da će se do 2025. uspostaviti turističke linije do Meseca i Marsa, kao i da će nakon toga doći do nastanjivanja ljudi na Marsu.

Koliko se lažne vesti deo javnog prostora u Srbiji govori podatak da se ona nalazi medju ČETIRI zemlje u Evropi sa najvećim uticajem lažnih vesti (68,2 procenta). Ostale u društvu su Češka (80,3 procenata), Rumunija (73,6 procenata) i Rusija (66,00 procenata).

Prema istraživanjima Fejk njuz tragača tabloid „Alo“ objavio je tokom 2017 godine 237 dezinformacije na naslovnoj strani, „Informer“ je na 302 naslovnice objavio 362 lažne vesti ili manipulativne informacije. Istovremeno u medijima u Srbiji rat se najavljuje sa susednim zemljama svaka tri dana prosečno, a „otkriva“ lek protiv raka jednom sedmično.

Od januara do jula 2019. godine, platforma Raskrinkavanje.ba je analizirala 60 tesktova koji su dobili ocenu „lažna vest“, Fejk njuz tragač u istom periodu 65, a na primer Raskrinkavanje.me samo jednu stoga što se bavi isključivo bezbedonosnim pitanjima te je suviše tematski fokusirana.

Imamo li alatke za borbu protiv neodgovornog novinarstva?

I na kraju kako se odbraniti od ove pošasti? Osim što su sajtovi za dekonstrukciju lažnih vesti i lažnih političkih izjava veoma korisni i predstavljaju opomenu svima koji se bave nepodopštinama da će biti razotkriveni, ujedno su i “savest” profesije. Istovremeno to nije dovoljno, pre svega sama novinarska udruženja i samoregulatorna i regulatorna tela moraju biti znatno oštrija u ukazivanju na neprofesionalizam pojedinaca i medija. Nije cenzura ukoliko se zabrani, ili osudi, objavljivanje lažnih vesti, ili dezinformacija, premontiranih audio sadržaja i “korigovanih” fotografija.

Najlakše je za svaku optužbu pozvati se na slobodu govora i “ukazati” da je sve što javnost i institucije stavljaju pod sumnju “cenzura”. Odgovorno društvo i te kako pravi razliku. Istovremeno sudovi moraju da budu ekspeditivniji i stroži, posebno prema onima kojima je prešlo u naviku da objavljuju lažne vesti i dezinformacije.

Kako je preventiva uvek učinkovitija od kurative medijsko opismenjavanje auditorijuma da prepozna, osudi i javno se izjasni o medijima koji stalno krše profesionalne kodekse je prvi zadatak kako na nivou institucionalnog, tako i u vaninstitucionalnom obrazovanju.

Molimo Vas pročitajte pravila o komentiranje ili preuzimanje.
Napomena: Mišljenja i stavovi u ovom članku su od autora i ne odražavaju stavove Instituta za komunikaciske studije ili donatora.

Борбата продолжува
Si të mbrohemi nga epidemia e lajmeve të rreme?
 

Коментари

Моментално нема коментари. Биди прв со својот коменат!
Анонимен
Петок, 10 Април 2020
  • Блогирај +

    Приклучете се кон тимот соработници и предложете тема или испратeте текст, со Ваша фотографија и куса биографија на info@iks.edu.mk.Повеќе

  • Насоки +

    Текстовите треба да имаат помеѓу 900 и 1300 зборови и да бидат напишани во куси пасуси, во разбирлив и неформален стил. Повеќе

  • Преземи +

    Содржината на блогот е слободна за споделување и читателите можат да оставаат разумни и конструктивни коментари на блоговите. Повеќе

  • 1

Следете не