fbpx

Emigracija mladih iz Albanije i odliv mozgova

Jona Koprencka

Jona Koprencka 200x250

Mladi ljudi žele što pre napustiti svoju zemlju. Oni više ne osećaju da se neko zalaže za njih i izgubili su osećaj pripadnosti.

Za mlade ljude se kaže da su budućnost jedne nacije. Videli smo mnogo slučajeva kada su mladi ljudi naporno radili i gradili svoje zemlje, donosili inovacije i rušili totalitarne režime. To se dogodilo i u Albaniji 1990-ih, kada su studenti srušili bistu diktatora i uneli demokratiju u zemlju. Sada mladi ljudi žele što pre napustiti svoju zemlju. Oni više ne osećaju da se neko zalaže za njih i izgubili su osećaj pripadnosti.

Razlozi za emigraciju

Brojni su razlozi zbog kojih pojedinac želi emigrirati / napustiti svoju zemlju. Polazeći od ekonomskih, socijalnih, političkih, obrazovnih razloga, kao i od nedostatka zastupljenosti u zajednici. Mladi su grupa odrasli,h koja iz mnogih razloga, emigraciju vidi kao najlakše i najbrže rešenje u odnosu na odrasle. Prvo, zbog psihološkog faktora, jer je mlada osoba spremnija na drastične promene nego odrasla osoba koja mora da razmišlja o porodici i karijeri. Sa druge strane, starijima je još teže iseliti se zbog porodičnih veza ili zdravstvenih uslova. Kroz istoriju, najveće emigracije bile su povezane sa političkim, socijalnim i ekonomskim uzrocima. U oba oblika, legalnom i ilegalnom, cilj je isti: bolji, kvalitetniji život.

Albanija se suočila sa dva velika talasa emigracije. Prvi talas podudarao se sa padom diktature 1990. godine, kada su se stotine hiljada ljudi okupile na vratima stranih ambasada u Tirani tražeći pomoć od stranih zvaničnika. Prošlost pod komunističkom diktaturom bila je toliko okrutna da se odlazak smatrao spasom. Ali emigracija nakon 2010. godine razlikuje se u strukturi. Više se ne radi samo o emigraciji iz političkih razloga, već iz socijalnih i ekonomskih razloga.

Nezaposlenost i odliv „mozgova

Korupcija, borba za vlast, despotizam, centralizacija moći, nezaposlenost, nedostatak društvenog života, naterao ih je da ponovo potraže alternativu boljem životu. Sada su oblici emigracije različiti. Mnogi mladi Albanci odlučuju se da studiraju na evropskim univerzitetima kako bi imali prednost pri dobijanju boravišne dozvole i, shodno tome, da se ne vrate nazad. U 2019. godini zabeležena je najniža kvota za upis studenata. Nijedan od univerziteta nije uspeo ispuniti predviđene kvote za ovu akademsku 2019/2020 godinu. Najproblematičnija je situacija na univerzitetu u Elbasanu "Aleksander Đovani", gde su neki smerovi zatvoreni jer nije bilo prijavljenih registrovanih studenata. Najpoželjniji smerovi su: ekonomija i medicinske sestre zbog tržišta rada van Albanije. Kao rezultat neregistracije novih studenata i zatvaranja nekih odseka, smanjio se broj nastavnika sa skraćenim radnim vremenom koji su svake godine bili zaposleni na jednogodišnji ugovor o radu.

Prema jednoj anketi nemačke fondacije ,,Fridrih Ebert” za obrazovanje mladih u jugoistočnoj Evropi, 285.000 Albanaca planira da napusti zemlju u narednim godinama, od kojih je većina mladih. Podaci Svetske banke pokazuju da je u periodu 2011-2015. – emigriralo 91.750 ljudi. Trend povećanja poslednjih godina u Albaniji je odlazak albanskih belih mantila (lekari i medicinske sestre) u nemačkoj državi. Razlog ovih kretanja su teški uslovi rada, niske plate i nezaposlenost. Zbog ove situacije, jedan od najvažnijih dečjih odeljenja ima nedostatak osoblja od gotovo 30%. Profesori, inženjeri, tehničari, pravnici, arhitekti takođe odlaze umorni od političke nestabilnosti i društvenog života.

Nedostatak osećaja zastupljenosti i kvaliteta života kao odlučujući faktor za emigraciju (iseljavanje)

Potreba za radom, traganjem i pronalaženjem mesta u društvu prati čoveka kroz veći deo njegovog života. Jedan od zadataka Vlade je da interveniše aktivnim politikama kako bi olakšala ovaj proces, ali politički život u zemlji fokusiran je uglavnom na replike između pozicije i opozicije, ostavljajući u zaborav politike zapošljavanja mladih kao i društveni i kulturni život.

Mladite vo Albanija zarobeni vo sopstvenata tatkovinaIzvor: europeanwesternbalkans.com

Albanija je okružena zemljama sa sličnim političkim i socijalnim problemima i događajima. Živeti u jednom depresivnom regionu, koji se karakteriše niskim nivoom ekonomske aktivnosti i velikom nezaposlenošću, uvek je podsticaj za emigraciju (iseljavanje). I nedostatak poverenja u unutrašnje institucije i osećaj nedostatka zastupljenosti od strane institucija lokalne i centralne vlasti (Vlade) je još jedan podsticaj. Crna Gora, Kosovo, Severna Makedonija, zemlje u kojima živi stanovništvo koe govori albanski jezik takođe se suočavaju sa socijalnim i ekonomskim problemima. Ne može se reći da se pozitivan primer ekonomskog rasta može uzeti iz pograničnih zemalja. Male mogućnosti zapošljavanja značajno pogoršavaju psihologiju mladih.

U novembru 2019 godine, Adela Đoka, 23-godišnja devojka, stavila je kraj svom životu u uslovima teške depresije zbog ekstremnog siromaštva svoje porodice i nemogućnosti da nađe posao. Elona, 24-godišnja bivša studentkinja, još je jedna devojka koja se našla pod stresom zbog tržišta rada. Zbog nemogućnosti da započne karijeru, ona je radila u call centru, sa niskom platom i u vrlo lošim radnim uslovima zatim je napustila je svoj rodni grad u nadi da će joj školovanje u Tirani ponuditi bolji život. Sada joj je jedina nada da emigrira u jednu od evropskih zemalja. Ovo su samo dva od stotina slučajeva kada su mladi ljudi napustili rodni grad i porodicu sa idejom da bi školovanje u glavnom gradu bio dobar početak za njihov doprinos, ali razočaranje im je toliko veliko da dovodi do anksioznosti i depresije.

Ostala istraživanja pokazuju da čak i kada je pojedinac zaposlen i u radnom odnosu, ali uslovi zaposlenja nisu povoljni, on ili ona prelazi u stanje anksioznosti, depresije i želje da se preseli u drugu zemlju sa većom socijalnom politikom.

Minimalna plata iznosi 211 eura (2400 leka), što je u apsolutnoj vrednosti najniža plata u regionu i u Evropskoj Uniji. Nakon završetka akademske 2015-2019. godine, oko 60 asistenata (teaching assistants) na Univerzitetu Epoka emigriralo je u nordijske zemlje i u Nemačku. U ovom slučaju govorimo o izvrsnim studentima koji su bili zaposleni u ovoj obrazovnoj ustanovi, ali želja za boljim životom naterala ih je da prihvate drugi posao, van područja svog obrazovanja, u stranoj zemlji.

Zarobeni u svoju zemlju

U ovom periodu pandemije u kojem je slobodno kretanje ograničeno, niko ne pomišlja na odlazak, barem dok se situacija ne popravi. Mnogi građani, razočarani merama koje je preduzela Vlada ili prestankom njihove aktivnosti ili njihovog biznisa, uvek se upoređuju sa merama koje su preduzele druge države, zaključujući da bi, ukoliko žive u drugoj zemlji, imali više socijalno-ekonomske pomoći od lokalnih politika stranih zemalja.

Primećujemo da kvalitet života igra presudnu ulogu u napuštanju ili nenapuštanju zemlje. U poslednje vreme sve se više govori o lošem kvalitetu života koji se odvija u zemlji. Polazeći od praznične atmosfere - tokom praznika ova atmosfera sve više bledi, prvo zbog ekonomskog faktora pa sve do pesimizma za neku bolju budućnost. Gradski centri su, uprkos odgovarajućim ukrašavanjima, izgubila praznični duh. Prodavci i vlasnici preduzeća koji se tokom praznika nalaze u centru grada zabrinuti su zbog pada kupovne moći.

Zbog toga se suočavamo sa gubitkom i nedostatkom zastupljenosti. Građani se ne osećaju zastupljeni od svoje države kao rezultat korupcije i javnih afera među političarima. Nestašica u državnim institucijama, poput opština, prefektura, ministarstava, zavoda za zapošljavanje, sudova, tužilaštava itd., postala je toliko očita da je u slučaju zemljotresa 26. novembra 2019. godine najveća pomoć u nominalnoj vrednosti, ali i u obliku prehrambenih proizvoda, bila sakupljena u Fondaciji Firdaus od strane Elvisa Načija, veoma popularnog imama, nego na bankovnom računu otvorenom za tu svrhu od strane Vlade. Svakim danom sve više i više građana upoređuje život u zemlji sa onim van zemlje, prvenstveno upoređujući sebe sa građanima Evropske Unije u odnosu na mesečne plate, uslove za rad, koliko ih država štiti kada rade u privatnom sektoru, kakvo je zdravstvo, obrazovanje, bezbednost hrane, kako provode vikende i praznike.

Sa sve većim zahtevima za višim životnim standardom, emigracija više nije samo rezultat nezaposlenosti. Gotovo svakodnevno stotine ljudi stoje ispred glavnih vrata nemačke ambasade, u potrazi za nekim oblikom legalne emigracije. Za jednu malu zemlju poput Albanije, sa 2,8 miliona stanovnika (broj stanovnika sve više opada), odliv mozgova iz zemlje je prava katastrofa. Međutim, ekonomski faktor zauzima prvo mesto među razlozima emigracije. Mladi ne misle da je razumno imati niske plate sa kojima ne mogu sebi da priušte željeni kvalitet života. Bez obzira na razlog - nezaposlenost ili nekvalitet života, emigracija (iseljavanje) u osnovi ima isti cilj: potragu za boljim životom.

 

Molimo pročitajte pravila pre nego što date svoj komentar ili preuzmete
Napomena: Stajališta i mišljenja iznesena u ovom članku mišljenja su autora i ne odražavaju nužno stavove Instituta za komunikacijske studije ili donatora.

Crna Gora ne može biti remetilački faktor u region...
Tri "K" u Turskoj: KOVID-19, kapacitet i konvertib...
 

Кomentari

Momentalno nema komentara. Budite prvi sa svojim komentarom!
Аnoniman
Petak, 24 Septembar 2021

  • Blogiraj +

    Pridruzite se nama! Predlozite tema ili ispratite tekst na info@iks.edu.mk. Svi autori treba da prilože i portretnu fotografiju i biografiju u dva do tri reda koja se pojavljuje i stoji u tekstu i na stranici saradnika.

    Više

  • Smernice +

    Blogovi bi trebalo da imaju jasnu strukturu i lagan tok, odnosno da budu napisani u kratkim odlomcima, razumljivim i neformalnim stilom. Postovi treba da sadrže između 900 i 1300 reči.

    Više

  • Preuzmi +

    Slobodno stavite hiperlink do naših objava. Želimo da podstaknemo zdravu raspravu o javnom interesu i stoga da ohrabrimo čitatelje da ostavljaju razumne i konstruktivne komentare na sve naše blogove.

    Više

  • 1

Pratite nas