fbpx

Sа početkom nove ere društvenih medija, u Turskoj se uvodi pojačana kontrola

Kaan Bajrakošan

Kaan Bayirakosan 200x250Turska vlada ima nove zahteve od društvenih medija i digitalnih platformi kao što su Facebook, Whatsapp, Instagram i Twitter. Ukoliko platforme ne udovoljavaju zahtevima, vlada ih može isključiti. 2021. godina biće godina kada ćemo videti hoće li ovakve platforme biti u skladu sa propisima ili će biti blokirane u Turskoj.

Tema društvenih medija bila je jedna od tema o kojima se najviše raspravljalo u Turskoj prošle godine. 1. jula, predsednik Erdogan izjavio je da planiraju da zatvore i kontrolišu društvene medije, dodavajući da su, sa moralne tačke gledišta, protiv platformi poput YouTubea, Twittera i Netflixa. ,,Ove platforme ne odgovaraju ovoj naciji. ,,Želimo da ih zatvorimo i kontrolišemo donošenjem procedure pred parlament što je pre moguće." Ovaj govor izazvao je široku reakciju na Twitteru i #SosyalMedyamaDokunma (#RukeDaljeOdMojihDruštvenihMedija) odmah je postao najaktuelnija tema.

Nekoliko sati nakon Erdoganovog govora, Uprava za komunikacije Predsedničkog kabineta objavila je saopštenje, u kom se govori da su predsednikove reči o ,,isključenju" izvučene iz konteksta, ali izjava je potvrdila činjenicu da su uvedena nova pravila. "Određene platforme društvenih medija danas krše prava naših građana. U isto vreme, te platforme nekontrolisano ostvaruju dobit u našoj zemlji i nastavljaju sa radom, imune na bilo kakve poreske obaveze. ,,Preduzimamo potrebne korake kako bismo osigurali da internet kompanije i društveni mediji otvore pravna i finansijska predstavništva u našoj zemlji."

Novi nacrt zakon o društvenim mrežama predstavlja pretnju slobodi govora

Istog meseca, parlament je usvojio novi zakon o platformama društvenih medija sa više od milion korisnika u Turskoj. Po zakonu postoje četiri glavne obaveze za ove usluge. Pre svega, pomenute platforme moraju da otvore predstavništvo na teritoriji Turske i imenovati službenog predstavnika kompanije. Drugo, ove platforme moraju da plaćaju porez kao i druge pravne osobe. Treće, kada vlada zatraži korisničke podatke, platforma mora da omogući pristup. Konačno, kada vlada želi da platforma ukloni sav sadržaj, sadržaj mora biti uklonjen u roku od 48 sati.

Ukoliko društveni mediji odbiju da otvore predstavništvo, postojaće sistem kažnjavanja u 5 koraka. U prvom koraku, kompanija će imati 30 dana da ispuni zakonsku obavezu, koja stupa na snagu od datuma prvog upozorenja od Biroa za informacione i komunikacione tehnologije (BTK). Ukoliko to ne učini, platforma će morati da plati kaznu od 10 miliona lira. U drugom koraku, ova kazna iznosiće 30 miliona lira. U trećem koraku implementiraće se oglasni blok. Ukoliko platforma još nije imenovala predstavnika u roku od 3 meseca, BTK ima pravo da smanji propusni obuhvat (bandwidth) dobavljača društvene mreže do 50%, smanjenjem pristupa. I kao posljednji korak, pristup platformi biće smanjen BTK-om smanjujući propusni obuhvat za 90%.

Zakon je na snazi ​​od 1. oktobra, ali to nisu jedina pravila koja se primenjuju na internet medije u Turskoj. U avgustu je Vrhovni Savet radija i televizije (RTÜK) takođe dobio poziciju supervizora internet sadržaja, uključujući Netflix, Amazon Prime i YouTube. Njegova uloga je kontrolisati programe u smislu moralnih vrednosti i uklanjati neprimerene epizode sa platforme u zemlji. Pored toga, svaka platforma mora da izvadi licencu koja košta 100 000 000 lira.

Netflix, Amazon Prime, TikTok i Dailymotion ispunili su uslove i odlučili da imenuju predstavnike u Turskoj, ali čini se da svaka kompanija za društvene mreže ne namerava da prihvati zahteve. U decembru su se Facebook, Instagram, Twitter, Periscope, Pinterest i LinkedIn suočili sa drugim krugom sankcija, novčanom kaznom od po 30 miliona lira. Ukoliko se ove platforme ne usklade sa zakonom u roku od 30 dana, oglašavanje im može biti zabranjeno ovog meseca.

Noviot zakon sto gi otvora branite na cenzurata vo TurcijaIzvor: newsweek.com

Spotify je jedna od onih platformi koja je nedavno bila u opasnosti da bude ugašena zbog problema sa licencom. Platforma je na kraju pristala da plati licencu i otvori predstavništvo u Turskoj.Prema bivšem članu RTUK-a i ombudsmanu za medije, Faruku Bildiriji, razlog pritiska na Spotify bili su podcasti, dodajući da ,,Oni i tamo nameravaju da vrše policijsku kontrolu nad mislima. ,,Alergični su na otvorene prostore."YouTube je najavio 16. decembra da se slažu da imenuju predstavnika u Turskoj, ali su takođe naglasili njihovu politiku protiv bilo kakve vladine intervencije. ,,Ovaj potez prema poštovanju zakona neće promeniti način na koji YouTube obrađuje zahteve za uklanjanje sadržaja, kao ni način na koji YouTube obrađuje ili skladišti korisničke podatke." I ovo bi moglo biti osnova za potencijalne buduće probleme između platforme i turske vlade, jer je YouTube iz sličnih razloga u prošlosti nekoliko puta bio zabranjen u zemlji.

Neuspešan pokušaj da se ljudi vrate tradicionalnim medijima

Kao opšti razlog ovog radikalnog zakona, vlada obično ističe negativnu stranu društvenih medija kao što su na pr., laži, klevete i abnormalnosti. U tom smislu, stvaranje sigurnijeg internet okruženja i izbegavanje pokušaja linča mogu biti jedan od glavnih razloga. Sa druge strane, s obzirom na loše stanje turske ekonomije, redovni poreski prihodi od takvih platformi mogli bi pomoći vladi da se nosi sa finansijskim problemima. Pored toga, društveni mediji obezbeđuju nezavisan prostor za razne glasove, uključujući pristalice opozicije. Za razliku od tradicionalnih kanala i novina, takve platforme daju ljudima više mogućnosti u pogledu slobode govora. Može se reći da je turski narod počeo da gubi interes i veru u tradicionalne medije, provodeći više vremena na Internetu. Zbog toga će vlada možda hteti da skrene pažnju ljudi na tradicionalne medije. Prema Centru za američki napredak-CAP, 70% turskih građana smatra da su tradicionalni mediji pristrasni i nepouzdani. Takođe, 56% ispitanika veruje da medije kontroliše vlada.

I pored toga što vlada negira navode o cenzuri, navodeći kao primer Nemačku, opozicija naglašava kršenje slobode govora. U intervjuu za BBC na turskom jeziku, Onursal Adžugüzel, potpredsednik glavne opozicione stranke (CNP) odgovorne za informacione i komunikacijske tehnologije, rekao je: "Ovaj predlog će izazvati cenzuru. "Zatvaranje web stranice sa vestima u Nemačkoj nije retkost, ali takvih primera ima na stotine u Turskoj."Prema Ilhanu Taščiju, članu RTUK-a, mediji su već bili pod strogom vladinom kontrolom i "ova primena ući će u istoriju kao propis koji blokira slobodu".

Imajući u vidu da je nova uredba bila na snazi ​​u oktobru, još uvek nije postojao celovit blok za platforme društvenih medija. Međutim, ako se dogodi, to bi moglo da dovede do velike promene za građane svih uzrasti, jer su društveni mediji već postali važan deo svakodnevnog života u Turskoj.Prema podacima iz oktobra 2020. godine iz We Are Social("Mi smo socijalni"), Turska je među 10 najboljih zemalja u svetu po broju korisnika društvenih mreža. Da sumiramo brojke, Facebook ima oko 40 miliona, Instagram ima 44 miliona, a Twitter 16 miliona korisnika u zemlji. Ove brojke takođe stavljaju Tursku na vrh liste korisnika u Evropi. Pored ovih korisnika, posebno poslednjih godina, YouTube je gotovo postao poslovni sektor u zemlji, jer sada postoji mnogo poznatih YouTubera koji zarađuju prihode preko milion pretplatnika i klikova. Dalje, to je važno mesto za novinare koji su otpušteni iz konvencionalnih medijskih institucija, što im omogućava uspostavljanje sopstvenih kanala i objavljivanja vesti. Na primer, Sözcü, jedan od najprodavanijih turskih listova koji uglavnom čitaju pristalice opozicije, je gotovo 10 meseci čekao dozvolu za službeno emitovanje televizijskog sadržaja, ali RTÜK mu je još nije dodelio. Zbog toga oni trenutno emituju sadržaje na YouTube-u.

Nezavisno mišljenje smatra se negativnom stvari

Jedan od glavnih razloga preorijentacije građana na društvene medije u velikim razmerima je politička klima u zemlji. Vlada ima podršku konvencionalnih medija, poput novina i tradicionalnih TV kanala. Broj kanala i novina koji se smatraju nezavisnim ograničen je, što ljude prisiljava da traže nove izvore emitovanja. Može se reći da je ta preorijentacija postala uobičajena jer se sve više ljudi žalilo da nisu svi stavovi i mišljenja obuhvaćeni u vestima na TV kanalima i novinama. Na primer, nedavno je Olej TV, televizijski kanal čiji su moto nezavisne vesti, uspeo da preživi čitavih 26 dana emitovanja. Sulejman Sarilar, glavni urednik Olay TV, rekao je da je pritisak vlade na vlasnika kanala glavni razlog njihovog zatvaranja.

Twitter je trenutno najpolitičnija društvena platforma u Turskoj, pružajući javnosti priliku da postavi dnevni red i govori o širokom spektru pitanja, od zahteva za platama do ženskih prava. Zapravo, osim negativnih aspekata, kao što su rizici lažnih vesti i uvredljivih fraza, društveni mediji mogu biti jedino mesto koje pruža kanal komunikacije između građana i političara, podržavajući građansko učešće koje je jedno od glavnih obeležja demokratije. U Turskoj ne samo građani, već i političari, uključujući većinu članova vlade, često koriste takve platforme. U prošlosti su javnim deljenjem razloga za zabrinutost i problema koji utiču na društvo uspešno sprečeni neki konkretni zakonski predlozi kojima se većina ljudi usprotivila. S obzirom na činjenicu da je Twitter najspremniji od svih platformi za imenovanje lokalnog predstavnika, isključivanje ili smanjenje propusnog obuhvata ovog kanala oštetiće ovu neophodnu komunikaciju. Takođe će smanjiti glas opozicije, koja možda neće naći dovoljno prostora u tradicionalnim medijima.

Za sledeće izbore koji će se održati 2023. godine mladi se glasači smatraju presudnima, jer će generacija Z prvi put imati pravo glasa na izborima i njihov će broj činiti oko 15% svih glasača u Turskoj. Takođe se veruje da njihova reakcija na trenutnu vladu nije previše pozitivna. Mladi su glavna starosna grupa koja vrlo često koristi društvene medije u Turskoj, a svako zatvaranje popularne mreže od strane vlade može se smatrati političkom intervencijom u njihovom svakodnevnom životu, tako da i to može imati uticaj na njihovu političku pristranost.

Giganti društvenih medija treba da donesu odluku

2021. godine društveni mediji moraće da donesu odluku o turskom zakonu o društvenim mrežama, osim ako vlada omekša pravila kao jednu vrstu kompromisa. Preostalo im je oko 4 meseca do poslednjeg koraka izvršenja kazne. Platforme koje se još nisu pridržavale zakona suočavaju se sa trećim korakom, koji bi trebalo da se dogodi ovog meseca, sa zabranom oglašavanja. Nedavno su neke kompanije prihvatile zakon, i pored toga što su u početku oklevale da li da imenuju predstavnika i plate porez. Dakle, to bi možda mogao da bude znak koji će drugi pratiti. Takođe, prema nekim izvorima, Facebook, Instagram i LinkedIn trenutno razmatraju zahteve. Verovatnije je da će službeno i dalje nastaviti da postoje u Turskoj. Međutim, očekuje se da će Twitter biti mnogo strožiji zbog svojih politika.Možda će biti potrebno mnogo duže vremena da se vidi da li će prihvatiti zakon.

Da rezimiramo, ove kompanije možda neće hteti da izgube milione korisnika, pa će se pridržavati zahteva i neće se povući sa turskog tržišta. Sa druge strane, oni mogu da insistiraju na svojim institucionalnim politikama, istovremeno čuvajući privatnost korisnika i prkositi bilo kakvom političkom uplitanju u njihov sadržaj. U tom scenariju Turci bi mogli da budu lišeni takvih platformi, posebno Twittera.

 

Molimo pročitajte pravila pre komentarisanja ili preuzimanja
Napomena: Stavovi i mišljenja izraženi u ovom članku su stavovi autora i ne odražavaju nužno stavove Instituta za komunikacijske studije ili donatora.

Univerziteti u Severnoj Makedoniji i njihova uloga...
Očekivanja da će Sofija deblokirati makedonske evr...
 

Кomentari

Momentalno nema komentara. Budite prvi sa svojim komentarom!
Аnoniman
Sreda, 24 Februar 2021

  • Blogiraj +

    Pridruzite se nama! Predlozite tema ili ispratite tekst na info@iks.edu.mk. Svi autori treba da prilože i portretnu fotografiju i biografiju u dva do tri reda koja se pojavljuje i stoji u tekstu i na stranici saradnika.

    Više

  • Smernice +

    Blogovi bi trebalo da imaju jasnu strukturu i lagan tok, odnosno da budu napisani u kratkim odlomcima, razumljivim i neformalnim stilom. Postovi treba da sadrže između 900 i 1300 reči.

    Više

  • Preuzmi +

    Slobodno stavite hiperlink do naših objava. Želimo da podstaknemo zdravu raspravu o javnom interesu i stoga da ohrabrimo čitatelje da ostavljaju razumne i konstruktivne komentare na sve naše blogove.

    Više

  • 1

Pratite nas