fbpx

Tri "K" u Turskoj: KOVID-19, kapacitet i konvertibilnost

Kaan Bajrakošan

Kaan Bayirakosan 200x250Dok se svaka zemlja suočava sa globalnim izazovom, istovremeno mora da se pozabavi i vlastitim problemima koji su postojali i pre pandemije. Kako je najveća kriza 21. veka uticala na politiku i ekonomiju u Turskoj.

Republika Turska bila je među poslednjim evropskim zemljama koja je registrovala prvi slučaj KOVIDA-19. Dok su se Evropska unija i susedi Turske borili sa najvećom zdravstvenom krizom u ovom veku, tursko Ministarstvo zdravlja najavilo je otkrivanje prvog slučaja 11. marta. Prvi smrtni slučaj uzrokovan epidemijom bio je registrovan 15. marta. Međutim, i pored toga što je koronavirus kasnije stigao u zemlju, brzo se proširio, pogotovo u velikim gradovima. Dnevni broj ljudi koji su testirani i potvrđeni kao pozitivni dostigao je svoj vrhunac (5.138) sredinom aprila, sa ukupno 82.329 slučajeva, što je bila najviša brojka na Bliskom Istoku, nadmašivši Iran.

Turska se ubraja u prvih 10 mesta (gledano otpozadi)

Popevši se do grupe od 10 zemalja sa najviše slučajeva na svetu, Turska je uvela niz ograničenja, poput zabrane za vazdušni saobraćaj, popt policijskog časa vikendom, obaveze da ljudi stariji od 65 i mlađi od 20 godina ne napuštaju svoje domove što je važilo za svaki dan, poput onlajn obrazovanja, privremene zabrane ulaska u 30 metropola, zatvaranja restorana, kafića, barova, kao i kina i pozorišta, zajedno uz odlaganje i otkazivanje sportskih događaja. Predsednik Erdogan objavio je da su dve nove bolnice (jedna je bivši aerodrom ,,Ataturk”) koje su u izgradnji u Istanbulu namenjene epidemiji i pozvao celu zemlju da deluje kao jedno telo protiv KOVIDA-19.

Dok je ministar zdravlja Fahretin Kodža na početku epidemije dobijao pohvale od medija i javnosti zbog redovnog objavljivanja dnevnih informacija i isticanja napora zdravstvenih radnika u ovoj bitci, opozicione stranke predvođene od Republikanske narodne stranke (CHP) izrazile su nezadovoljstvo zbog zakasnelog uvođenja ograničenja. i haotične distribucije besplatnih maski, zahtevajući policijski čas koji će biti relevantan za sve i dobro isplaniran, zajedno sa dugoročnom ekonomskom brigom za građane.

Jedanaest opština u jednom od najvećih gradova u zemlji pod kontrolom opozicije, uključujući Istanbul, Ankaru i Izmir, postavile su svoje vlastite platforme solidarnosti za podršku porodicama koje stradaju zbog niskih prihoda. Međutim, ove aktivnosti podrške su blokirane iznenadnom direktivom Ministarstva unutrašnjih poslova, koja kaže da opštine ne smeju da prikupljaju donacije. Predsednik Erdogan kritikovao je 11 gradonačelnika i pokrenuo nacionalnu kampanju podrške nazvanu "Biz Bize Yeteriz Türkiyem" (Dovoljni smo sami sebi, Tursko) zbog vladinih troškova u borbi protiv epidemije.

Turska vlada je 4. maja objavila da je dnevni broj novozaraženih počeo da opada i najavila da je putem kampanje prikupila 1,9 milijardi turskih lira. Dalje, Predsednik Erdoganan naglasio je koliko dobro se Turska suočava sa izazovom epidemije u trenutku kada čak i najrazvijenije zemlje imaju poteškoće u kontroli širenja Kovida-19. Usledilo je postepeno ublažavanje mera i početak "nove normalizacije", tj. ljudima starijim od 65 godina i između 15 i 20 godina dozvoljen je izlazak jednom sedmično, tržni centri i drugi prostori za druženja ponovo su otvoreni, uz smanjeno radno vreme.

Ali nijedna od novih mera nije izazvala reakciju poput vesti o novom datumu prijemnih ispita za srednje škole LGS (20. juna) i datumima ispita za visoko obrazovne institucije YKS (27. i 28. juna). Porodice su podigle svoj glas rekavši da su zabrinute zbog toga što će deca morati da polažu te ispite u teškim i nesigurnim uslovima epidemije određenih datuma. Nezadovoljstvo učenika i studenata vladom izazvano najavom novih datuma dostiglo je vrhunac tokom Erdoganove video konferencije uživo na YouTube-u, dva dana pre YKS. Mnogi studenti protestovali su protiv odluke, napisavši "Glasam protiv" u komentarima ispod video snimka, što je podstaklo da se odmah zabrani mogućnost pisanja komentara. Trenutno je dugme "Ne dopada mi se" ispod video snimka konferencije pritisnuto oko 420 000 puta i smatra se jasnim dokazom generalno negativne reakcije "generacije Z" na Erdogana.

Početkom juna, uzimajući u obzir da je dnevni broj novoinficiranih pao ispod 1000, a svakodnevni broj smrtnih slučajeva iznosio oko 20, ponovo su nastavljeni domaći letovi i odlučeno je da se otvori većina javnih mesta, uključujući restorane, kafiće, parkove, plaže i muzeje. Nastavljene su i utakmice turske fudbalske lige takođe. Uprkos ovom procesu normalizacije, ministar zdravlja Kodža nastavio je da poziva ​​ljude da što više ostaju kod kuće. Međutim, turistički sektor u Turskoj otvorio je vrata domaćim i stranim turistima kako bi osigurao resurse za ekonomiju, zbog čega je broj novoinficiranih u letnjem periodu nestabilan.Od datuma nastanka ovog članka (1. septembra) u zemlji ima 18.837 aktivnih pacijenata. Njih 961 je u kritičnom stanju. Ukupan broj smrtnih slučajeva je 6.370. U poslednja 24 sata registrovano je 1.587 novih pozitivnih slučajeva prema dnevnoj tabeli za stanje koronavirusa od strane Ministarstva zdravlja..

Praznik Kurban-Bajram je uzrokovao porast slučajeva zaraze

Neuvođenje ograničenja na praznik Kurban bajram prošlog meseca takođe je jedan od razloga za ovo povećanje broja vezano za KOVID-19. Ministar Kodža rekao je da za praznik ne planiraju nikakva ograničenja, ali nakon Kurban-bajrama, istakao je da je veliki porast dnevnih slučajeva zabrinjavajući. Sa druge strane, Tursko udruženje zdravstvenih radnika optužilo je da su brojke u Turskoj nepouzdane. Prema izjavi Udruženja od 8. aprila, postojale su neizvesnosti u izveštajima o smrtnim slučajevima u bolnicama i u grafikonima Ministarstva.

Za neke smrtne slučajeve, KOVID-19 nije evidentiran kao uzrok, već su postojali neki drugi uzroci, poput virusne upale pluća, prirodne smrti ili zarazne bolesti. "Ministarstvo zna stvarne brojeve, ali ih ne deli", rekao je prof. Filiz Onat sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Marmara u jednom televizijskom programu. Takođe se navodi da Ministarstvo nije koristilo kodove koje je SZO preporučila za izveštaje o smrtnim slučajevima, ali Ministar Kodža je demantovao ove optužbe. Šefica biroa New York Times-a za Tursku, Karlota Gal, napisala je u svojoj statiji od 20. aprila:"Predsednička palata vodila je pažljivo osmišljenu propagandnu kampanju, vodeći računa da se izveštaji iz bolnica, groblja i ožalošćene rodbine ne pojavljuju gotovo nigde", rekao je, pozivajući se na veći broj smrtnih slučajeva u Istanbulu između 9. marta i 12. aprila, na osnovu podataka koje su prikupile novine.

Dodeka virusot vo Turcija se siri turskata lira toneIzvor: freedomhouse.org

„BBC je predsednika Erdogana stavio na listu evropskih lidera koji su iskoristili epidemiju da povećaju svoj autoritet, zajedno sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i mađarskim premijerom Viktorom Orbanom. U statiji Orle Gerin postoje navodi da Erdogan zahteva veću kontrolu nad društvenim mrežama i da je stotine ljudi uhapšeno zbog provokativnih objava o KOVIDU-19.

Brzi pad lire

Ostali problemi sa kojima se Turska suočava kao rezultat koronavirusa su ekonomija i devalvacija. Turistički sektor uvek je bio ključna tačka za tursku ekonomiju, zemlja koja svake godine ugosti milione turista. Međutim, ograničenja putovanja iz mnogih zemalja, uključujući EU, lišila su ekonomiju od ovog prihoda zbog nestabilnog broja slučajeva vezanih za epidemiju u zemlji. I pored toga što nije bilo potpunog zatvaranja zemlje, za razliku od Italije i Španije, i ostali poslovni sektori patili su od ograničenja. Poznato je da je turska lira izgubila vrednost u odnosu na strane valute tokom protekle decenije, ali gubitak je nedavno naglo porastao, kada je dolar dosegao 7,35 lira, a euro skočio na 8,72 lire, čime je postavljen novi rekord koji je izazvao oštre reakcije javnosti.

Ekonomija u zemlji igra važnu ulogu u ponašanju javnosti prilikom glasanja. To je postalo jasno tokom krize 2001. godine, koja je uticala na parlamentarne izbore 2002. godine na kojima je Erdoganova Stranka pravde i razvoja (AKP) došla na vlast. Vlada je toga potpuno svesna i stvara snažnu propagandu u medijskim kanalima kako bi pokazala da je ekonomija u dobrim rukama i ukazala na spoljne efekte devalvacije. Takođe, 34% stanovništva prima socijalnu pomoć svakog meseca, što ima snažan uticaj na glasove.

Prema direktoru za komunikacije predsedničkog kabineta Fahretinu Altunu, prljave igre globalnih kolonijalnih barona razlog su gubitka vrednosti turske valute. Takođe ministar finansija i trezora Berat Albajrak, koji je Erdoganov zet, u jednoj TV emisiji dao odgovore na pitanja koja se tiču ​​javnosti, pitajući "Da li zarađujete platu u dolarima? Dugujete li novac u dolarima? Imate li ikakve veze sa dolarima? ”što je izazvalo veliku reakciju opozicije. Takođe on je napomenuo da valute mogu da rastu i da padaju, ali da je turska ekonomija konkurentnija nego ikada pre i manje pogođena globalnim efektima. Predsednik Erdogan dao je izjavu 7. avgusta, u kojoj je rekao da turska ekonomija raste, ali i da ima ljudi koji to jednostavno ne žele da vide.

Prema jednom nedavnom istraživanju MetroPoll-a (u julu 2020. godine)) za moguće prevremene izbore, Erdoganova stranka AKP ima 33,2% glasova. Procenat njenog saveznika MFA (Stranka nacionalističkog pokreta) je 6%. Sa obzirom na činjenicu da je njihov sindikat osvojio 53% glasova na poslednjim parlamentarnim izborima 2018. godine, može se reći da postoji smanjenje njihovih trenutno ukupnih glasova. Otuda, bi iznenadna odluka usvojena u julu, da se Aja Sofija od muzeja pretvori u džamiju nakon 80 godina mogla biti korisna za Erdogana u pridobijanju više glasova konzervativnih glasača.

Predsednik Erdogan takođe je izjavio da će izvori energije iz prirodnog gasa nedavno otkriveni u Crnom moru otvoriti vrata turskoj ekonomiji da uđe u novu eru i da će zemlja od toga imati koristi počev od 2023. godine, što je stota godišnjica od osnivanja republike, i pored toga što Opozicija tvrdi da je ovo još jedna propaganda za moguće prevremene izbore, napominjući da su izvori energije u Crnom moru otkrivani i u prošlosti, ali nisu pomogli ekonomiji kako se očekivalo.

Prevremeni izbori?

Da rezimiramo, sledeći redovni parlamentarni i predsednički izbori u Turskoj treba da se održe 2023. godine. Međutim, očekuje se da će se krhka ekonomija i napeti politički odnosi u Turskoj dodatno pogoršati zbog posledica KOVIDA-19, pa postoji velika verovatnoća da će se prevremeni parlamentarni izbori održati tokom sledeće godine.

 

Molimo pročitajte pravila pre nego što date svoj komentar ili preuzmete
Napomena: Stajališta i mišljenja iznesena u ovom članku mišljenja su autora i ne odražavaju nužno stavove Instituta za komunikacijske studije ili donatora.

Emigracija mladih iz Albanije i odliv mozgova
Problema kombinovane nastave je mnogo, a većina nj...
 

Кomentari

Momentalno nema komentara. Budite prvi sa svojim komentarom!
Аnoniman
Petak, 24 Septembar 2021

  • Blogiraj +

    Pridruzite se nama! Predlozite tema ili ispratite tekst na info@iks.edu.mk. Svi autori treba da prilože i portretnu fotografiju i biografiju u dva do tri reda koja se pojavljuje i stoji u tekstu i na stranici saradnika.

    Više

  • Smernice +

    Blogovi bi trebalo da imaju jasnu strukturu i lagan tok, odnosno da budu napisani u kratkim odlomcima, razumljivim i neformalnim stilom. Postovi treba da sadrže između 900 i 1300 reči.

    Više

  • Preuzmi +

    Slobodno stavite hiperlink do naših objava. Želimo da podstaknemo zdravu raspravu o javnom interesu i stoga da ohrabrimo čitatelje da ostavljaju razumne i konstruktivne komentare na sve naše blogove.

    Više

  • 1

Pratite nas