fbpx

Res publika najavljuje: Priče iz regiona #5

„Epidemija dezinformacija“

Postupanje prema pogrešnim informacijama može vas ubiti. Prema određenim istraživanjima, u prva 3 meseca 2020. godine, gotovo 6 000 ljudi širom sveta bilo je hospitalizovano zbog dezinformacija vezanih za koronavirus. U tom periodu, veruje se da je najmanje 800 ljudi možda preminulo zbog dezinformacija vezanih za KOVID-19.

Preveliki broj informacija - neke tačne, neke netačne - koje se šire izuzetno brzim tempom lako mogu imati tragični ishod. Svetska zdravstvena organizacija nazvala je ovaj fenomen „Infodemija“. Lažne informacije su raznolike. Još od ranih dana pandemije, mnogi su dovodili u pitanje ozbiljnost bolesti prouzrokovane KOVIDOM-19. Takođe su sumnjali u efikasnost nošenja maski i preporučivali su lekove i tretmane bez naučne i medicinske podrške. Oni takođe diskredituju i efikasnost vakcina, izjavljujući da mogu da promene ljudsku DNK.

Dezinformacije stvaraju plodno tlo za nesigurnost. Sa druge strane, nesigurnost podstiče skepticizam i nepoverenje u institucije i medije. Na taj se način stvara okruženje u kojem dominiraju strah, anksioznost, agresija, upiranje prsta i odbacivanje proverenih mera zaštite javnog zdravlja.

Sve to, na kraju, dovodi do gubitka ljudskih života.

U „Priče iz regiona #5“ saznaćemo kako su se balkanske zemlje suočavale (i suočavaju se) sa takozvanom „infodemijom“. Lažne vesti ne poznaju granice. Kroz njihova iskustva možemo da naučimo kako da se zaštitimo od epidemije dezinformacija.

Počinjemo u petak (25.06.) sa prvim tekstom.

Peto izdanje „Priče iz regiona“ sprovodi Res publika i IKS, u saradnji sa našim partnerima iz Hrvatske (Lupiga), Kosovo (Sbunker), Srbija (Ne davimo Beograd), Bosna i Hercegovina (Analiziraj.ba), Crna Gora (PCNEN), i Grčka (Macropolis).

Inicijativu „Priče iz regiona“ sprovodi Institut za komunikacijske studije u okviru projekta „Poveži tačke: poboljšane politike kroz građansko učešće“ koji sprovodi Institut za komunikacijske studije (ICS), uz podršku Britanske ambasade u Skoplju.

Naši partneri

PCNEN LOGO PARTNERI
PCNEN LOGO PARTNERI
PCNEN LOGO PARTNERI
PCNEN LOGO PARTNERI
PCNEN LOGO PARTNERI
PCNEN LOGO PARTNERI
PCNEN LOGO PARTNERI
PCNEN LOGO PARTNERI
PCNEN LOGO PARTNERI
PCNEN LOGO PARTNERI
PCNEN LOGO PARTNERI
PCNEN LOGO PARTNERI

Nekoliko tužnih lekcija koje zemlje Zapadnog Balkana mogu da nauče iz iskustva Bugarske sa EU

Radosveta Vasileva

Radosveta Vasileva 200x250Te 2007. godine bili smo toliko srećni i ponosni da smo se konačno našli na tom mitološkom mestu, u tom pretencioznom klubu samo za izabrane članove, poznatom kao EU. Trinaest godina nakon pristupanja, međutim, ovaj evropski san više liči na noćnu moru.

Krajem devedesetih godina prošlog veka i početkom prve decenije ovog, Bugare je zaveo san koji danas obmanjuje i Zapadni Balkan – „evropska perspektiva“. U opšteprihvaćenoj mitologiji institucija EU i globalnih lidera, ovaj se evropski san poistovećuje sa demokratijom, vladavinom prava, poštovanjem ljudskih prava, ekonomskim prosperitetom, svetlom budućnošću za mlade i, generalno, sa srećom.

Bugarska je 2005. godine potpisala ono što je nazvala „istorijskim“ ugovorom o pristupanju. Godine 2007. bili smo toliko srećni i ponosni da smo se konačno našli na tom mitološkom mestu, u tom pretencioznom klubu samo za izabrane članove, poznatom kao EU. Trinaest godina nakon pristupanja, međutim, ovaj evropski san više liči na noćnu moru. U tom pogledu, mračno putovanje Bugarske u EU može poslužiti kao lekcija građanima Zapadnog Balkana, posebno u pogledu licemerja političara i institucija EU te potrebe da se od samog početka pozivaju na odgovornost .

Katastrofa EU u Bugarskoj

Prošle godine najuticajniji briselski medij „Politico“ otvoreno je Bugarsku nazvao „mafijaškom državom“. Napokon, ukoliko analizirate renomirane indekse i izveštaje o demokratiji, možda se pitate da li je država greškom ušla u Uniju.

Indeks percepcije o korupciji od strane Transparency Internationala redovno svrstava Bugarsku u najkorumpiraniju članicu EU, a njegovo najnovije izdanje svrstava Bugarsku na 74. mesto u svetu, zajedno sa Jamajkom i Tunisom. Ni svetski pokazatelji o vladanju Svetske banke ne daju svetliju ocenu, ne samo da u kategoriji „kontrola korupcije“ Bugarska ima rezultate uporedive sa rezultatima zemalja u razvoju, već je 2019. godine, kada je izvršeno posljednje merenje, dobila lošiju ocenu od ocene iz 2009. godine.

Indeks vladavine prava iz 2020 godine projekta za svetsku pravdu dodelio je Bugarskoj najlošiju ocenu u EU nakon Mađarske - zauzela je 53. mesto među analiziranim zemljama. Poređenja radi, Kosovo je zauzelo 54. mesto. Pored toga, u kategoriji korupcije izvršne vlasti na ovom indeksu Bugarska je dobila istu ocenu kao i Ruska Federacija, što znači da postoji jednaka verovatnoća da bi bugarski javni službenik primio mito kao i ruski.

U izveštaju „Nacije u tranziciji“ organizacije Freedom House iz 2018. godine Bugarska je prebačena na niži nivo, odnosno iz demokratije je svrstana na nivo polukonsolidovane demokratije. Zemlja je zadržala ovu ocenu i u najnovijem izveštaju iz 2020. godine. Najnoviji Svetski indeks slobode medija Reportera bez granica smestio je Bugarsku na 111. mesto na svetu - u odnosu na 92. mesto koje zauzima Makedonija.

Bugarska ekonomija je takođe uništena. Bugarska ima najniži BDP po stanovniku u EU. Gotovo da nema direktnih stranih ulaganja (DSU) - podaci Svetske banke pokazuju njihov vrtoglavi pad nakon ulaska Bugarske u EU. Nezavisna analiza Bugarskog industrijskog udruženja u periodu 2007.-2017.godine pokazali su da su direktne strane investicije u 2007. godini činile 28% BDP-a zemlje, dok su u 2017. godini na samo - 2%.

Nije iznenađujuće što Bugarska ima najnižu prosečnu platu u EU. Sindikati su procenili da dvoje ljudi koji zarađuju prosečnu platu ne mogu izdržavati četvoročlanu porodicu. Siromaštvo takođe ima posledice i za demografiju. Više Bugara radi u inostranstvu nego u Bugarskoj. Masovno iseljavanje je dovelo do toga da ključni sektori ostanu bez mladih - više od polovine doktora u Bugarskoj su stariji od 55 godina. Zemlja ima najveću stopu smrtnosti na svetu, što se može pripisati lošoj zdravstvenoj zaštiti i siromaštvu.

Verovali ili ne, postoji pravo „ispitivanje sreće“, Eurostatovo, a najnovije pokazuje da je samo 35% Bugara zadovoljno svojim životom. Da li vam zvuči privlačno gore navedena evropska perspektiva? Onda mi dozvolite da razbijem još nekoliko mitova.

Dvostruki standardi kao glavno načelo Evropske komisije

Mitovi se tradicionalno prodaju zemljama kandidatima. Legendu o "kriterijumima za pristupanje" svakako treba raspakovati - naime, reći će vam da će se vaša zemlja pridružiti Uniji nakon što ispuni takozvane Kopenhaške kriterijume. Oni su relativno novi, uvedeni su kada su se bivše komunističke zemlje prijavile za članstvo u EU u petom talasu proširenja.

Nekolku tazni lekcii sto moze da se naucat od iskustvata na Bugarija so EUIzvor: europeanwesternbalkans.com

U svojoj vrlo zanimljivoj monografiji „Proširenje EU i neuspeh uslovljavanja. Pretpristupna uslovljenost u polju demokratije i vladavine prava“ prof. Kočenov tvrdi da je u petom talasu proširenja „primena principa pretpristupne uslovljenosti obeležena ogromnim neuspehom, ukoliko se uopšte može reći da je princip primenjen". U svojoj knjizi „Uslov za proširenje Evropske unije “ Eli Gateva takođe navodi primere čisto političkih odluka o zatvaranju nekih poglavlja u pregovorima sa Rumunijom.

Ukoliko je postojao jedan pozitivan aspekt, to je bila činjenica da je Komisija EU bila iskrenija prema Bugarskoj i Rumuniji - zabrinulo ih je to što su bile potpuno nespremne za članstvo, pa su u svoj pristupni ugovor uvrstili do tada nepostojeće zaštitne klauzule koje nude mogućnost odlaganja pristupanja. I pored toga što je postignut mali napredak, Komisija je smatrala da bi mogla da im pomogne da dođu do drugih država članica u području vladavine prava putem posebnog mehanizma, Mehanizma za saradnju i verifikaciju (CVM), koji je omogućio pristupanje prema planu. Iz ove perspektive može se izraziti sumnja o tome da li je EU izvukla pouke iz nedavnih proširenja kada su u pitanju pregovori sa Zapadnim Balkanom, jer se čini da koriste iste šablone.

Međutim, tračak nade bio je kratkotrajan. U mom poslednjem akademskom napisu „Pretnje vladavini prava: zamke mehanizma za saradnju i verifikaciju“ pokazala sam kako u Bugarskoj ovaj mehanizam ne samo da nije rešio nijedan dugogodišnji izazov u zemlji povezan sa vladavinom prava, već je korišćen i za legitimizaciju napada na vladavinu prava kao „napredak“. Evropska narodna stranka (EPP), čiji je član Bojko Borisov, odradila je svoje iza kulisa.

Tokom godina, mnogi zvaničnici EU, posebno poverenici, podržavali su autokratiju Borisova laskavim javnim izjavama, pokušavajući uveriti Bugare da car nije nag. Korist Borisova pod pokroviteljstvom EPP-a, dominantne stranke EU čiji je član, postajalo je sve očitije. Mnogi Bugari pitali su se da li treba da veruju sopstvenim očima i izveštajima međunarodnih organizacija ili pozitivnim informacijama koje je Komisija EU podelila sa javnošću o bugarskoj vladi. Predvidljivo je da se ovaj toranj na staklenim nogama počeo rušiti u leto 2020. godine, kada su hiljade Bugara počele da protestuju protiv nekontrolisane korupcije Bojka Borisova i glavnog tužioca Ivana Geševa. Jednako predvidljiva i Komisija EU je ćutala, što je bilo u potpunoj suprotnosti sa Parlamentom EU koji je doneo vrlo kritičnu rezoluciju o raspadu vladavine prava u Bugarskoj.

Budućnost je u vašim rukama

Na koji način zemlje Zapadnog Balkana mogu izbeći bugarski scenario? Ukratko, ne bi trebalo ponavljati greške Bugarske. Možda je to floskula, ali budućnost je u vašim rukama - ni vaši političari ni Komisija EU neće se brinuti o vašim najboljim interesima ukoliko ih na to ne primorate.

Prvo, bez lakovernosti u smislu one „evropske perspektive“! Zamolite svoje vlade da predstave svoju viziju razvoja vaših zemalja. „Članstvo u EU“ previše je generalni odgovor. Sa ili bez članstva u EU, vaši lideri duguju vam konkretne odgovore o tome šta će učiniti da osiguraju pristojne plate, bolje uslove rada, bolje zdravlje, bolje obrazovanje, poštovanje osnovnih prava i tako dalje. Takođe, znajte da oni koji vam kažu da se ne pridružite EU mogu preko noći promeniti svoje stavove ukoliko vaša zemlja uspe - to pokazuje bugarsko iskustvo.

Drugo, budite angažovani građani! Glasajte na izborima - ukoliko ne želite nekoga, glasajte za manje zlo. Ako pogrešite, nemojte ponavljati grešku. Odaziv birača u Bugarskoj uvek je bio nizak, što olakšava manipulisanje rezultatima. Pažljivo pratite reforme koje sprovode vaše vlade i postavljajte zahteve. Formirajte građanske grupe za akcije tako da vaše kritike budu glasne i javne. Obavestite institucije EU o svojoj zabrinutosti, o izjavi „nisam čuo za ovaj problem“, da se ne koristi kao mogući izgovor, jer smo taj izgovor mnogo puta čuli u Bugarskoj.

Treće, budite skeptični prema onome što vam zvaničnici EU govore. Proverite da li je istina ono što kažu i, ukoliko mislite da greše, žalite se tako što ćete poslati pismo povereniku EU za proširenje ili članovima EP-a zainteresovanim za proširenje - njihovi kontakt podaci su javni. Na taj ćete način saopštiti svoje kritike i nedoumice. Nije tajna da Komisijom EU dominiraju dve najveće stranke - EPP i Socijalisti, pa su velike šanse da će vaše vlade profitirati od tog izdašnog kišobrana ukoliko se udruže sa bilo kojom od te dve opcije.

Četvrto, ako uspete ući, pošaljite pristojne europarlamentarce - ljude koji će služiti vašim interesima, a ne održavanju statusa quo, ljude koji će čuti vaš glas. Godinama Bugari šalju poslanike-marionete da bi održali status quo, a kako uopšte ne bi imali glas u Evropskom parlamentu.

Konačno, Unija nije ono što je bila ranije. Upletena je u sopstvene probleme i pati od nedostatka vizije svojih čelnika - raspadanje vladavine prava, o čemu svedoči niz kriza koje su nastale na pitanju vladavine prava (Mađarska, Poljska, Bugarska, Rumunija i Malta samo su neke od njih), korupcija, dokazana potrebom stvaranja Evropskog javnog tužilaštva, Bregzitom, izazovima klimatskih promena, ukupnim ekonomskim padom zbog vanrednog stanja sa KOVID-19 i tako dalje. Međutim, bez obzira sa koliko problema se suočava, nema bolje opcije od EU. Dobra vest je da postoji mnogo ljudi koji je već žele učiniti boljim mestom, jer i oni veruju u „evropsku ideju“. Da li ste spremni da prihvatite fer udeo izgradnje kao deo procesa sprovođenja onoga što je zapravo navedeno u ugovorima o EU?

 

Tekst je nastao u sklopu trećeg izdanja “Priča iz regije” kojeg provode makedonska Res Publica i Institut za komunikacijske studije iz Skoplja, u suradnji s partnerima iz Crna Gora (PCNEN), Albanije (IDM), Hrvatske (Lupiga), Kosova (Sbunker), Srbije (Ne Davimo Beograd), Bosne i Hercegovine (Analiziraj.ba), Grčke (Macropolis) i Slovenije (Had) u okviru projekta "Poveži točke: poboljšane politike kroz građansko učešće" uz podršku britanske ambasade u Skoplju.

Molimo pročitajte pravila pre komentarisanja ili preuzimanja
Napomena: Stavovi i mišljenja izraženi u ovom članku su stavovi autora i ne odražavaju nužno stavove Instituta za komunikacijske studije ili donatora.

Put Grčke ka EU: Teško do solidarnosti, ali nema n...
Trčati u pogrešnom smjeru: Kritike Edija Rame prem...
 

Кomentari

Momentalno nema komentara. Budite prvi sa svojim komentarom!
Аnoniman
Utorak, 27 Jul 2021

  • Blogiraj +

    Pridruzite se nama! Predlozite tema ili ispratite tekst na info@iks.edu.mk. Svi autori treba da prilože i portretnu fotografiju i biografiju u dva do tri reda koja se pojavljuje i stoji u tekstu i na stranici saradnika.

    Više

  • Smernice +

    Blogovi bi trebalo da imaju jasnu strukturu i lagan tok, odnosno da budu napisani u kratkim odlomcima, razumljivim i neformalnim stilom. Postovi treba da sadrže između 900 i 1300 reči.

    Više

  • Preuzmi +

    Slobodno stavite hiperlink do naših objava. Želimo da podstaknemo zdravu raspravu o javnom interesu i stoga da ohrabrimo čitatelje da ostavljaju razumne i konstruktivne komentare na sve naše blogove.

    Više

  • 1

Pratite nas