fbpx
 

Arogancija predsednika Kosova Hašima Tačija prema mediјima

МК   ALB   SR

Arta Beriša

Arta Berisha 200x250U vremenskom intervalu od 15 minuta, predesednik Kosova Hašim Tači rekao je takoreći 100 puta „lažeš, manipuliraš, klevećeš“ novinaru Adriatik Kelmendi u televiziskom studiju ove godine. Stalno ponavljanje reči „lažeš, lažeš“ ne dajući novinaru mogućnost da demantuje nešto takvo, pokazuje rizik i napade, koji su u porastu, politike prema novinarstvu i pravilnom izveštavanju.

Predsednik Republike Kosova, Hašim Tači, u poslednje vreme je povećao njegovo pojavljivanje na konferencijama za štampu. Centralna tema pres konferencija sa novinarima je proces političkog dijaloga između Kosova i Srbije. „Korekcija granica“ kao ideja prezentovana od samog predsednika, pretstavlja središnji deo o kome novinari postavljaju pitanja na adresu Tačija. S druge strane, predsednik je optužio novinare za proizvodnju „lažnih vesti“ sa željom da ih obeshrabri u njihovom svakodnevnom poslu. Osim sa novinarima, predsednik je upao u jednom velikom broju polemika sa drugim novinarima u vezi sa diskusijama sa njihovim kolegama iz politike. Takav je bio i slučaj u emisiji „Rubikon“ na televiziji KTV.

U vremenskom intervalu od 15 minuta, predsednik Tači je bombardovao novinara Adriatik Kelmendija sa rečima „lažeš, manipulišeš, klevećeš“. Ovo je usledilo otkako ga je Kelmendi upitao za repliku sa bivšim predsednikom vlade Albanije Sali Beriša o pitanju granica.

Polemika sa distance predsednika Kosova Hashima Tačija sa bivšim predsednikom vlade Albanije Sali Beriša

Da vidimo o čemu je predsednik Tači optuživao novinara Kelmendija da laže? 4 avgusta ove godine, u vremenu kada je tema o „korekciji“ granica dobijala prve reakcije, Sali Berisha se izjasnio protiv menjanja granica inicirano od Tačija i – kao što je napisao on na Fejsbuku – „protiv bilo kakve forme rasparčivanja, podele ili trgovine sa teritorijom Kosova i protiv diskusije o ovom pitanju“. „Ovo je još jedno poništavanje Kosova oslobođenog u 1999 godini, u međunarodnim dokumentima priznatog od 115 zemalja, obuhvaćajuči i 95 posto slobodarskih zemalja u svetu“, je reakcija Beriše prema ideji o korekciji granica. Ove komentare Beriša je izjavio posle sastanka sa nekoliko predstavnika Albanske Demokratske Partije Preševske Doline, predvođenih od Ragmi Mustafe; u vremenu kada su političari iz Preševske Doline bili primljeni od najviših pretstavnika Prištine.

Samo nekoliko sati kasnije, na Fejsbuku je reagovao predsednik Republike Kosova. Ali drugačije od Beriše za koga neki medijumi su izveštavali da je to njegov stav protiv podele, za post Tačija su izveštavali kao za napad prema Sali Beriši, iako Tači mu nije spomenuo ime. U njegovom statusu Tači je rekao da Kosovu ni najmanje nisu potrebni saveti onih koji su sa političke scene odstranjeni sa masovnim glasanjem. „Posebno na onim izborima u periodu između 1992-1997 godine kad su trgovali i pravili sa njihovim prljavim radnjama da preživi vojna i policiska mašinerija balkanskog kasapina Slobodana Miloshevića“, je napisano u reakciji Tačija.

Medijumi na Kosovu i u Albaniji su izvestili o oštrom sukobu između bivšeg premijera Beriše i predsednika Tačija bazirano upravo na zadnjem komentaru ovog drugog. „Tači odgovara sa oštrim tonom Beriši....“, je bio naslov Novine Ekspres da bi produžio sa statusom od 4 avgusta.

„Ja govorim o fenomenima, ne govorim o imenima“, produžio je dalje Tači u intervju za KTV. Debata je produžila nekoliko nedelja za redom i njegova kancelarija nije demantovala izveštaje da je Tači napao Berišu ili debatu sa distance među oba političara. I sam bivši albanski premijer, zatim je napravio još jednu, drugu repliku na ovu temu, negirajući sve pretenzije koje su bile nabacane u statusu predsednika Tačija. U periodu godina 92-97 Albanija u jedno snažnom suočavanju u svetskoj diplomatskoj areni je zadala završni udar Srbiji”, izjavio je Beriša u jednom intevju za televiziju „Dukađini“.

Zato, bazirajući se na ovim izjavama i polemikama koje nisu bile demantovane ni od jedne ni od druge strane, postavlja se jednostavno pitanje: gde laže novinar ukoliko samo izveštava ili se bazira na samim izjavama dvojice političara? Ima i drugih stvari koje demaskiraju predsednika Tačija. Jeli bio Sali Beriša na čelu države kada je „balkanski kasapin“ (Milošević) pravio masovne kriminale u Hrvatskoj i Bosni?

O kome drugom može da aludira predsednik Kosova kada kaže „maknut je s vlasti sa masovnim glasanjem protiv“, kada u Albaniji se zna javno da je glavno rivalstvo između dve glavne partije – Socijalističke partije i Demokratske partije, koja je sada u opoziciji, čija emblematična figura je upravo Sali Beriša. Ukoliko se ne odnosi na Sali Berišu, zašto Tači javno ne kaže kome je namenio ove reči? Sva ova pitanja koja su bez odgovora od predsednika Tačija, jasno pokazuju da on pokušava da pravi jednu formu tautološke igre u televiziskom studiju ali on nikako ne može da odbegne fakte prošlosti. Svakako, ovakav jezik se ne može ignorirati zato što u suštini predstavlja direktan napad prema faktima i argumentima, a istovremeno predstavlja i potcenjivanje rada novinara.

Za Gentianu Begoli, predsedince Asocijacije novinara Kosova (АNК), takođe je jasno kome se obraća predsednik zemlje (Kosova) sa njegovim reakcijama.

Izjava Tačija je došla posle suprostavljanja prema njegovoj ideji za korekciju granica od strane bivšeg premijera Albanije, Sali Beriše. Bez obzira na fakt da predsednik nije spomenuo ime, njegovo aludiranje je bilo jasno i da se odnosi na vreme vladanja Sali Beriše u periodu 1992-1997, o onome što je napravljeno ili nije od njegove strane i prema optuživanjima koja su javna već duže vremena i koje smo čuli u raznim formama“, kaže Begoli.

Arogancijata na kosovskiot pretsedatel Hasim Taci kon mediumiteIzvor: nytimes.com

Pristup Predsednika Kosova prema drugim domaćim medijima

Ali, istina je da ovo nije prvi put predsedniku da upotrebi takav jezik prema novinarima. Ardiana Tači–Mehmeti radi u istoj medijskoj kući sa Adriatik Kelmendijem. „Fake news, fake news, fake news, čista laž“, bio je odgovor predsednika Tačija na ponovljena pitanja novinarke KTV Ardiana Tači-Mehmeti, u vezi definisanja koncepta korekcije granica. „Posle ovoga, ја neću sa nekom velikom voljom da idem na njegove pres konferencije, iako su one već bile učestale, baš zato što su njegove izjave bile iritirajuće, bilo je etiketiranja o `fake news`. Svakako da ja neću biti obeshrabrena, produžiću moj rad i postavljaću pitanja koja treba da budu postavljena i ponavljaću ova pitanja, ukoliko je potrebno, i po 10 puta“, kaže Tači-Mehmeti. Za novinarku Begoli, upotrebe ovakvog jezika od strane političara ima jasni cilj. „U nedostatku fakata i argumenata, političari uobičajeno upotrebljavaju ceo njihov arsenal da bi neutralizirali novinara, da ga odvuku od teme i da naprave novinara manje verodostojnim, ali loše u ovome je da neki političari ne biraju govor ili sredstva za napad na novinare ili za njihovo etiketiranje“, kaže ona.

Stanje medija na Kosovu u očima međunarodnih organizacija

Konflikt političara ili drugih interesnih grupa sa novinarima zbog njihovih izveštavanja nije neka nova pojava. U ovogodišnjem izveštaju od organizacije „Freedom House“ o „Slobodi u svetu“, Kosovo je ocenjeno kao „delimično slobodna“ zemlja. „Vlada i različiti biznisi utiču na linije uređivanja, a novinari veoma često izveštavaju o uznemiravanju i pretnjama“, kaže „Freedom House“.

I u izveštaju o napredovanju za 2018 godinu naglašava se o udvajanju broja novinara koji, upoređeno sa prethodnom godinom, su dobili pretnje ili su fizički napadnuti.

Za novinarku Begoli, ovaj govor je opasan i pretstavlja napad na slobodne medije. „Zbog sile koje imaju političari, ovaj prilaz etiketiranja novinara je opasan i pretstavlja direktno mešanje u slobodi medija. Istovremeno direktni napad prema ličnosti novinara i otrovni jezik prema njemu u sebi nosi pokazivanje sile i podstiče i neku treću stranu da napada novinare“.

Pojava verbalnih napada koji imaju za cilj omalovažavanje u očima javnosti, profesionalnog rada novinara, pa čak i u televiziskom studiju i na konferencijama za štampu, treba da budu uzeti sa dubokom uznemirenjem od strane novinara ali i od strane javnosti. Zabrinutost još više raste kada to dolazi od lidera zemalja koji treba da budu oni koji garantiraju slobodu izražavanja.

Molimo Vas pročitajte pravila o komentiranje ili preuzimanje
Napomena: Mišljenja i stavovi u ovom članku su autora i ne odražavaju stavove Instituta za komunikaciske studije ili donatora.

Ovaj napis je podžan u okviru projekta finansiranog od Kancelarije Evropske Unije na Kosovu a implementiran od BIRN-a i od ANK (Asocijacije Novinara Kosova). Sadržaj ovoga napisa je ogovornost autora i na bilo koji način ne može se smatrati kao stav Evropske Unije ili BIRN-a ili ANK.

Arroganca e presidentit të Republikës së Kosovës H...
Ароганцијата на косовскиот претседател Хашим Тачи ...
 

Коментари

Моментално нема коментари. Биди прв со својот коменат!
Анонимен
Понеделник, 22 Април 2019
  • Блогирај +

    Приклучете се кон тимот соработници и предложете тема или испратeте текст, со Ваша фотографија и куса биографија на info@iks.edu.mk.Повеќе

  • Насоки +

    Текстовите треба да имаат помеѓу 900 и 1300 зборови и да бидат напишани во куси пасуси, во разбирлив и неформален стил. Повеќе

  • Преземи +

    Содржината на блогот е слободна за споделување и читателите можат да оставаат разумни и конструктивни коментари на блоговите. Повеќе

  • 1

Следете не