Dok se u svetu žestoko raspravlja o pozitivnim i negativnim posledicama najnovijih sistema veštačke inteligencije, a najuticajniji mediji donose preporuke i smernice za njihovu upotrebu u novinarskoj profesiji, u makedonskim medijima ova nova tehnološka revolucija je i dalje tabu tema.
Nakon pojave interneta i društvenih mreža, razvoj veštačke inteligencije smatra se trećim talasom u tehnološkom razvoju. Kao relativno nova pojava, sve što je u vezi sa veštačkom inteligencijom smatra se novom veštinom. To je dovelo do značajnog napretka u mnogim oblastima, na primer, u funkcionisanju agregata vesti ili automatskom prevođenju sadržaja na različite jezike. Ali upotreba veštačke inteligencije neizbežno će dovesti do promene perspektiva u radu redakcija.
Makedonski mediji, uz nekoliko izuzetaka, još uvek ne koriste veštačku inteligenciju u svom svakodnevnom radu i nisu pripremili uputstva i preporuke za svoje novinare i medijske radnike u vezi sa mogućim korišćenjem. Nijedna redakcija nema stav o njenoj upotrebi u procesu kreiranja medijskog sadržaja ili u načinu funkcionisanja redakcija.
Da bismo ispitali kako se razmišlja u makedonskim redakcijama, razgovarali smo sa jedanaest glavnih i odgovornih urednika najuticajnijih medija.
„Mi to ne koristimo i imamo stav da to ne treba koristiti“, kaže jedan od glavnih urednika portala.
Urednici su, međutim, uvereni u značaj teme iu činjenicu da će pitanje upotrebe veštačke inteligencije biti sve aktuelnije s obzirom na svetske trendove i proces regulacije u ovoj oblasti, koji je u toku u Evropskoj uniji. „Svesni smo da postajemo svesni“, kaže jedan od njih.
Prema istraživanju sprovedenom u decembru, glavni i odgovorni urednici u uticajnim makedonskim medijima analiziraju mogućnosti i prednosti upotrebe veštačke inteligencije u medijima i razmišljaju kako da ih obuče da je koriste i u koje segmente bi mogli da je uključe, na primer, kao alat za otkrivanje lažnih vesti ili u procesu arhiviranja.
Među makedonskim urednicima sa kojima smo razgovarali postoji uverenje da novinari ne bi trebalo da se oslanjaju na veštačku inteligenciju kao alat za kreiranje vesti, a da taj proizvod nije proveren u redakcije.
U medijskoj informativnoj agenciji (MIA), najveća državna novinska agencija, kažu da rade na obezbeđivanju obuke za urednike, novinare i druge medijske radnike o bezbednoj i pravilnoj upotrebi veštačke inteligencije. Dodaju da im je najvažnije poverenje njihovih korisnika i zato pažljivo pristupaju uvođenju novina u svoj rad. Istovremeno, kažu da MIA svakodnevno objavljuje tekstove o novim tehnologijama i njihovoj primeni kako bi doprineo celoj zajednici, a ne samo medijima, za bolje informisanje o digitalnim i tehnološkim inovacijama, njihovom korišćenju i zaštiti građana od zloupotreba.
Od svih intervjuisanih urednika, samo jedan osnivač portala izjavio je da koristi alate zasnovane na veštačkoj inteligenciji za generisanje teksta i proveru gramatike. Međutim, kaže, koristi ih sa velikim oprezom i bez potpunog oslanjanja na njih. On ističe da su neki od ovih alata još u razvoju i da mogu da odvedu novinarski rad u pogrešnom pravcu. On dodaje da ono što veštačka inteligencija nikada neće postići jeste da emociju izvuče na površinu, da ispriča priču kroz prizmu kroz koju može samo čovek da uradi.
Svetski mediji pionirskim koracima
Neki mediji u Velikoj Britaniji objavili su da je njihov sadržaj proizveden uz pomoć veštačke inteligencije i da je u proces bio uključen i urednički tim. Nemački međunarodni emiter Dojče vele već koristi aplikacije zasnovane na veštačkoj inteligenciji za analizu velikih baza podataka za istraživanje ili za prevođenje članaka, ali novinari i dalje vrše kontrolu kvaliteta.
Mišljenje redakcije je da se veštačka inteligencija može koristiti za bolje pretraživanje internet pretraživača ili za identifikaciju govora mržnje, ali da novinari uvek treba da provere kvalitet ovih informacija. U ovoj medijskoj kući poručuju da generativna veštačka inteligencija neće promeniti ulogu novinara.
Izvor: freepik.com
Pravila jedne od najvećih svetskih novinskih agencija, Asošiejted presa, navode da se alati veštačke inteligencije ne mogu koristiti za kreiranje sadržaja za objave ili fotografije na njihovim servisima. Sadržaj koji se generiše uz pomoć veštačke inteligencije treba pažljivo pregledati, kao i sadržaj dobijen iz bilo kog drugog izvora vesti, što je ključno za zaštitu novinarskog integriteta.
Ova novinska agencija već deceniju eksperimentiše sa jednostavnijim oblicima veštačke inteligencije, na primer, da kreira kratke poslovne ili vesti sa sportskim rezultatima.
ovinska agencija Rojters razvila je alat koji uz pomoć veštačke inteligencije i algoritama služi za uočavanje vesti na društvenim mrežama, a to se posebno odnosi na slučajeve vanrednih i udarnih vesti. Algoritmi gledaju na grupu postova koji se odnose na isti događaj i generišu rangiranje da li je i koliko je važna vest za objavljivanje. Međutim, novinari Rojtersa, preko sopstvenih kanala, nezavisno proveravaju vest pre nego što se objavi. Ovaj alat im daje prednost u odnosu na druge agencije u procesu objavljivanja vesti.
Britanski javni emiter Bi-Bi-Si je predstavio tri principa na kojima će se zasnivati njihov pristup korišćenju generisane veštačke inteligencije. Njihovi prioriteti su rad u najboljem interesu publike, pružanje veće vrednosti, davanje prioriteta talentima i kreativnosti, autentičnom i humanom pripovedanju priča, kao i otvorenost i transparentnost prema publici u vezi sa upotrebom veštačke inteligencije.
Britanski javni servis će uskoro pokrenuti nekoliko projekata koji će istraživati upotrebu veštačke inteligencije u sadržaju koji kreiraju i načinu na koji rade.
Oslanjanje na alate veštačke inteligencije za kreiranje i distribuciju vesti bez proveravanja od strane novinara može dovesti do širenja dezinformacija, lažnih i bizarnih vesti. Takav je slučaj sa američkim internet portalom u vlasništvu Majkrosofta, msn.com.
Oslanjajući se na korišćenje veštačke inteligencije, procesa zbog kojeg su otpuštani novinari i urednici, portal je objavljivao potpuno netačne vesti, izveštaje koje prenose mali portali bez informacija ko stoji iza njihove uređivačke politike, ili vesti sa neprimerenim i čudnim naslovima. Bivši urednici portala kažu da do toga nikada ne bi došlo da su ostali u procesu rada.
Evropske smernice za upotrebu veštačke inteligencije
U Evropskoj uniji postoji svest da će način na koji se pristupa veštačkoj inteligenciji definisati svet u kome ćemo živeti u budućnosti, pomoći će izgradnji otporne Evrope, a ljudi i preduzeća će se osećati bezbedno i zaštićeno.
Evropska komisija je predložila tri pravne inicijative koje bi trebalo da dovedu do izgradnje pouzdane veštačke inteligencije: evropski pravni okvir za veštačku inteligenciju koji se bavi osnovnim pravima i bezbednosnim rizicima, okvir za građansku odgovornost, prilagođavanje pravila o odgovornosti u digitalnom dobu i era veštačke inteligencije i revizije zakonodavstva u sektoru bezbednosti.
U junu 2023. Evropski parlament je usvojio pregovaračku poziciju o veštačkoj inteligenciji. Pravila treba da obezbede da je veštačka inteligencija razvijena i korišćena u Evropi u potpunosti u skladu sa pravima i vrednostima EU, uključujući ljudski nadzor, bezbednost, privatnost, transparentnost, nediskriminaciju i socijalno i ekonomsko blagostanje.
Teoretičari komunikoloških nauka tvrde da masovni mediji poprimaju oblik i boju određenih društvenih i političkih struktura, kao i okolnosti u kojima funkcionišu.
Pitanje kako će se veštačka inteligencija koristiti mora biti deo obuke budućih novinara i medijskih radnika, obrazovanja uopšte, ali i cilj aktivnosti koje se preduzimaju u društvu na povećanju medijske pismenosti učenika i javnosti.
Praćenje etičkih principa moraće da bude jedan od principa na kome će se zasnivati njeno neizbežno uključivanje u rad i prilagođavanje redakcija novim trendovima.
Tekst je nastao u sklopu izdanja “Priča iz regije” kojeg provode Res Publica i Institut za komunikacijske studije, u suradnji s partnerima iz Crna Gora (PCNEN), Kosova (Sbunker), Srbije (Autonomija), Bosne i Hercegovine (Analiziraj.ba), i Albaniji (Exit News), u okviru projekta "Korišćenje novinarstva zasnovanog na činjenicama za podizanje svesti i suprotstavljanje dezinformacijama u medijskom prostoru" uz podršku Britanske ambasade u Skoplju.
Molimo pročitajte pravila pre komentarisanja ili preuzimanja Napomena: Stavovi i mišljenja izraženi u ovom članku su stavovi autora i ne odražavaju nužno stavove Instituta za komunikacijske studije ili donatora.
