Građani Kosova teško su pogođeni zagađenjem vazduha. Istovremeno, mnogi gradovi i naselja doživljavaju uticaje klimatskih promena, uključujući toplotne talase, poplave i šumske požare. Institucije su preduzele korake, ali još mnogo toga treba da se uradi.
Kosovo proizvodi 88% svoje energije preko elektrana Kosovo A i Kosovo B, koje se takođe svrstavaju u sam vrh evropskih zagađivača. Većina zagađenja proizilazi iz proizvodnje energije i toplote za domaćinstva i druge sektore kao što su industrija, transport, poljoprivreda i industrija upravljanja otpadom. Njihova blizina Prištini doprinosi njenom visokom rangu među najzagađenijim gradovima sveta. U 2020. godini, prosečni godišnji nivoi koncentracije PM10 i PM2,5 u Prištini premašili su preporuke SZO, dva, odnosno skoro pet puta. U 2023. ti nivoi su se smanjili, ali su i dalje premašili preporučene nivoe SZO.
Zagađenost vazduha: problem koji ne nestaje
Pored glavnog grada, mnogi drugi veliki gradovi, kao što su Gnjilane, Mitrovica, Peć i Prizren, takođe imaju visoke koncentracije čestica (PM). Iako je problem tokom cele godine, zagađenje vazduha je intenzivnije tokom jesenje i zimske sezone zbog povećane potražnje za grejanjem. Uzimajući u obzir nedostatak sistema centralnog grejanja u većini kosovskih gradova (osim Prištine, Đakovice, Severne Mitrovice i Zvečana), domaćinstva, institucije i komercijalni objekti su glavni doprinositelji čestica veličine 2,5 mikrometra ili manje (PM2.5), 10 mikrometara (PM10) i druge emisije prašine. Dodatni zagađivač koji je štetan po ljudsko zdravlje je azot-dioksid (NO2), koji emituje uglavnom sektor transporta.
Nedavna studija (2022) pokazuje da zagađenje vazduha već negativno utiče na zdravlje ljudi i na Kosovu, doprinoseći porastu slučajeva respiratornih problema (uključujući astmu i bronhitis), posebno kod dece. Iako su prerane smrti koje se pripisuju PM2,5 na Kosovu pale od 2020. godine (4.000 prevremenih smrti) do 2022. godine (3.059), ozbiljno zagađenje vazduha i druga ekološka pitanja i dalje doprinose smanjenom životnom veku (u proseku skoro 10 godina manje u poređenju sa drugim zemljama EU).
U isto vreme, prosečne godišnje temperature su takođe porasle posebno tokom poslednjih 20-30 godina, što utiče na zdravlje ljudi, poljoprivredne prinose, fizičku infrastrukturu i ekosisteme. Tako je negativno uticalo na kvalitet ljudskog zdravlja i životne sredine. Mnogi gradovi i ljudska naselja doživljavaju uticaje klimatskih promena, uključujući toplotne talase, poplave i šumske požare.
Kao potpisnik Sofijske deklaracije o Zelenoj agendi za zapadni Balkan, Kosovo se obavezalo da će postepeno izbaciti ugalj i povećati obnovljive izvore energije, kao i inovacije. Takođe dobrovoljno priprema svoj prvi Nameravani nacionalno utvrđeni doprinos i počela je da sprovodi mere za povećanje udela obnovljive energije. Istovremeno, priprema i Strategiju za klimatsku adaptaciju; na taj način, obavezujući se da će raditi na njegovoj održivosti.
Izvor: reuters.com
Nedostatak pristupa međunarodnim mehanizmima finansiranja je ključna prepreka održivijem razvoju koji je pogodniji za klimu, ali ima i pozitivnih i obećavajućih pomaka. Pojedini gradovi počinju da planiraju i preduzimaju održivije mere. Na primer, Priština je razvila Akcioni plan za zeleni grad (GCAP) sa konkretnim merama za odgovarajuće zelene mere koje treba preduzeti, uključujući energetsku efikasnost zgrada, upravljanje čvrstim otpadom i otpadnim vodama i integraciju prilagođavanja klimatskim promenama. Priština, Južna Mitrovica i Severna Mitrovica su takođe razvile Planove održive urbane mobilnosti (SUMP) i počele da primenjuju svoje mere, a nekoliko drugih opština preduzima takve mere politike i planiranja.
SUMP Južne Mitrovice, pored promovisanja opcija održive mobilnosti (uključujući intermodalnu stanicu, poboljšanja javnog prevoza i biciklističku i pešačku infrastrukturu) za funkcionalno urbano područje, takođe je dobila priznanje od strane Evropske komisije za svoju viziju promovisanja bezbednosti u centar grada i oko škola – stoga nominovan kao finalista za 10. nagradu za planiranje održive urbane mobilnosti (SUMP nagrada) sa fokusom na “Bezbedno i zdravo uz održivu mobilnost” na evropskom nivou, takmičeći se protiv Madrida (Španija) i Tamperea (Finska, pobednik). Južna Mitrovica je takođe počela da preduzima inicijative za povećanje svojih zelenih otvorenih površina, kako kroz javna kapitalna ulaganja u regeneraciju sadašnjih parkova, tako i kroz inicijative koje pokreće zajednica, posebno u stvaranju nekoliko gradskih društvenih bašti. Prednosti zelenih površina su višestruke, obuhvatajući bolje zdravstvene i ekološke performanse do prilagođavanja i ublažavanja klimatskih promena.
S druge strane, Prizren je pilotirao lokalni inventar gasova sa efektom staklene bašte, na osnovu čega je razvio međusektorski plan za ublažavanje ovih gasova koji je usmeren na više sektora, kao što su energija, transport, upravljanje otpadom i javne usluge. Nekoliko opština je takođe počelo da razvija svoje opštinske klimatske i energetske planove, dok druge takođe sprovode održivije projekte, uključujući postavljanje solarnih panela u zgrade institucija i javne škole, povećanje energetske efikasnosti i sadnju drveća.
Potreba za hitnim djelovanjem
Uprkos napretku prikazanom u političkoj agendi i poboljšanju zakonskog okvira, trenutno primenjenim razvojnim planovima nedostaju efikasne mere za prilagođavanje i ublažavanje klimatskih promena. Postoji potreba za raširenijim uključivanjem u tokove i kontinuiranim djelovanjem. Kosovski gradovi treba da unaprede svoju agendu, posebno u primeni mera koje doprinose povećanom udelu proizvodnje obnovljive energije, poboljšanju energetske efikasnosti zgrada, održivom transportu i upravljanju otpadom, održivom upravljanju šumama i povećanju zelenih površina u urbanim područjima.
Oni treba da daju prioritet ciljevima održivog razvoja i da imaju za cilj zelenije i efikasnije koncepte razvoja, koji bi podržali opšte zdravlje i dobrobit ljudi. Pored toga, postoji potreba za dodatnim javnim kampanjama kako bi se podigla svest građana o štetnim uticajima zagađenja vazduha i drugih toplotnih efekata i ekstremnih vremenskih pojava na ljude, kao i raspoloživih resursa za njihovo rešavanje.
Borba protiv zagađenja vazduha i odgovarajućih uticaja klimatskih promena zahteva partnerstva sa više aktera, koja zahtevaju uključivanje širokog spektra zainteresovanih strana i korisnika u procese planiranja i implementacije. Kao takve, sve strane bi trebalo da sarađuju i preuzmu odgovornost za zajedničku bolju, održiviju i zdraviju budućnost.
Tekst je nastao u sklopu izdanja “Priča iz regije” kojeg provode Res Publica i Institut za komunikacijske studije, u suradnji s partnerima iz Crna Gora (PCNEN), Kosova (Sbunker), Srbije (Autonomija), Bosne i Hercegovine (Analiziraj.ba), i Albaniji (Exit News), u okviru projekta "Korišćenje novinarstva zasnovanog na činjenicama za podizanje svesti i suprotstavljanje dezinformacijama u medijskom prostoru" uz podršku Britanske ambasade u Skoplju.Ovo izdanje Priča iz regije također je napravljeno u partnerstvu između ICS-a i projekta UPSURGE, finansiran u okviru programa Horizon 2020. Europske unije prema ugovoru br. 101003818.
Napomena: Stavovi i mišljenja izraženi u ovom članku su stavovi autora i ne odražavaju nužno stavove Instituta za komunikacijske studije ili donatora.
