Alati i algoritmi veštačke inteligencije su ključni u otkrivanju i borbi protiv dezinformacija tako što označavaju sumnjiv sadržaj, analiziraju ga i identifikuju lažni sadržaj.
Poslednjih godina, širenje tehnologije veštačke inteligencije (AI) revolucionisalo je različite industrije, uključujući medije u stvaranju i širenju informacija. Iako veštačka inteligencija nudi brojne prednosti u poboljšanju efikasnosti i automatizacije, ona predstavlja izazov kada je u pitanju širenje zlonamernih informacija i dezinformacija.
Razumevanje odnosa između veštačke inteligencije i dezinformacija je od suštinskog značaja za rešavanje evoluirajuće strukture i dimenzija digitalnih dezinformacija. Uz ponuđene mogućnosti, veštačka inteligencija može pomoći i u radu fer i tačnih informacija, čime se smanjuju vreme i drugi novinarski izazovi u kreiranju i plasiranju informacija.
Korišćenje veštačke inteligencije u informisanju
TV Dukađini je prva televizija koja je počela da primenjuje veštačku inteligenciju u programu Debat Plus. Sa integracijom platforme Shqip.ai, debatna emisija se transkribuje u realnom vremenu, što omogućava da ovu emisiju, kroz transkripciju prikazanu na ekranu, prate određene specifične kategorije. Na taj način će ove kategorije građana moći da se informišu o dešavanjima u zemlji i da prate diskusije i mišljenja o tim dešavanjima.
Funkcije ove platforme uključuju nekoliko kategorija upotrebe albanskog jezika, koje se postavljaju ili „uče“ na ovoj platformi. Ali tokom transkripcije debata, ovaj veliki jezički model (LLM) je bio u mogućnosti da nauči druge upotrebe jezika, van postavljenih kategorija, koje koriste gosti u emisiji, kako bi omogućio precizniju transkripciju.
Ova upotreba veštačke inteligencije u medijima može otvoriti put za korisnu upotrebu veštačke inteligencije u medijima. Stoga bi mediji uopšte, a posebno informativni biro, trebalo da razviju saradnju sa stručnjacima za veštačku inteligenciju i da se pripreme za njenu integraciju u novinarsku praksu. Ovo će im olakšati rad i uštedeti vreme.
Veštačka inteligencija se može primeniti na prepisivanje intervjua, pisanje vesti vezanih za intervjue, sastavljanje različitih izveštaja za koje je potrebno vreme za čitanje i generisanje ilustrativnih fotografija. Pored toga, u saradnji sa stručnjacima iz ove oblasti, mogu se kreirati čet-botovi koji pomažu novinarima da pronađu teme, sastave pitanja za intervju i napišu članke.
Konačno, Savet štampe Kosova (SŠK) ga je uvrstio u Etički kodeks, prema kome mediji treba da izveštavaju kada koriste veštačku inteligenciju. Prema pravilima koje priprema Savet štampe Kosova, u procesu kreiranja medijskog sadržaja moraju se poštovati principi zaštite podataka o ličnosti, informacione bezbednosti i nediskriminacije. Ovaj sadržaj generisan veštačkom inteligencijom je pod uredničkom odgovornošću novinara i urednika koji moraju da poštuju etički kodeks.
Istovremeno, čitalac treba da bude svestan u kom segmentu i koja vrsta veštačke inteligencije se koristi u sadržaju kreiranom pomoću veštačke inteligencije i kako on funkcioniše. Osim toga, autorska prava i druga prava intelektualne svojine moraju se poštovati. Tokom interakcije čitaoca sa veštačkom inteligencijom, treba ga unapred obavestiti da se te interakcije ne dešavaju sa ljudima i ako im ta interakcija smeta, treba im omogućiti komunikaciju sa fizičkim licem.
Izvor: cpomagazine.com
Uloga veštačke inteligencije u dezinformaciji
Veštačka inteligencija igra dvostruku ulogu u dezinformacijama. S jedne strane, alati i algoritmi veštačke inteligencije su ključni u otkrivanju i borbi protiv dezinformacija tako što označavaju sumnjiv sadržaj, analiziraju ga i identifikuju lažni sadržaj (lažne vesti). Upotreba ovih alata pomogla je proveravačima činjenica u njihovom radu na identifikaciji i borbi protiv lažnog sadržaja. Algoritmi veštačke inteligencije mogu pomoći u filtriranju pouzdanih izvora za istraživanje i prikupljanje informacija, upoređivanju informacija između izvora i identifikaciji obrazaca koji ukazuju na to da je sadržaj potencijalno obmanjujući ili lažan.
S druge strane, veštačka inteligencija se može koristiti za kreiranje sofisticiranih kampanja dezinformisanja. Sadržaj generisan veštačkom inteligencijom, uključujući duboke lažne i manipulisane slike (deepfake), može da obmane publiku predstavljanjem lažnih informacija na ubedljiv način. Brzi napredak tehnologije veštačke inteligencije čini sve izazovnijim razlikovanje originalnog i izmišljenog sadržaja, zamagljujući granice između stvarnosti i fikcije.
Fotografije pape u belom sakou, fotografije hapšenja Donalda Trampa, bile su prvi slučajevi koji su nagovestili fenomen generisanja slika veštačkom inteligencijom.
Tokom provere činjenica (fact-checking) u okviru hybrid.info naišli smo na desetine sadržaja generisanih veštačkom inteligencijom koje objavljuju profili i stranice na albanskom jeziku na društvenim mrežama, a koji su korišćeni za prikazivanje određene situacije. Međutim, ove slike su imale veliku interaktivnost na društvenim medijima zbog ubedljivosti i emocija koje prenose.
Veštačka inteligencija je otvorila nove dimenzije u kreiranju lažnih audio i video materijala. Deepfakes, kao sintetički medij, jedna je od tehnika koja se koristi, pomoću koje se lica, glasovi i izrazi ljudi u određenom videu mogu zameniti, tako da izgleda da govore ili rade nešto što nikada nisu radili. Ova tehnologija istovremeno omogućava generisanje novih audio i video snimaka koji izgledaju i zvuče autentično.
Neki deepfake sadržaji su objavljeni na društvenim mrežama, poput snimka premijera Kosova, Aljbina Kurtija koji govori na arapskom, ili video snimka sa kloniranim glasom Liridone Murseli sa emotivnim tekstom, ili Elona Maska koji govori na albanskom, svi su objavljeni na društvenim mrežama, posebno na TikTok-u. Međutim, možemo reći da ovi sadržaji imaju uticaj na javno mnjenje zbog interaktivnosti koju stvaraju.
S druge strane, 2024. se smatra godinom izbora u celom svetu, pošto će najmanje 64 zemlje (plus Evropska unija) proći kroz izborni proces, tako da postoji zabrinutost zbog upotrebe veštačke inteligencije u podrivanju integriteta informacija i izbora. Sudeći po diskusijama i javnom mnjenju, čini se da će i Kosovo biti uključeno u izborni proces ove godine, a postoji zabrinutost oko stvaranja i distribucije deepfake videa, kloniranja glasova političara i drugih oblika manipulacije društvenim medijima (str. i grupe). Stoga, s jedne strane, novinari i medijski radnici treba da budu spremni da prepoznaju i identifikuju ove oblike manipulacije, a sa druge strane, korisnici (publika) društvenih medija treba da budu upoznati sa karakteristikama ovih sadržaja kako ne bi postali njihov plen.
Širenje dezinformacija koje generiše veštačka inteligencija predstavlja veliki izazov za društvo. Kampanje dezinformacija koje pokreće veštačka inteligencija mogu da manipulišu javnim mnjenjem i potkopaju poverenje u verodostojne izvore informacija. Viralna priroda društvenih medija povećava domet obmanjujućeg sadržaja, što otežava sprečavanje širenja lažnih narativa.
Nedostatak transparentnosti u sadržaju generisanom veštačkom inteligencijom predstavlja pretnju po integritet medija i informacija, naglašavajući hitnu potrebu za regulacijom i zaštitnim merama protiv digitalnih dezinformacija.
Tekst je nastao u sklopu izdanja “Priča iz regije” kojeg provode Res Publica i Institut za komunikacijske studije, u suradnji s partnerima iz Crna Gora (PCNEN), Kosova (Sbunker), Srbije (Autonomija), Bosne i Hercegovine (Analiziraj.ba), i Albaniji (Exit News), u okviru projekta "Korišćenje novinarstva zasnovanog na činjenicama za podizanje svesti i suprotstavljanje dezinformacijama u medijskom prostoru" uz podršku Britanske ambasade u Skoplju.
Napomena: Stavovi i mišljenja izraženi u ovom članku su stavovi autora i ne odražavaju nužno stavove Instituta za komunikacijske studije ili donatora.
