Nertila Maho
Ironično, mere usmerene ka spašavanju života u ovoj pandemiji po prvi su put uzrokovale tragičnu smrt mladića.
Osmog decembra, sa dva hica ugašen je život 25-godišnjeg Klodijana Raše. Oružje je ispalio policajac, a okolnosti još nisu razjašnjene. Izveštavajući o sukobu, Državna policija obavestila je da je policijska patrola naredila mladiću da stane, ali Raša nije poslušao naređenje. Izbio je obračun u kojoj ga je policajac pogodio tvrdeći da mu je život u opasnosti, ali je njegov kolega događaj opisao drugačije.
Dvadesetpetogodišnjak je bio na samo nekoliko koraka od kuće kada je u njega pucano u 1.45 nakon ponoći, u vreme kada je zabranjeno kretanje. Rašin jedini prestup bio je taj što nije poštovao policijski čas. Ironično, mere usmerene ka spašavanju života u ovoj pandemiji po prvi su put uzrokovale tragičnu smrt mladića. Mere za ograničavanje kretanja u Albaniji vrede od 9. novembra 2020. godine, a sve se zatvara nakon 22.00 sati, a ponovo se otvara u 6.00 sati sledećeg dana. Jedine delatnosti koje mogu da rade dok je na snazi zabrana putovanja su kompanije koje vrše dostavu, a građani prvo mora da dobiju dozvolu portala e-Albanije kako bi mogli da izađu dok je ograničenje na snazi. Dozvola za kretanje pribavlja se iz radnih ili zdravstvenih razloga. Isto važi i za preduzeća.
Ostavka ministra nakon pojačavanja srdžbe javnosti
Semafori na nekim od glavnih ulica u glavnom gradu Tirani ne rade danima, dok su na drugim ulicama saobraćajni znakovi nestali. Ovo su posledice protesta koji su započeli pre više od nedelju dana nakon ubistva Klodijana Raše. Početna iskra bila je pobuna zbog ubistva mladića, koje se dogodilo samo zato što je bio vani tokom policijskog časa. Nakon toga su protesti eskalirali, a njima se priključilo i civilno društvo i građani, izražavajući svoje nezadovoljstvo i bes zbog teške ekonomske situacije u kojoj se nalaze.
I pored toga što su protesti bili zabranjeni za vreme pandemije, oni se organizuju putem društvenih mreža i bilo je nekoliko sukoba između demonstranata i snaga bezbednosti. Prvog dana najmanje sedam ljudi završilo je u bolnici sa ozbiljnim povredama, pet iz policije i dva demonstranata.
Iz dana u dan agresivnost za vreme protesta, pogotovo policijsko nasilje, se povećavalo stvarajući nasilne sukobe koji nalikuju filmskim scenama. Suzavac, vodeni topovi i specijalne policijske snage upotrebljeni su da zaustave masu koja je aktivno protestovala ispred kabineta premijera, Ministarstva unutrašnjih poslova i Državne policije. Desetine mladih još uvek su u pritvorskim ćelijama, dok su drugi, nakon pritvaranja, oslobođeni uz kauciju. Zahtevi demonstranata bili su jasni od početka: ostavka ministra unutrašnjih poslova i generalnog direktora državne policije.
U jeku krize, premijer Edi Rama posetio je Sjedinjene Američke Države i najavio da lobira za vakcinu protiv Kovida. U objavi na Twitteru, Rama je naveo detalje sastanka koji je imao sa izvršnim direktorom Fajzera Albertom Burlom u New Yorku, u pokušaju da obezbedi vakcinu u teškim vremenima kada svaka zemlja ulaže napore. Ubrzo nakon njegovog povratka nastupile su dve glavne vesti dana. Njegova poseta porodici pokojnog Raše i prihvatanje ostavke ministra unutrašnjih poslova. Međutim, i nakon toga tenzije ostaju visoke i demonstranti insistiraju na tome da generalni direktor Državne policije treba da da ostavku i da je vreme za sveobuhvatnu reformu na svim nivoima policije.
Izvor: dailysabah.com
Profil demonstranata - mladi i bez nade
Najveći nepolitički protest u Albaniji dogodio se pre nekoliko godina i bio je protiv hemijskog oružja. Usledili su stalni protesti koje su kao studenti organizovali opozicija ili druge lobističke grupe, ali nedavni protesti razlikuju se ukoliko pogledamo profil ljudi koji su aktivni. To su uglavnom mladi ljudi od 13 do 25 godina, koji su izgleda izgubili nadu u svoju budućnost. Oni su element koji ,,burno" reaguje na vladu i policiju, uništavajući fasadni "sjaj" gradskih ukrasa i svega što je povezano sa vladom. Svuda su bacani vatra i kamenje, ali tokom protesta nije napadnuta nijedna privatna kompanija.
Reč je o mladim ljudima iz predgrađa koji su anatemisani kao ,,geta", koji nemaju puno izgleda za pristojan život u zemlji u kojoj se socijalna nejednakost iz godine u godinu produbljuje. Mladi su ti koji još uvek ostaju u zemlji, dok su drugi svoju pažnju preusmerili na emigraciju. Prema obrađenim podacima koje je objavio Eurostat, od januara 2019. do avgusta 2020. godine oko 30,5 hiljada Albanaca zatražilo je azil u jednoj od zemalja Evropske unije i drugim zemljama.
Većina onih koji napuštaju zemlju su mladi. Podaci Eurostata pokazuju da je 23,8 hiljada ljudi ili 78% ukupnih zaheva iz ovog perioda bilo od osoba mlađih od 34 godine. Starosnoj grupi od 18 do 34 godine pripada 15,3 hiljade ljudi. Broj maloletnika koji traže izlaz takođe je vrlo visok. U periodu od januara 2019. do avgusta 2020. godine bilo je 6.895 zahteva za azil maloletnika mlađih od 14 godina, što je oko 29% zahteva osoba mlađih od 34 godine ili 23% od ukupnog broja. Zahteve za azil podnelo je i 1.615 osoba na uzrastu od 17-18 godina.
Mediji pod ,,napadom" - rizično okretanje nasilju i manipulacijama pre izbora
Tokom protesta policija je prisilno ispratila najmanje dva novinara dok su izveštavali. Prvi je bio glavni urednik lista ,,Koha Jonë”, Mili Gianni, a drugi novinar RTV-a Ora Joey Malesia. Oni su izjavili da su im telefoni prisilno oduzeti, a policija je izbrisala sve video zapise koji prikazuju policijsku agresiju na mlade demonstrante. Ovo je prvi put da su mediji direktno napadnuti dok su izveštavali. Na nasilje protesta ukazala je i ombudsman Erinda Balanza, koja je medijima rekla da je u proteklih nekoliko dana bilo 356 ljudi, od kojih su 128 maloletnici mlađi od 18 godina, dok njihova uzrasna grupa počinje od 12 godina.
Evropska komisija je takođe reagovala i preko komesara za ljudska prava Dunje Mijatović. Ona je izjavila da albanske vlasti mora da pokažu suzdržanost u održavanju reda u demonstracijama i da osiguraju temeljnu, nezavisnu i efikasnu istragu svih navoda o prekomernoj upotrebi sile. Prema njenim rečima, mere protiv širenja pandemije KOVIDA-19 ne dozvoljavaju vlastima da koriste odvezane ruke za upotrebu sile u održavanju reda na skupovima. Pandemija je bila opravdanje za povećani nivo kontrole koju je vršila vlada, ali to jasno pokazuje ono što je Forbes naglasio pre nekog vremena da KOVID-19 preti demokratiji i slobodi širom sveta.
Novčana terapija i propaganda kao način za odvraćanje pažnje
Čudno je da su, nekako magično, u dane protesta iz vlade stizale samo dobre vesti. Prvo je premijer najavio da će obezbediti novogodišnji bonus za penzionere. Ukupna vrednost koja će se za to izdvojiti iz budžeta iznosi oko 34 miliona američkih dolara. Svi penzioneri (gotovo 680 hiljada) dobiće približno 40 eura. U subotu, 12. decembra, u neobičajeno vreme - 19.00 sati, mediji su pozvani da prisustvuju otvaranju međunarodnog tendera za izgradnju vrlo važnog infrastrukturnog projekta, čiji je trošak 155 miliona eura.
Ironično je da su televizijski ekrani bili podeljeni na pola, jedni su izveštavali o gomili mladih ljudi koji su protestovali, dok su drugi pokazivali kako vlada govori o svom uspehu. Uprkos pandemiji, troškovi infrastrukturnog projekta ili koncesije nisu ograničeni.Službeni podaci Ministarstva finansija pokazuju da je u periodu od 10 meseci Vlada potrošila 28 miliona eura utrošenih na koncesione ugovore. Sa druge strane,11 meseci fiskalni pokazatelji pokazuju pad prihoda kao rezultat krize KOVIDA-19 i povećanje izdataka, što je takođe povezano sa programom obnove (nakon zemljotresa 26. novembra 2019 godine.). Sve je ovo povećalo budžetski deficit na oko 73 milijarde leka za period januar-novembar 2020. godine ili približno 590 miliona eura.
Odlučnost vlade da izbriše sve što bi moglo da našteti njenoj reputaciji povezano je sa predstojećim izborima koji će se održati 25. aprila sledeće godine. Nasilje je bio najnoviji način da se zaustavi protest, iako je i ranije bilo pokušaja da se vrtlog zaustavi od samog početka. Uloženi su napori da se što pre izradi poseban zakon koji naglašava da će svaka porodica koja izgubi osobu u slučaju sličnom onom sa Klodijanom Rašom dobiti novčanu pomoć. Rašina porodica dobila je mesečnu penziju od približno 450 evra mesečno.
Drugi presedan u pogledu propagande bila je zloupotreba dečje nevinosti i bol porodice koja je izgubila voljenu osobu. U početku je na društvenim mrežama počelo da kruži pismo šestogodišnjeg deteta upućeno premijeru, u kojem ono traži da se ponovo postave božićni ukrasi (stari su uništeni tokom protesta). Nakon brojnih negativnih reakcija ovog pisma više nema na web stranici na kojoj je objavljeno. Izgleda da je potreba za opravdanjem pred Albancima prešla sve moguće granice kada je krenulo da kruži drugo pismo od Rašine porodice tražeći da se ništa ne uništava u Klodijanovo ime.
Ova slika ne prikazuje samo zabrinutost vlade za očuvanje i odbranu stvari, već i bojazan. Ovo su prvi protesti u kojima je reakcija širokog razmera. Ostali protesti bili su uglavnom mirni, uprkos razlozima protesta. Bojazan u ovom slučaju povezan je sa sve većom napetošću i nezadovoljstvom vladom i političarima generalno. Jedno istraživanje koje je sproveo ,,Institut za demokratiju i posredovanje” širom zemlje otkriva da je velika većina Albanaca nezadovoljna političkim institucijama u zemlji, dok je samo svaki treći Albanac potvrdio da bi glasao ukoliko bi se izbori održali sada. Česti slučajevi korupcije, selektivni zakoni usvojeni samo za određena lobija kao i ekonomska situacija naveli su vladu da posumnja hoće li osvojiti treći mandat, i pored toga što su nedavno bili prilično sigurni.
Europski san godinama je bio kompas uz čiju se pomoć usmeravala politika, ali na kraju gotovo posle osam godina, Albanija je nedavno dobila nekoliko odobrenja da bi pregovori mogli da započnu ukoliko se ispune određeni uslovi, ali to se do sada nije dogodilo. Faza iščekivanja evropskog sna i dalje se nastavlja, a vlada ne uspeva da ostvari viziju koju imaju mladi ljudi u ovoj zemlji. Sada se čini da su svoju viziju odlučili da realizuju emigracijom ili nasilnim protestima kako bi vlada preuzela odgovornost.
Molimo pročitajte pravila pre nego što date svoj komentar ili preuzmete
Napomena: Stajališta i mišljenja iznesena u ovom članku mišljenja su autora i ne odražavaju nužno stavove Instituta za komunikacijske studije ili donatora.
