Izjava vicepremijera Bitići potvrdila je ono što svi znamo, a to je da ako cijene u EU i drugim zemljama galopiraju, u Makedoniji divljaju.
Vjerovatno niko nije ni sanjao da će potpredsjednik Vlade Bitići razočarano uzviknuti: "Ako su cijene hrane na berzi EU porasle za 11 posto, ovdje su porasle za 46 posto". To nije etički."
Zaista čudno. Vlada, koja je pokazala malo razumevanja za nizak standard građana i koja je produbila socijalne razlike podizanjem plata funkcionerima za 78 odsto, sada je iznenađena što njen primer slede trgovci u pokušaju da maksimalno iskoriste krizu u snabdevanje hranom.
Problem je zaista više etički od tržišne zakonitosti, ali je istovremeno ukorenjen u slabostima politike koja, s jedne strane, želi da pokaže brigu za narod, ali s druge strane ne želi da izgubi podrška poslovne zajednice, odnosno velikih trgovinskih lanaca koji povećavaju cene proizvoda. Nema drugog objašnjenja, osim trke da zaradite ako se, recimo, kilogram avokada u niskobudžetnom trgovačkom lancu Lidl (ovo nije reklama, već ilustracija) može kupiti za 1,5-2 evra, a ovde košta 6,5 pa do 10 evra za lepšu sortu.
Tako je i sa voćem kao što su borovnice, kupine, maline ili orasi, bademi i drugi proizvodi iz ove kategorije, isto kao i sa povrćem i drugim proizvodima sa liste namirnica.
Izjava vicepremijera je inače potvrdila ono što svi znamo, a to je da ako cene u EU i drugim zemljama galopiraju, u Makedoniji divljaju. Nema druge reči kojom bi se objasnilo šta se dešava jer sa svakim novim ulaskom u prodažne centre vidimo sve nove veće cene.
Prema bazi podataka MakStat Državnog zavoda za statistiku, od marta 2020. do avgusta 2023. godine cene hrane i bezalkoholnih pića porasle su za 45,7 odsto. Ali ni druge sfere ne zaostaju.
Cene u transportu porasle su za 38 odsto, u stanovanju, vodi, struji, gasu i drugim gorivima za 32,3 odsto, nameštaju, potrepštinama za domaćinstvo i održavanju domaćinstva za 27,4 odsto, restoranima i hotelima za 41,5 odsto, alkoholnim pićima i cigaretama za 22, 7, rekreacija i kultura 17,8 i ostala dobra i usluge 23,5 odsto. Ukupno poskupljenje iznosi 33 odsto.
Niske plate, visoke cene
Inflacija u EU, s druge strane, pada. Prošle godine u avgustu iznosio je 10,10 odsto da bi se smanjio na 6,10 odsto do 31. jula 2023. godine. Inflacija u Severnoj Makedoniji takođe opada, pa je, sudeći prema zvaničnim podacima, inflacija kod nas sada niža nego u evropskim zemljama, što direktno suprotstavlja Bitićevu izjavu o enormnoj razlici u poskupljenjima i postavlja pitanje pohlepe trgovci.
U avgustu 2022. inflacija u našoj zemlji iznosila je 14,2 odsto, a u avgustu 2023 5,6 odsto, što ukazuje na drastičnu promenu ambijenta, ali samo u okruženju, a ne u cenama jer se kreću naviše i prete da dovedu do katastrofe na porodičnim budžetima.
Da bismo ilustrovali situaciju, napravićemo poređenje između vrednosti potrošačke korpe danas i u prošlosti. Minimalna sindikalna korpa u julu 2023. za četvoročlanu porodicu je 48.620 denara, u julu 2021. je bila 34.128 denara, u julu 2019 bila je 32.653 denara, a u julu 2016 bila je 32.218 denara, dok je u julu 2014 bila 32.083 denara. U redu, i minimalna i prosečna plata su porasle.
U decembru 2016 godine prosečna plata je bila 23.457 denara a sada je 36.527 denara, dok je minimalna plata sa prethodnih 10.080 sada povećana na 20.175 denara. Ali svima je jasno da minimalna plata i prosečna plata ne prate realne troškove života prosečnog građanina.
Zato, nemojmo čitaoce zamarati sa više podataka, jer svi najbolje znaju kako sada žive u odnosu na pre dve, tri ili više godina. Čak i uz vladinu intervenciju na smanjenju cena, prosečan građanin Makedonije je osiromašen, a to se svakodnevno vidi na ulicama i prema gurkama u niskobudžetnim prodajnim mestima.
Ako su nekada bile rezervisane samo za penzionere – bez omalovažavanja, ali zaključak je zbog niskih iznosa penzija – sada se mogu primetiti i kupci iz takozvane „srednje klase“.
Izvor: pexels.com
Nesumnjivo, pandemija koja je značajno usporila privredni rast, kao i rat u Ukrajini, koji je svom žestinom pogodio prehrambene sirovine poput žitarica i energije bez kojih se savremeni život ne može zamisliti, uticali su na ovu ekonomsku i društvenu tragediju danas. Tome treba dodati i klimatske promene koje direktno utiču na prinose u poljoprivredi, za koje se vlade u Makedoniji, bar do sada, nisu uključivale u traženje rešenja.
Drugo pitanje je trenutni kapacitet makedonske ekonomije i politika da se nosi sa ovim izazovima. Činjenica da je rat ugrozio ekonomsko blagostanje evropskih zemalja samo je smanjila mogućnosti makedonske privrede za manevre na tom polju, jer su moćniji i bogatiji brže dolazili do alternativnih resursa. I to ne treba nikoga da čudi.
Upravo je to motivacioni faktor država i zajednica da se izbore za međunarodne pozicije kako bi u svakom trenutku mogli da izađu u susret interesima svojih građana.
Vučićev sendvič nasmejao je region
Napravili smo brzo poređenje kako se zemlje u regionu nose sa ovim novim siromaštvom. Kako prenosi Bloomberg Adria, virus sniženja cena koji je zahvatio region krenuo je iz Crne Gore, stigao je u Srbiju pre dve nedelje, a potom je zahvatio Hrvatsku i Makedoniju.
Vlada Crne Gore je u martu ove godine uspostavila "Antiinflacionu korpu" koja je obuhvatala 25 proizvoda i ograničene cijene. Trgovci su imali mogućnost izbora da li će učestvovati u ovoj promociji, kao i koje proizvode iz korpe će prodavati po ograničenim cenama. Model je potom preuzela i hrvatska vlada, koja je takođe zamrznula cene tri desetine prehrambenih proizvoda i artikala.
Ali u Hrvatskoj, je vlada bar tražila od trgovaca da vrate cene na nivo od 31. decembra 2022. godine. U ovoj zemlji iz regiona, koja je i članica EU, sadašnja inflacija iznosi 7,8 odsto.
U Srbiji je od 20. septembra 20 prehrambenih proizvoda dobilo snižene cene. Neizbežno je pomenuti komediju predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji je prihvatio izazov glavnog i odgovornog urednika NIN-a zajedno sa dvojicom ministara da doručkuju hleb i salamu sa majonezom, kako bi prvi degustirali proizvode sa sniženim cenama koje su ponuđene narodu.
Vučić je iskoristio događaj da pokaže da tri muškarca mogu da jedu za 580 dinara (oko 290 denara) jer su salama, jogurt, hleb i majonez sniženi.
Ovaj događaj je naišao na podsmeh širom regiona, jer je odražavao licemerje bogatih i privilegovanih prema običnim građanima. Prema istraživanju Ipsosa objavljenom 6. septembra, Srbija je, zajedno sa Grčkom i Portugalom, tri akutne zemlje u Evropi u kojima je pad kupovne moći dramatičan. U istom istraživanju, 89 odsto anketiranih građana u deset evropskih zemalja kao razlog smanjene kupovne moći navelo je nagli rast cena.
Bugarska je prošlog meseca ponovo zabeležila veliki skok cena osnovnih prehrambenih artikala, ali je vlada usmerila napore na smirivanje pobune farmera i proizvođača žitarica nakon ukidanja embarga na uvoz ukrajinskog žita.
Činovničke plate nedostižne
U Makedoniju je Vlada zatražila da se cene 24 kategorije prehrambenih proizvoda vrate na nivo od 1. avgusta 2023. godine i da budu smanjene za 10 odsto od tadašnje cene. Kao mehanizam protiv poskupljenja, Vlada će predložiti i zakon o nepoštenoj trgovinskoj praksi, koji bi trebalo da obuzda trgovce i da bude koristan za porodične budžete, ali će od njegovog predloga do usvajanja proći vreme, a prema dosadašnjem iskustvu, svakako biti stavljen u mašineriju političkih igara.
Iako se ova vladina mera može shvatiti kao čin empatije i odgovornosti prema građanima, oni vlast i dalje doživljavaju kao sebičnu. Razlog za to je, kao što smo već pomenuli, astronomsko povećanje plata predsednika države, premijera i ministara, šefa parlamenta i poslanika, sudija, tužilaca, gradonačelnika i drugih izabranih i imenovanih funkcionera.
Njihove mesečne plate sada su preko dve hiljade evra, što je u poređenju sa prosečnom platom od oko 36 hiljada denara u zemlji zaista fantastičan iznos. Da ironija bude veća, bar do sada se nisu obistinile bombastične najave premijera Kovačevskog da će revidirati koeficijente za obračun funkcionerskih plata.
Gledano u tom kontekstu, Vlada je, prateći narodnu izreku „Bog je prvo sebi bradu stvorio pa drugima“, ma koliko se trudila da pokaže suprotno, ipak prepustila građanima na milost i nemilost inflaciji i rastu cene hrane, bacajući im mrvice dok sebi obezbeđuje finansijsku komociju da preživi ovu neviđenu krizu i rast cena hrane.
Molimo pročitajte pravila pre komentarisanja ili preuzimanja Napomena: Stavovi i mišljenja izraženi u ovom članku su stavovi autora i ne odražavaju nužno stavove Instituta za komunikacijske studije ili donatora.
