fbpx

„Bоrci za slobodu“ su pretenja Slovačkoj demokratiji

Mihaela Ružičkova

Kovid 19

Politika

29.09.21

Прегледи

Mihaela Ružičkova

Michaela Ruzickova 400x500I pored relativno dobre situacije sa pandemijom u Slovačkoj tokom leta 2021. godine, država se suočava sa opsežnom antivakcinacijskom i antivladinom kampanjom. Ona je uperena prvenstveno protiv vakcinacije, pandemijskih mera i ograničenja. Kampanja je rezultovala masovnim protestima, koji su završili sa mitingom koji se odvijao na Dan ustavnosti.

Antivakcinacijski protestan pokret u Slovačkoj, u ekspanziji tokom leta 2021. godine, bio je zasnovan na pogrešnom tumačenju realnosti i masovnog širenja štetnih narativa. Protestima je prethodila eskalacija napetosti i stvaranje jedne atmosfere straha. To je bilo podržano širenjem prevara, dezinformacija ili konspiracija oko KOVID-19 i oko mera za sprečavanje njegovog širenja. Faktor za uzbunu bila je ukljućenost izvesnog broja aktera koji su došli ne samo iz ozloglašenih medija sa problematičnom sadržinom (širenje dezinformacija, pogrešno informisanje, teorije zavere ili govor mržnje) ili sa socijalnih mreža, već i direktno iz politike.

Istovremeno, uspeh pokreta bio je pojačan neefektivnom vakcinacijskom kampanjom, vođenom od strane države. Kampanje nije efektivna zbog veoma aktivne scene za dezinformisanje i za teorije zavere, koja širi štetne narative protiv vakcinacije i podriva ceo proces. Problematično je bilo i od februara 2021, kada je bila izvedena veoma kritikovana kupovina vakcina Sputnik V, bez registracije u Evropskoj medicinskoj agenciji (EMA). Igor Matovič, tadašnji premijer, prouzrokovao je kontraverzu jer je odbegao diskusiju sa ministrom za inostrane poslove u vezi kupovine, kao i pregovarajući sa Rusijom na svoju ruku. I zadnje, ali ne najmanje bitno, državna kampanja oživotvorila je ideju o „vakcinacijskoj lotariji“. To se, na žalost, susrelo sa nekoliko tehničkih poteškoća (spori internet-striming lotarije, nedostupan veb-sajt za učesnike iz inostranstva) i bilo je satirizovano.

Sve je počelo na graničnim prelazima

Pokret se pojavio 5. jula, 2021. godine, kada su vladine odluke za strožije granične kontrole i zatvaranje nekih graničnih prelaza kao odgovor na ponovno širenje KOVID-19 zaraze stupili u dejstvo. Već narednog dana, prvi su protesti spontano počeli na graničnim prelazima Vrbovce i Horne Srnie (oba na slovačkoj strani granice sa Češkom Republikom), na kojima je prisustvovalo oko 200 ljudi. Verovatno najveći protest odvijao se između sela Vrbovce (SK) i Velka nad Veličkou (CZ). Drugi ključni protesti odvijali su se na prelazima Petržalka (SK) – Rajka (HU) i Svrčinovec (SK) – Mosti u Jablunkova (CZ) 9. jula, 2021. godine. Kasnije, nekoliko političara iz političkih stranaka Republik, LSNS ili Hlas – Socijaldemokratija, bili su prisutni na protestima i delili su pozive javnosti da se pridruži protestima.

Neki su političari reagovali na ta dešavanja, direktno ili indirektno podržavajući demonstrante i širenje štetnih narativa. Luboš Blaha, član SMER – Socijaldemokratija (SMER – SD), dominirao je među ovim političarima.

Protesti protiv naučnika

U julu, nekoliko protesta odvijali su se ispred domova naučnika koji javno podržavaju vakcinaciju (infektolozi Pavol Jarčuška, Vladimir Krčmeri i pedijatrica Elena Prokopova). Najveći se protest odvijao 14. jula ispred kuće načalnika za higijenu, Jana Mikasa).

Ovim su protestima prethodili narativi protiv vakcinacije, protiv mera za širenje KOVID-19, kao i protiv gorepomenutih naučnika. I pored njihovih aktivnosti uperene ka većoj vakcinaciji u Slovačkoj, odvijala se paralelna kampanja diskreditacije protiv njih. Ujedno, miting protiv načalnika za higijenu Jana Mikasa bio je utemeljen na informaciji da on svoj odmor provodi u inostranstvu.

Borcite za sloboda sto ja zagrozuvaat demokratijata vo SlovackaIzvor: balkaninsight.com

Političari iz SMER – SD i krajnje desničarska stranka Republika (koja se odvojila iz ozloglašene krajnje desničarske Narodne Stranke Naša Slovačka, LSNS) dobili su najviše pregleda na Fejsbuku o ovim temama. Spomenuta dešavanja kulminirala su nakon odluke Ustavnog suda da suspenduje Mikasov dekret o karantinu na granicama, o čemu je Luboš Blaha ponovo komentirao i dostigao 26.373 pregleda. Milan Uhrik, pretsedavajući stranke Republik, podelio je objavu 13. jula, 2021. godine, u kojoj je izjavio: „Mi smo pobedili! Vlada je danas dobila šamar... Oni su besni. I za njih će samo postati lošije. Mi u SMER – SD smo zasad odgurnuli aparthejd.“

Krajnja desnica govori o totalitarizmu

Saradnja pro-nacionalnih i anti-sistemskih političkih entiteta sa dezinformacijskom scenom, bila je očigledna posebno u vezi sa organizacijom protesta ispred sedišta vlade Slovačke Republike, koji se desio 10. jula, 2021. godine. Među porukama koje su bile širene su narativi o podeli društva na građane prve i druge klase (vakcinisani i nevakcinisani, privilegovani i diskriminisani), narativi o „aparthejdu“, „genocidu“, kršenju ljudskih prava, ali i napadi ka vladinim službenicima i akademicima koji su bili nazivani „fašisti“ zbog nametanja vakcinacije građanima i implementiranju pandemijskih mera.

Kasnije, protesti su se odvijali od 23. do 24. jula, 2021. godine, ispred Parlamenta, te od 29. do 30. jula, 2021, ispred Palate predsednika. Glavni razlog za ove proteste bilo je navodno nastojanje ministra unutrašnjih poslova, Romana Mikuleca, da dopuni izborni zakon, što bi omogućilo ograničenje prava glasa za nevakcinisane. Ministar unutrašnjih poslova ove je navode nazvao dezinformacijom. Međutim, Milan Uhrik je o tom amandmanu na zakon govorio kao o „totalitarnom zakonu koji legalizuje diskriminaciju kao nikada u istoriji“.

23. jula, 2021, Milan Mazurek, još jedan član stranke Republik, podelio je video-snimak sa svog govora u parlamentu, u kome je govorio o vladinom navodnom totalitarnom pokušaju da „oduzme slobodu ljudima“. Isto tako, Uhrik je podelio video sa konferencije za novinare u stranci Republik, na kojoj članovi stranke govore o zakonu kao o „segregacijskom“ u uporedio ga je sa onim što se dešavalo u toku Drugog svetskog rata.

Spajanje stranaka krajnje desnice i SMER – SD

Jedan zanimljiv aspekt koji smo uočili u vezi protesta, bilo je spajanje mišljenja i interesa stranaka krajne desnice (uglavnom Republik, Narodne stranke Naša Slovačka LSNS, Slovačkog pokreta za obnovu SHO, i nacionalističke stranke Slovačka Nacionalna Stranka SNS) i SMER – SD, koja je vladala skoro neprekidno između 2006. i 2020. godine.

SMER – SD sebe naziva „socijaldemokratijom“, ali je bolje poznata zbog korupcijskih skandala, navodne svoje povezanosti sa mafijom, te zbog svojih konzervativnih, populističkih pozicija. Danas, stranka je popularna uglavnom zbog Luboša Blahe, veoma aktivan na Fejsbuku i koji je bio nazvan „najtoksičniji“ poslanik u parlamentu Slovačke. Blaha ne zastupa samo krajnje levičarske ideje, već i širenje dezinformacija i govor mržnje. I pored činjenice da je predvodio tri vlade od 2006. godine i mogli bi da ga smatramo etabliranim političkim entitetom, njegov je novi imidž povezan sa anti-sistemom.


Borcite za sloboda sto ja zagrozuvaat demokratijata vo Slovacka 2Član SMER – SD i „najtoksičniji“ poslanik u parlamentu Slovačke, Luboš Blaha (levo), na susretu sa liderom krajne desničarske LSNS stranke, Marjanom Kotlebom (desno), na protestu 23. jula, 2021. Foto: TASR (Izvor: Dennik N).

LSNS direktno je pozvao ljude da učestvuju na ovim protestima, dok SMER – SD nije pozivao na proteste, i pored toga što njeni članovi učestvuju kao govornici. Sa mitinga 23. jula, 2021, došla je ozloglašena fotografija susreta Luboša Blahe i Marjana Kotlebe. To je postalo simbol spajanja slovačke krajnje desnice sa krajnjom levicom (prema političkom spektru u obliku potkovice).

Nakon što je opao „entuzijazam“ oko protesta, SMER – SD počeo je da se fokusira ka najavljenom protestu 1. septembra, koji je trebao da se odvija ispred zgrade Ustavnog suda u gradu Košice.

Avgustovski protesti bez učešća Luboša Blahe

Dalji masovni protesti odvijali su se od 5. do 7. avgusta, 2021, ispred zgrade vlade Slovačke Republike i Palate predsednika. Za razliku od prethodnih protesta, Luboš Blaha nije učestvovao. On je 1. avgusta saopštio da treba da se „isključi iz politike“. Manjak aktivnosti pokazao je i pretsedavajući SMER – SD, Robert Fico, kao i Republik, koji su se distancirali sa ovih protesta. Ovo je vodilo ka potpunom uključivanju krajnje desne Narodne Stranke Naša Slovačka LSNS i njenog lidera, Marjana Kotlebe.

Desilo se nekoliko ključnih trenutaka: Marjan Kotleba pozvao je na proteste, bio je pritvoren Marek Kotleba, poslanik u parlamentu i Marjanov brat, te prisustvo policije. Retorika „otpor totalitarnim merama“ i likvidacija prava bila je snažno prisutna. Kao dopuna u učestvovanju u protestu, Kotleba je pozvao da je potrebna „blokada Bratislave“, za koju on smatra da je efektivni alat u borbi nacije za „slobodu u vakcinaciju“. U video-snimku, on je odgovorio na „taktička pitanja“ oko organizacije protesta, kada je govorio o upotrebi „teške opreme“.

Zato, LSNS bila je najaktivnija stranka u organizaciji protesta. Marjan Kotleba je čak i želeo da bude personifikacija ovih protesta. Radi postizanja takvog cilja, njega je podržavala široka mreža njegovih „saveznika“ na socijalnim mrežama (veb-sajtovi, pojedinci/blogeri, fan strane, članovi LSNS).

Dan ustavnosti

Poslednji protest desio se na Danu ustavnosti Slovačke Republike (1. septembra) u Bratislavi i u Košicama, ispred zgrade Ustavnog suda. Na proteste u Košice prisustvovalo je približno 6.000 ljudi na dva glavna mitinga, u organizaciji Republik i SMER – SD. Ovi su protesti bili mirniji i završili su ranije nego paralelni mitinzi u Bratislavi, gde su učesnici blokirali saobraćaj i ušli u sudir sa policijom. Desila su se samo dva manja incidenta u Košicama, kada je policija intervenisala.

Kako kaže Peter Duboći, analitičar za veb-stranicu Infosecurity.sk, „u početku desila se forma simbioze između pro-nacionalnih i anti-sistemskih političkih aktera, sa dezinformacijskom scenom koja je pojačavala njihove pozive za blokadu granica“. Kasnije, bili smo svedoci snažne sposobnosti ovih aktera da dejstvuju zajednički sa problematičnim onlajn medijima, radi borbe protiv sistema personifikovanog u vlasti i parlamentarnoj koaliciji. U najmanjoj meri je paradoksalno da su ove stranke i pojedinci, naklonjeni krajnjoj desnici i krajnjoj levici, dali podršku za proteste za takozvanu „zaštitu demokratije“.

Snažne veze između problematičnih medija i pomenutih političkih stranaka bila je uočena tokom protesta. Istovremeno, bili smo svedoci nekakve simbioze između nekoliko od pomenutih političkih stranaka – i pored različitih agendi ili ideološke percepcije. Glavni stub celog pokreta protesta do 1. septembra, 2021, bile su aktivnosti SMER – SD. I pored njene duge političke istorije i njenih tri perioda u vlasti, ova dobro etablirana stranka delovala je protiv sistema, vlade i državnih institucija, čiji je autoritet – zato – možda delimično podriven. Delujući zajedno sa drugim spomenutim strankama, kao Republik ili LSNS, celo leto bilo je veoma opasna sezona za slovačku demokratiju.

Antivladini protesti predstavljaju rezultat dugo postojeće polarizacije društva, koja je potpaljivana dezinformacijama i teorijama zavere, širene na problematičnim onlajn medijima. Budučnost je, zato, određena jednim drugim eventualnim potstrekačem za restartovanje pokreta za proteste, ili, sa druge strane, određena je eventualno uspešnom borbom države protiv dezinformacija.

 

Molimo pročitajte pravila pre komentarisanja ili preuzimanja
Napomena: Stavovi i mišljenja izraženi u ovom članku su stavovi autora i ne odražavaju nužno stavove Instituta za komunikacijske studije ili donatora.

Mihaela Ružičkova

Mihaela Ružičkova je kandidatkinja za doktorat na Odseku za političke nauke na Univerzitetu Pavol Jozef Šafárik u Košicama, Slovačka. Njeno istraživanje posvećeno je ekološkim faktorima u geopolitici. Tokom njenih studija stekla je iskustvo kao pripravnik u Odseku za spoljnu politiku u Kancelariji predsednika Republike Slovačke. Trenutno radi za nezavisni think-tank Institut za stratešku politiku, za koji objavljuje analize u području sukoba. Takođe radi kao urednica sadržaja za bilten Digital Infospace Security Initiative o dezinformacijama. Ostala područja koja je zanimaju su kognitivna bezbednost, informaciona bezbednost i hibridne pretnje.