Albanija neizbežno teži da postane regionalni lider u korišćenju veštačke inteligencije. Ali kao i u svemu, sve zavisi od implementacije i garancija poštovanja demokratskih vrednosti, ljudskih prava i privatnosti i integriteta podataka građana.
U decembru 2023. premijer Edi Rama je dospeo na naslovne strane kada je najavio da će vlada koristiti ChatGPT da ubrza proces integracije Albanije u EU, i dok su detalji držani u tajnosti jer trendovi veštačke inteligencije probijaju put u drugim delovima albanske vlade i društvo.
ChatGPT je odličan AI jezički model koji je razvio bivši tehnički direktor i sadašnji izvršni direktor OpenAI, Mira Murati i njen tim. Ovaj model je pokrenut 2022. godine, revolucionišući mnoge sektore, uključujući novinarstvo, akademiju, marketing, nauku i matematiku, politiku i kreiranje politika, dok je tokom svog razvojnog puta dobio pozitivne i negativne kritike.
Murati je Albanka rođena u južnom primorskom gradu Valoni, nedaleko od mesta odakle je Ramina majka, poznata je po tome što izbegava publicitet i uglavnom odbija da komentariše medijima. Ali početkom decembra, premijer je rekao da je dogovorio telefonski sastanak sa gospođom Murati kako bi sa njom podelio novu ideju.
„Čuo sam prijateljski glas koji je probio led i usudio sam se da je zamolim za pomoć da brže pripremi Albaniju za članstvo u EU. Nasmejala se i mislila da se šalim", rekao je on. Na kraju je, rekao je Rama, pristala, i stvoren je zajednički tim između OpenAI i Nacionalne agencije za informaciono društvo (AKŠI).
Albanija je najpro-EU zemlja u Evropi, sa više od 97% za članstvo, uprkos tome što je u čekaonici već 14 godina.
Albanija je podnela zahtev za članstvo u EU 2009. i zemlja je kandidat za članstvo u EU od 2014. Pregovori o pristupanju su deblokirani nakon godina odlaganja, uglavnom zbog povezivanja njenog napretka sa napretkom Severne Makedonije u leto 2022. godine.
Deo procesa pristupanja je monumentalni zadatak prevođenja zakona EU na albanski, a zatim njihovog transponovanja u domaće zakonodavstvo, obezbeđujući da sve bude u skladu - proces koji može da potraje nekoliko godina.
Rama je rekao da bi korišćenje ChatGPT-a eliminisalo „armiju prevodilaca i bataljon advokata, koji koštaju milione evra“ i ubrzalo proces.
Ali od tada nije bilo javnog saopštenja o ideji ChatGPT, osim otvaranja tendera od 2,6 miliona evra za „Upotrebu veštačke inteligencije u procesu transpozicije Acquis-a za evropske integracije”.
Prema proceduralnim dokumentima, „opšti cilj projekta je implementacija AI tehnologije u javnim institucijama kako bi se ubrzao proces transpozicije akata EU. Pružanje ove usluge kroz korišćenje veština NLP (Natural Language Processing) omogućiće automatizaciju, prikupljanje i selekciju svih akata/zakona koje donosi EU i pristup ovim kodovima u bilo kom trenutku i sa bilo kog uređaja svim akterima uključenim u ovi procesi“.
Konkretno, prema AKŠI, ova automatizacija uključuje dodavanje tehnologije veštačke inteligencije javnim institucijama za upravljanje zahtevima i pružanje informacija koje zahtevaju akti EU svim korisnicima platforme tokom celog projekta.
U tenderu se ne pominju ChatGPT, OpenAI ili Murati, a pitanja upućena kompaniji o tome da li će i dalje raditi sa vladom na projektu ostaju bez odgovora.
Veštačka inteligencija svuda
U avgustu 2023. godine, albanska vlada je objavila da će početi da koristi veštačku inteligenciju za kreiranje usluga koje bi dopunjavale javnu upravu kroz platformu vladinih usluga e-Albanija. Sistem koristi virtuelnog operatera koji se oslanja na AI da bi pružio odgovore u realnom vremenu.
Rama je takođe najavio da će veštačka inteligencija zameniti veliki deo usluga u lokalnoj i nacionalnoj vlasti, posebno u javnim nabavkama, u nastojanju da se suzbije korupcija.
Izvor: freepik.com
„Bez obzira na to koliko će korumpiranih pojedinaca biti kažnjeno novim pravosudnim sistemom, korupcija će i dalje ostati problem sve dok modernizacija i kvalitet usluga ne dostignu razmjere transformacije. Ali vreme nam je dalo blagoslov digitalne tehnologije i veštačke inteligencije“, rekao je on.
Opisujući postojeće procese kao „arhaične“ i koje muče mnogi službenici za nabavke i poverenici, on je rekao da ćemo u okviru ovog mandata „uvesti nabavke sa veštačkom inteligencijom... jer će podaci biti preuzeti od veštačke inteligencije, a ne od pojedinca ili kompanije i to će biti transparentno za sve subjekte.”
Od uoči Nove 2023. godine, u funkciji je bila platforma Virtual Assistant 1.0 kao „najnovije tehnološko rešenje osmišljeno da pomogne građanima u dobijanju javnih usluga kroz unapređenje i ubrzanje interakcije sa državom i javnim institucijama“.
Vladino saopštenje je nastavljeno da će tokom 2024. raditi Virtual Assistant 2.0 – čet-bot aktiviran glasom i slikom koji će samostalno obraditi i završiti ceo proces prijave za bilo koji zahtev korisnika za dokumente i javne usluge.
Saradnja između nacionalne tehnološke agencije i Microsoft-a, integriše se u portal za digitalno upravljanje e-Albanija i dostupna je na poziv 24/7/365.
Rama je rekao da je „aplikacioni program značajan primer nove ere u koju je ušao ceo svet i za koju nastojimo da učinimo sve što je neophodno da iskoristimo neverovatni potencijal veštačke inteligencije“.
Potom je početkom februara na skupštinskom Odboru za privredu prošao novi zakon o javnim nabavkama. Povezan je sa novim sistemom koji će automatski ocenjivati ponuđače na tenderu, birajući pobednika na osnovu kriterijuma i finijih detalja svake ponude. Takođe bi automatski isključio operatere koji nemaju registrovanog stvarnog vlasnika, sa ranijim kršenjima zakona o radu ili koji nemaju registrovanog stvarnog vlasnika, između ostalih ograničenja.
Iako je verovatno da će na putu biti više integracije AI, pitanje etike veštačke inteligencije tek treba da se pozabavi.
Zabrinutost u vezi sa veštačkom inteligencijom
Kada je najavljena ideja ChatGPT-EU, neke zainteresovane strane su podigle uzbunu zbog rizika od implementacije takvog projekta bez nacionalnih zakona ili strategija o veštačkoj inteligenciji. Vlada je za BIRN rekla da će koristiti međunarodno regulisan model i da je preispitala mere u vezi sa etičkim i odgovornim korišćenjem veštačke inteligencije.
U komentarima o platformi, ponovili su da će samo trošiti javne podatke i delovati kao pomoćno sredstvo, a ne kao zamena, u nastojanju da poveća produktivnost i efikasnost.
Kada je reč o prevođenju i transponovanju zakona, etička upotreba veštačke inteligencije možda nije problem, ali kada su u pitanju drugi planovi u ovom pravcu, ona postaje neophodnost.
U slučaju interakcije veštačke inteligencije sa građanima i rukovanja ličnim podacima, kao što je virtuelni asistent, pitanje pravne praznine postaje sve očiglednije, a za to nisu zabrinuti samo digitalni stručnjaci i aktivisti civilnog društva.
U januaru 2024, grupa verskih lidera okupila se u Tirani na sastanku o veštačkoj inteligenciji i miru. Oni su se složili oko značaja brzog tehnološkog razvoja, ali su rekli da je od suštinskog značaja uspostavljanje pravila za sprečavanje njihove zloupotrebe.
Predsednik Episkopske konferencije Albanije monsinjor Anđelo Masafra rekao je da je neophodno imati zakonske okvire koji regulišu veštačku inteligenciju i koji uzimaju u obzir ljudska prava, pravdu i mir.
"To će biti moguće samo ako se pokažemo sposobnim da se ponašamo odgovorno i poštujemo ljudska prava, inkluzivnost, transparentnost, bezbednost, individualnost, poverljivost i pouzdanost", rekao je on.
Otac Nikola Petani iz pravoslavne zajednice dodao je da tehnologija može da se koristi i za prenošenje poruka vernicima; u ovom kontekstu, veštačka inteligencija može da doprinese ljudskom dobru.
U međuvremenu, u februaru, države članice Evropske unije postigle su sporazum o zakonu o veštačkoj inteligenciji, značajnom zakonu kojim se novi sektor stavlja pod nadzor, postavljajući pravila za njegovu upotrebu i primenu u celom bloku.
Iako se konačni pečat ne očekuje najmanje do aprila, on će popuniti mnoge postojeće sive zone, štiteći kompanije i pojedince od zloupotrebe njihovih informacija i podataka.
Ali kada je u pitanju Albanija, to je nešto kao kokoška i jaje. Zemlja se nada da će koristiti veštačku inteligenciju da joj pomogne da se pridruži EU, ali zabrinutost u vezi sa pravilima i dalje ostaje, a jedina sveobuhvatna pravila do sada obavezuju blok kojem se nada da će se pridružiti.
Bilo da se radi o ChatGPT-u, Microsoft-u ili nekom drugom nepoznatom ponuđaču, Albanija neizbežno teži da postane regionalni lider u korišćenju veštačke inteligencije. Ali kao i u svemu, sve zavisi od implementacije i garancija poštovanja demokratskih vrednosti, ljudskih prava i privatnosti i integriteta podataka građana.
Tekst je nastao u sklopu izdanja “Priča iz regije” kojeg provode Res Publica i Institut za komunikacijske studije, u suradnji s partnerima iz Crna Gora (PCNEN), Kosova (Sbunker), Srbije (Autonomija), Bosne i Hercegovine (Analiziraj.ba), i Albaniji (Exit News), u okviru projekta "Korišćenje novinarstva zasnovanog na činjenicama za podizanje svesti i suprotstavljanje dezinformacijama u medijskom prostoru" uz podršku Britanske ambasade u Skoplju.
Molimo pročitajte pravila pre komentarisanja ili preuzimanja Napomena: Stavovi i mišljenja izraženi u ovom članku su stavovi autora i ne odražavaju nužno stavove Instituta za komunikacijske studije ili donatora.
