Vladimir Djordjevic
Srbija i dalje negira prošlost, a njene političke elite pritom koriste rezoluciju da se suprotstave Crnoj Gori i istovremeno se nadaju da će im ovaj potez doneti veću popularnost u Srbiji.
Poslednji potez oficijalne Podgorice, u kome je crnogorski Parlament nedavno usvojio rezoluciju o Srebrenici, imenovanu kao akt genocida, doveo je do lanca neželjenih reakcija iz Beograda. Ne samo da su srpske vlasti kategorički odbacile ovu rezoluciju, već su otišli i korak dalje, kao što se i očekivalo, optužujući jedan deo u crnogorskoj političkoj eliti kao antisrpski, pritom koristeći veoma ignorantski vokabular. Sa tvrdnjom da "rezolucija pokušava da stigmatizuje celu srpsku naciju", srpski ministar za vanjske poslove Selaković ukazao je da političke elite u Beogradu smatraju da je rezolucija iz Podgorice veoma neprikladna, istovremeno nazivajući je "licemernom i ciničnom".
Bez sumnje, potez Podgorice će prouzrokovati dodatne probleme u odnosima između Crne Gore i Srbije, koji su već godinama ispod nivoa koji zaslužava zajednička istorija ovih zemalja, i pored svih veoma popularnih razgovora o navodnim bratskim vezama između ovih država. Tu moramo da spomenemo i kontekst: izbori u Crnoj Gori prošle godine bili su pod značajnim uticajem Srpske pravoslavne crkve i to u vezi pitanja o verskim slobodama i tadašnjim neslavnim "Zakonom o slobodi veroispovesti i verovanja i pravnog statusa verskih zajednica", što znači da međudosbni odnosi i dalje ostaju delikatni.
Crna Gora i dalje je unutrašnje podeljena oko ovih pitanja i ovaj poslednji potez Podgorice ne doprinosi ka olakšavanju ovih napetosti. Bićemo svedoci, nažalost, produžavanju političkih obraćuna između država, cenu za to će platiti građani, a napetosti u regionu biće povečane. Ovaj događaj ukazuje da je budućnost dobrosusedskih odnosa i dalje neizvesna jer, kao što možemo da vidimo nekoliko godina unazad, "svađe u vezi prošlosti nisu način za izgradnju budućnosti".
Cela je priča čini se posebno zabrinjavajuća zato što srpske političke elite i dalje gledaju sve diskusije povezane sa Srebrenicom (čitaj: povezane sa genocidom) kao antisrpski narativ. Otuda, oni smatraju da su ovakvi postupci navodno pripisivanje kolektivne krivice Srbima. U stvarnosti, rezolucija ukazuje na potenciranje odgovornosti pojedinaca koji su učestvovali u genocidu. Ovo je veoma politički osetljivo pitanje u Srbiji i u Crnoj Gori, jer rezolucija može dodatno produbiti sadašnje probleme sa identitetom u zemlji i da vodi ka novoj političkoj krizi koja će obuhvatiti ceo region.
Nema potrebe da Beograd odbacuje pitanje o kolektivnoj krivici...
...kada spomenuta rezolucija uopšte ne stvara takve pretpostavke. U tom smislu, rezolucija nema za cilj da potstiće mržnju ka Srbima, niti da dovede u vezu celu srpsku naciju sa genocidom. Umesto toga, rezolucija, kao što je rekao David Sasoli, predsednik Evropskog parlamenta, pretstavlja "važan korak napred ka pomirenju na Balkanu, što je u skladu sa evropskim vrednostima". Otuda, rezolucija "koja osuđuje genocid u Srebrenici i zabranjuje njegovo negiranje, veliki je korak ka prihvatanju istine o događajima koji su se odvijali u 90-im godinama, i pretstavlja osnov za dalje uspostavljanje poverenja i izgradnje boljih odnosa među državama i narodima na Balkanu".
Ipak, Beograd i dalje tretira ovo pitanje sa naizgled moralne ali, u suštini, duboko praktične tačke gledišta, koja je povezana sa domaćom politikom. Tako, srpske političke elite, od kojih su neke bile veoma glasne još u 90-im godinama i imali su radikalne stavove o raspadu Socijalističke Jugoslavije, gledali su na pitanje o Srebrenici kao na pitanje o pretpostavljenoj moralnoj borbi srpske nacije. U stvarnosti, ipak, elite pokušavaju da zaštite same sebe, upotrebljavajući za taj cilj ovo pitanje preko kojeg, navodno, štite "nacionalne interese", a cilj je da obezbede dovoljno "patriotskih" glasova na sledećim izborima. Sa naglašavanjem činjenice da je Međunarodni sud pravde (MSP) "oslobodio Srbiju od direktne odgovornosti za akte genocida u Bosni i Hercegovini u periodu između 1992. i 1995. godine", političke elite jednovremeno nisu uspele da prihvate ili priznaju odgovornost države, da ona nije delovala dovoljno da bude zaustavljen spomenuti genocid.
Izvor: dailysabah.com
Zato, oni su se upustilu u politizaciji prošlosti što, na kratke staze, nosi benefite (čitaj: glasove), ali je na dugim stazama štetno za odnose u regionu. Političke elite i dalje odbacuju genocid i oni istovremeno šalju jasnu poruku svojim glasačima (i međunarodnoj zajednici) da pomirenje u vezi tog pitanja je i dalje tabu tema u Srbiji, te pritom se više rešavaju za glasove a ne za suočavanje sa prošlošću. I pored toga što je ovaj pristup uistinu koristan za političke elite već mnogo godina, to je ipak veoma problematičan pristup kada je reč o odnosima u regionu. Ukoliko ne postoji konsenzus o pitanju Srebrenice na regionalnom nivou, onda je nemoguće da se uspostave dobri u susedski odnosi između zemalja zapadnog Balkana, što na kraju dovodi u pitanje i ulazak Srbije u EU.
Štaviše, odvacivanje genocida će omogućiti i pojavljivanje mnoštva nacionalističkih diskursa u Srbiji koji negiraju genocid (a isto može da se kaže i za Republiku Srpsku), jer "Srbi su žrtve žigosani od strane sveta". Ovakvo stanje izgleda ne može da se promeni lako, jer traži preuzimanje odgovornosti "za to da srpska država prizna eventualnu krivicu. Ovo će biti moguće samo kroz radikalnu transformaciju srpskog društva" što, žao mi je što moram ovo da kažem, ne može da se desi ako političke elite same ne daju svoj primer u ovom pravcu.
Prikrivena politička kriza u Crnoj Gori...
...nesumnjivo biće rezultat spomenute rezolucije, koja ponovo stavlja u žižu sadašnjeg predsednika Đukanovića, čija je partija DPS nedavno dobila snagu sa koalicijskom vladom u krizi, zbog usvajanja rezolucije o Srebrenici u crnogorskom Parlamentu. Prema tome, DPS bi mogla da bude spremna za novi početak i za mogući povratak na političkoj sceni, ukoliko se održe izbori u narednim mesecima koji, bez razlike šta će se desiti, definitivno biće burni. Jedna je stvar sigurna: pitanje o identitetu u Crnoj Gori, koje uglavnom proizilazi iz ličnog identifikovanja ili kao Srbina ili kao Crnogorca, u etničkom, kulturnom i jezičkom smislu, biće i dalje uticajno u politici države narednih meseci (i sasvim verovatno, u narednim godinama). Ovo će pitanje dodatno iskomplikovati politiku u Crnoj Gori, na šta smo mogli da budemo svedoci u zadnjih tri decenija, ističući ona "kritična razdoblja u podeli između državnosti i identiteta u Crnoj Gori".
Ovakav tok događaja je i pozivnica Srpskoj pravoslavnoj crkvi da ponovo uđe u politiku Crne Gore, sa ciljem ponovo da bude dominantna u njoj. Srpska pravoslavna crkva bila je veoma aktivna u prošlogodišnjim izborima, na kojim je bila okončana 30-godišnja vladavina predvođena DPS-om, podržavajući one koji su se usprotivili vlasti Đukanovića. Sve ovo nesumnjivo utiće na odnose Crne Gore sa Srbijom i komplikuje veoma delikatne i nezgodne odnose između ove dve zemlje.
Zaključak
Svedoci smo veoma uzbudljivog razvoja dešavanja u ovom regionu, imajući u vidu stvari koje smo ranije spomenuli. Sa jedne strane, Crna Gora je jasno na putu koji vodi ka veoma komplikovanoj budućnosti. Rezolucija je dovela do razdora sa Srbijom na regionalnom nivou i ponovo je rasplamsala decenijsku debatu oko identiteta u Crnoj Gori. Nažalost, DPS, kao partija sa suverenističkim fokusem i koja je 30 godina bila na vlasti, kao i opozicijske partije koje su prošle godine ušle u koaliciju, nikada nisu uspeli da Crnoj Gori ponude odgovarajući građanski politički identitet.
Ovo je ostavilo zemlju zaključanu u začaranom krugu jednog nejedinstva i dovelo je do "polarizovanog društva", koje čini se "tone sve dublje u međusobnim podelama". Otuda, rezolucija o Srebrenici ne samo što pojačava podele u Crnoj Gori, već će još više biti tačka otuđivanja zbog koje Srbi i Crnogorci u ovoj maloj zemlji na obalama Jadranskog mora da budu još podeljeniji. Bez domaćih političkih faktora koji su sposobni i spremni da Crnoj Gori ponude građanski put ka EU, čini se da će ova mala zemlja ostati zaglibljena u prošlosti i rešavaće stare podele, umesto da deluje kao zemlja kandidat za EU i da postavlja standarde za druge države u regionu. Ovo ponašanje ne treba da se očekuje od zemlje na koju su često ukazivali kao na regionalnog lidera u pristupljivanju ka EU.
Sa druge strane, Srbija i dalje negira prošlost, a njene političke elite pritom koriste rezoluciju da se suprotstave Crnoj Gori i istovremeno se nadaju da će im ovaj potez doneti veću popularnost u Srbiji. Oni su krajnje nezainteresovani istinski da grade dobrosusedske odnose, osim ako diskusija i okvir za to ne isključuju bilo kakvo spominjanje odgovornosti srpske države u dešavanjima u konfliktima u nekadašnjoj Jugoslaviji 90-ih godina. Ovo znači da se srpski nacionalistički diskursi i dalje održavaju u životu i, na žalost, nesrećno se vraćaju uvek kad je to potrebno.
Molimo pročitajte pravila pre komentarisanja ili preuzimanja
Napomena: Stavovi i mišljenja izraženi u ovom članku su stavovi autora i ne odražavaju nužno stavove Instituta za komunikacijske studije ili donatora.
