Kriza oko Naftne industrije Srbije (NIS) pokazala je koliko Srbija zavisi od Rusije i koliko joj je teško da jasno izabere između Moskve i Evropske unije. Sada, kada Evropa postavlja jasnije vrednosne linije, u Srbiji se sve više postavlja pitanje: da li je vreme da se izabere strana koja vodi ka demokratskoj i sigurnijoj budućnosti?
Aktuelna kriza sa Naftnom industijom Srbije (NIS) ogolila je sve slabosti koje Srbija ima prema Rusiji i razbila eventualne iluzije oko toga zašto Srbija godinama odbija da joj uvede sankcije zbog agresije na Ukrajinu, ali je istovremeno otvorila mogućnost da proevropski akteri u Srbiji konačno, u trenutku kada se uspostavljaju jasnije vrednosne linije na evropskom kontinentu, izaberu „dobru stranu“ i nadoknade zaostatak.
Vanredni profesor na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu Dušan Spasojević podseća da Srbija u tom problemu našla zbog američkih sankcija Rusiji, i da sada mora da na neki način reaguje, iako je do sada balansiranjem između više činilaca u spoljnoj politici izbegavala pritisak zbog neuvođenja sankcija Rusiji.
„To kako vlast ne reaguje nam kaže dve stvari – prvo koliko je vlast preplašena od Moskve i drugo, koliko je vlast odlučna da nikad ništa ne uradi, da ne izabere stranu već da im je draže da nas uvedu u krizu nego da se makar malo svrstaju u aktuelnom sukobu“, istakao je Spasojević.
Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić javno je priznao da je Srbija zavisna od Rusije, i to ne samo u energetskom smislu, te da je njegova vlast prethodnih 13 godina radila na svoju štetu, a u interesu Rusije. Precizirao je da je Srbija sve uradila da ruskom investitoru „ne napravi nijedan problem“.
Priznao je i da je Srbija do sada imala četiri puta pravo preče kupovine NIS-a, a da ga nije iskoristila, već je čak dala Rusima rok od dodatenih 50 dana da reše problem oko NIS-a.
Spasojević ocenjuje da Aleksandru Vučiću „ne treba ništa verovati“, naročito u ovoj situaciji gde mnoge stvari nisu jasne ni stručnoj javnosti, te da očigledno Vučić priželjkuje preokret poput onog u slučaju Mađarske.
“Najavljuje se mirovni sporazum između Ukrajine i Rusije i to je ono čemu se nada Vučić, da se promeni situacija. Mislim da oni koriste krizu oko NIS-a da drame i da sami sebi namiču pozitivne poene, a šta će se tu desiti stvarno, mislim da u ovom trenutku niko ne zna“, ističe Spasojević.
Ni činjenica da Srbija ima najskuplje gorivo u regionu, kao ni to što nije izgrađen gasovod Južni tok o kojem se govorilo prilikom prodaje NIS-a, nije bila dovoljna Vučiću da preseče i konačno stavi interes Srbije ispred Rusije.
BIA ne zna šta rade „ruska braća“
Ni otkriće ruskih paravojnih kampova u Srbiji, zbog čega su uhapšena i lica bliska ministru Nenadu Popoviću, a u kojima su se obučavali strani državljani kako bi se mešali u izbore u Moldaviji, nije navelo predsednika Vučića da uputi oštrije reči Rusiji. Iako poslovično odlično obavešten o tome šta ko piše na društvenim mrržama, nije mogao da kaže stoje li iza tih kampova ruske bezbednosne službe. Otkrio je da je kamp otkriven na osnovu informacija privatnih osoba, a ne informacija iz Bezbednosno-informativne agencije (BIA) ili Ministarstva unutrašnjih poslova.
Izvor: pexels.com
Ovakav razvoj događaja nije začudio nikoga, posebno kada se setimo da je donedavni šef BIA Aleksandar Vulin, nosilac čak dva ruska odlikovanja. Time je zvanično potvrđena sumnja da se BIA ne bavi stvarnim pretnjama ustavnom poretku Srbije, već da je produžena ruka FSB koja proteruje ruske antiratne aktiviste, i Putinu prosleđuje izveštaje o njihovom delovanju u Srbiji.
Negativni izveštaj EU, najkritičniji do sada
Snishodljivost prema Rusiji još je upadljivija kada se prisetimo kako se Vučić „nediplomatskim rečnikom“ obraćao poslanicima Evropskog parlamenta nazivajući ih „ološima“, „evropskim šljamom“ i „patološkim lažovima“.
Takvo ponašanje je dobrim delom uslovilo najkritičniji Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije u procesu priključenja EU za 2025. godinu.
Između ostalog, u oceni Poglavlja 30 (Spoljni odnosi) konstatuje da je neophodno da Srbija “nastavi da intenzivira napore u borbi protiv zaobilaženja sankcija” Rusiji.
Za Poglavlje 31 (Spoljna, bezbednosna i odbrambena politika) ukazuje se da Srbija treba da, kao prioritet, “uloži dodatne napore” kako bi dalje uskladila svoju spoljnu politiku sa ZSBP EU.
“Na dan 24. oktobra 2025. godine, usklađenost sa ZSBP je bila na nivou od 63% (u poređenju sa 59% u 2024. godini), a povećala se u poslednjim nedeljama nakon što se Srbija retroaktivno usaglasila sa nekoliko odluka Saveta i izjava EU, uključujući neke odluke kojima se stavljaju na listu ruski državljani i izjave kojima se osuđuju postupci Rusije.
Srbija se nije usaglasila sa restriktivnim merama EU protiv Rusije, niti sa nizom drugih izjava i restriktivnih mera EU u vezi sa Rusijom, Kinom, Belorusijom, Iranom, Demokratskom Narodnom Republikom Korejom i destabilizacijom Republike Moldavije”, stoji u izveštaju.
Hoće li uopšte Srbija u EU
Dušan Spasojević podseća da je Vučić javno priznao da je Srbija u stanju da Rusima dozvoli mnogo više od onoga što bi dozvolila bilo kojoj stranoj državi.
„To ne znači da nema nekih drugih gestova ili mehanizama kojima se vlast dodvorava Zapadu, kao što je na primer prodaja oružja Ukrajini i slično, ali je jasno da se Vučić sada plaši da pošalje bilo kakav negativan signal u Moskvu, jer je već pritisnut sa Zapada zbog drugih stvari i sad je još u goroj situaciji“, ističe on. Spasojević ipak ne veruje da će to biti dovoljno da Srbija u potpunosti odustane od evropskog puta.
„Moguće je da će se nešto desiti, ali treba još puno da se desi da bi mogli da kažemo da se nešto promenilo temeljno“, smatra on.
Problem za Vučića i njegovo prorusko biračko telo jeste činjenica da Rusija nije uopšte razmišljala o tome da svoj udeo u naftnoj kompaniji proda Srbiji.
„Pošto se predstavlja kao veliki prijatelj Rusije i Moskve i da ga Putin ceni i poštuje, onda mu je dodatno teško da objasni ovu situaciju gde Rusija ima određeni manevarski prostor da pomogne građanima Srbije, te da napravi dogovor kojim bi se u nekom trenutku vratila na ovo tržište, ali iz nekog razloga ona to izbegava. Tako da je to sad problem za vlast, a malo je problem i za ruske interese u Srbiji, ali bih rekao da je prerano da se kaže da je reč o nekoj velikoj promeni“, smatra naš sagovornik.
Dodaje da bi ovakvu situaciju mogli da iskoriste proevropska opozicija i civilno društvo, kako bi se još jasnije odredili prema EU, a pogotovo što studenti tu temu, kao i druge spoljnopolitičke, izbegavaju.
„Deluje da zaista živimo u nekom periodu kada se ponovo uspostavljaju neke jasnije vrednosne linije na evropskom kontinentu i kada bi bilo dobro da Srbija izabere dobru stranu, demokratsku stranu i da iskoristi tu priliku da nadoknadi zaostatak“, istakao je Spasojević.
