Samo priroda može spasiti gradove.
Gradovi-centri sveta
U gradovima danas živi nešto više od 50% svetske populacije, a procenjuje se da će do 2030. godine, za nešto više od pola decenije, taj broj porasti na 60% i da će nastaviti da raste tokom godina. To znači da će ova planeta biti naseljena pretežno urbanim stanovnicima koji će svoje živote graditi u urbanim ekosistemima. To znači da će urbani ekosistemi, njihov kvalitet i zdravlje ekosistema, biti ključni za život većine planete Zemlje. Ako posmatrate situaciju na manjem, kontinentalnom nivou, gradovi širom Evrope postaju puniji i naseljeniji. Evropa je jedan od najurbanizovanijih kontinenata na svetu, na kojem većina stanovništva živi u gradovima. Ovaj trend, koji je u stalnom porastu, ne može a da ne izazove velike ekonomske promene, promenu društvene dinamike i ne utiče na životnu sredinu. Danas u Evropi, oko 75% stanovništva živi u urbanim sredinama i ovaj broj u stalnom porastu. To je zbog više razloga, ali prvenstveno zbog boljih ekonomskih mogućnosti, boljeg pristupa dobrima i uslugama i boljeg životnog standarda u odnosu na okolna ruralna područja. Ovaj intenzivan trend urbanog razvoja, podstaknut snažnim demografskim promenama, ostavlja veliki trag na životnu sredinu. Za kratko vreme, urbana područja se šire, zauzimaju nove površine i teritorije, degradira se priroda i povećava se potreba za prirodnim resursima. Gradovi u Evropi su jedni od glavnih zagađivača – najviše zbog fiziologije ovih ljudskih ekosistema. Sve ove negativne posledice donose ogromnu opasnost po živote građana u gradovima. Sve veća urbanizacija, bez brige o očuvanju prirode gradova, dovodi gradove u veliku ekološku opasnost. Povećana opasnost po životnu sredinu, zauzvrat, ugrožava ekološku bezbednost u gradovima. Ugrožena ekološka bezbednost gradova danas utiče na većinu stanovništva svuda.Bezbednost životne sredine – o tome ne razmišljamo dok nam ne zatreba
Bezbednost životne sredine podrazumeva zaštitu prirodnih resursa, ekosistema i ekoloških procesa, koji su ključni za dobrobit ljudskog društva. Cilj ekološke bezbednosti je očuvanje prirode od degradacije, zagađenja, uništavanja i na taj način obezbediti održivost ekosistema i otpornost društva u suočavanju sa različitim ekološkim opasnostima i pretnjama. Gradovi su epicentri ljudske civilizacije, glavni pokretači privrednog razvoja i glavna oblast inovacija. Međutim, brzi razvoj i urbanizacija na globalnom nivou stvaraju ogroman pritisak na životnu sredinu, ugrožavajući delikatnu ravnotežu između urbanog razvoja i bezbednosti životne sredine. Ekološka sigurnost je sposobnost ekosistema da održi život i glavne ekološke procese, koji će direktno uticati na kvalitet života ljudi. Upravo zbog toga, povezanost gradova kao urbanih ekosistema i ekološke bezbednosti trebalo bi da budu oblasti koje se moraju razvijati paralelno.
Izvor: doma.edu.mk
Urbanizacija je usko povezana sa urbanim ekosistemima i gradovima. Iz urbanizacije se rađaju novi urbani pejzaži i urbane zone. Ovaj proces nosi sa sobom mnoštvo ekoloških izazova. Intenzivno širenje gradova dovodi do uništavanja prirodnih staništa, gubitka biodiverziteta i narušavanja prirodnih ekosistema. Urbanizacija dovodi do urbanog rasta, što sa sobom nosi krčenje šuma, degradaciju zemljišta, trajno zagađenje vode i vazduha, kao i stvaranje ogromnih količina otpada. Pored toga, koncentracija stanovništva i privrednih aktivnosti u gradovima dovodi do maksimalnog korišćenja prirodnih resursa i direktno povećava emisije gasova staklene bašte, čime gradovi značajno doprinose klimatskim promenama. Svi ovi izazovi ne samo da ugrožavaju životnu sredinu, već su i ozbiljna pretnja po zdravlje i dobrobit stanovništva u urbanim sredinama. Degradacija životne sredine u urbanim ekosistemima usko je povezana sa bezbednošću životne sredine. Zagađenje vode, zemljišta i vazduha predstavlja kontaminaciju najvitalnijih uslova za život, ugrožavajući i narušavajući kvalitet života kako ljudi tako i divljih životinja. Gubitak biodiverziteta narušava ekosisteme i ekološku ravnotežu u celini, čime se smanjuje otpornost i otporni kvalitet ekosistema, kao i narušavanje njihove fiziološke funkcije, čime kaskadno utiče na usluge ekosistema kao što su prečišćavanje vazduha i vode i regulisanje klime na lokalnom i regionalnom nivou. Ranjivost gradova na prirodne katastrofe kao što su poplave, ekstremne oluje i toplotni talasi – povećava se proporcionalno narušavanju životne sredine, dovodeći ljudske živote, infrastrukturu i ekonomsku stabilnost u direktan rizik.Rešenja inspirisana prirodom – poslednja šansa za spas gradova
Prirodno zasnovana rešenja (NBS) su pristupi koji koriste prirodne procese i ekosisteme u cilju rešavanja različitih društvenih izazova kao što su oni koji se odnose na urbani razvoj i održivost životne sredine. U kontekstu urbanih ekosistema, NBS ima ključnu ulogu u povećanju otpornosti ekosistema, promovisanju razvoja biodiverziteta, ublažavanju efekata klimatskih promena i ukupnom povećanju kvaliteta života stanovnika gradova. Prirodna rešenja u urbanim regionima pomažu u očuvanju biodiverziteta obezbeđujući staništa i skrovišta za mnoge vrste biljaka i životinja. Otvorene, javne zelene površine kao što su parkovi, urbane šume i zeleni koridori služe kao utočišta za divlje životinje i ključni su za održavanje ekološke raznolikosti i pravilno funkcionisanje ekosistema. Urbana priroda je ključna za ublažavanje efekata klimatskih promena regulacijom nivoa ugljen-dioksida u atmosferi, smanjenjem efekta toplotnog ostrva i povećanjem skladištenja ugljenika u vegetaciji i zemljištu. Zelene površine, posebno travnjaci, pružaju priliku da apsorbuju toplotu koja se endogeno stvara u gradovima, a parkovi sa drvećem nude hlad i hlađenje. Ove metode direktno smanjuju količinu energije potrebne za hlađenje i poboljšavaju kvalitet ambijentalnog vazduha. Prirodna rešenja predstavljaju veoma lako rešenje u besciljnoj potrazi za novim i inovativnim, a često i neodrživim načinima za poboljšanje kvaliteta vazduha i vode u gradovima. Vegetacija u gradovima već pomaže u prečišćavanju vazduha, posebno tako što imobiliše slobodne čestice u atmosferi, apsorbuje gasove staklene bašte i reguliše ciklus vode u urbanim ekosistemima. Razvijena vegetacija hvata zagađujuće materije iz vazduha, posebno PM čestice i smanjuje koncentraciju ugljeničnih gasova. Paralelno, zelena infrastruktura reguliše vodu u gradovima, posebno tokom ekstremnih vremenskih pojava, i reguliše količinu podzemnih voda. Ali ne treba zaboraviti uticaj zelenila na psihofizičko zdravlje ljudi. Otvorene zelene i šumovite površine su mesta za rekreaciju, fizičku aktivnost i psihičku relaksaciju. Pristup zelenilu poboljšava mentalno zdravlje, smanjuje nivo stresa i poboljšava ukupan kvalitet života u gradovima. Zelene površine su jasna prezentacija zajedničkog, otvorenog i javnog prostora koji može u velikoj meri uticati na izgradnju boljih i jačih lokalnih zajednica.Urbana Makedonija
Urbane zajednice u Makedoniji odlikuju se neverovatno nehumanim uslovima života. Gradovi se nalaze u urbanističkoj, arhitektonskoj, ekološkoj, estetskoj, sanitarnoj, komunalnoj i društvenoj šahovskoj poziciji. Teška i često ilegalna urbanizacija pretvorila je velike gradove u Makedoniji u betonske, urbane ćelije za mučenje na otvorenom. Urbani pejzaž je izražen u obliku nezgrapnih i neplaniranih objekata, raspoređenih kroz uske i mračne sokake, dosta otpada i malo zelenila koje se tokom letnjih, vrućih perioda potpuno suši. Zemljišta su puna zagađivača, tvrda, neporozna i suva – najgori oblik tehnosola.
Izvor: doma.edu.mk
Gradovi su u potpunosti izloženi vremenskim nepogodama, bez mogućnosti zaštite života građana. Svaki oblik nevremena završava se velikim ekonomskim štetama koje direktno dovode do ugrožavanja ljudskih života. Neobezbeđena, stara i neodrživa infrastruktura koja se ponaša kao tihi krvnik nad životima građana. Svi oblici katastrofa, bez obzira na njihov intenzitet i težinu, predstavljaju korak ka većoj humanitarnoj katastrofi za stanovnike Makedonije. Stanovnici Skoplja, Tetova i Bitolja decenijama udišu najzagađeniji vazduh u Evropi. Sasvim kontraintuitivno za gradove koji su inače okruženi zaštićenim šumama i nacionalnim parkovima. Ovo smrtonosno obeležje „najzagađeniji grad“ posle višegodišnjeg ponavljanja stvara vid društvene i verbalne ravnodušnosti među rukovodnim licama i gradskim političkim liderima, a do sada nijedna lokalna ili centralna vlast nije zauzela striktan i naučno potkrijepljen stav prema promeni ovog statusa i promene mogućnosti. Naravno, prazne, političke parole i sumnjive male gotovo kozmetičke intervencije ne mogu ni da dotaknu površinu problema koji čekaju na rešavanje.Kompas za dobre odluke
Osnovno pravilo u zaštiti životne sredine je: Bolje je zaštititi nego restaurirati – odnosno konzervirati pre reparacije. Ekološki i ekonomski je neisplativo i nerealno uništavati poslednje tragove prirode u gradovima obećavajući nove, male saksije i rešenja za sadilice. Čak i novi pravci urbanog razvoja i pejzažne arhitekture dovode do „divljanja“ gradova – odnosno vraćanja bilo kakvog oblika prirodnosti urbanim ekosistemima kroz različite ekološke metode koje uključuju: odloženo košenje, širenje urbanih šuma, postavljanje zelenih koridora, mere za razvoj autohtone muralne vegetacije kao i stvaranje mikro staništa za vrste divljih životinja. Svaka mera koja bi se donela u budućnosti u cilju poboljšanja kvaliteta života u gradovima ne sme da proističe iz želja, stavova i planova pojedinih političara, koalicija ili saveta – već nauka i naučna istraživanja i iskustva iz prakse moraju i treba da budu glavni kompas pri donošenju odluka. Nije sve što je zeleno održivo i nije sve zeleno neophodno. Ne postoje kataloška ili sajamska rješenja. Svaki kvart, svaki mali grad i opština ima svoje potrebe i svoje mane. Za svako rešenje potreban je plan, ali za svaki plan je potrebno detaljno ispitivanje situacije na terenu. Ako želimo da nova zelena rešenja opstanu i poboljšaju uslove u gradu, ona moraju biti usvojena ne samo u skladu sa zakonom, već i sa realnim potrebama. Briga o urbanim ekosistemima nije samo sporedna fakultativna aktivnost, već glavni uslov za bezbedan i kvalitetan život svih. Tekst je objavljen u okviru inicijative „Priče iz regiona“ koju sprovode Res publika i IKS, u saradnji sa partnerima sa Kosova (Sbunker), Srbije (Autonomija), Bosne i Hercegovine (Analiziraj.ba), Albanije (Exit News), i Crne Gore (PCNEN), u okviru projekta „Koristi činjenice“ koji realizuje IKS, uz podršku Britanske ambasade u Skoplju. Ovo izdanje Priče iz regiona je takođe realizovano u partnerstvu između IKS-a i projekta UPSURGE, finansiranog u okviru Horizonta 2020 Evropske unije u okviru sporazuma o grantu br. 101003818.
