fbpx

Problema kombinovane nastave je mnogo, a većina njih je nerešiva!

Branko Prlja

Branko Prlja 200x250Da, poštujem obrazovanje i želim da moja deca idu u školu, ali po kojoj ceni!?

Poslednjih meseci u medijima su se lomila koplja oko toga kako bi trebala da započne nastava u novoj školskoj godini. Fizičko prisustvo u školama prati previše nepoznanica i rizika koje jedna zemlja u razvoju poput naše može da izbegne ukoliko odabere onlajn nastavu za sve - iz bezbednosti naših domova. Naravno, niti jedna vrsta nastave nije lišena nedostataka i treba sagledati sve probleme kako bi se napravila odgovarajuća distinkcija.

Onlajn nastava kao rešenje

Moje mišljenje da je onlajn nastava bolji izbor za našu zemlju nije donesen na osnovu ishitrenih i emocionalnih zaključaka, već naprotiv, radi se o argumentovanom i naučnom gledištu koje uzima u obzir sve aspekte problema: zdravstveni, ekonomski, socijalni, obrazovni i pravni. Naravno, takva vrsta nastave nije lišena problema.

Prvi najočitiji problem je činjenica da nemaju svi đaci tehnička pomagala za praćenje ove vrste nastave. To je ozbiljan problem koji zahteva sistemsko rešenje, a to bi bilo najlakše ostvariti putem donacija. Samo kroz grupu Daj ne bacaj članovi jedni drugima poklanjaju mnoštvo tehničkih pomagala, a ukoliko bi se organizovala državna akcija u saradnji sa raznim službama, imali bi neporeciv uspeh. O tome govori i akcija koju sprovode takvi pojedinci poput Borčeta Stamenovog. Neki su nastavnici već počeli da pronalaze načine kako da pomognu svojim đacima, a to isto radi i grupa Nastavnika za onlajn nastavu.

Problem je i nedostatak socijalizacije. Posmatrano sa stanovišta "normalne" nastave, to je tačno, ali zato što govorimo o nastavi u vreme pandemije, pod maskama, sa distancom i protokolima, u uslovima u kojima će se druženje i interakcija svesti na najmanju moguću meru, a časovi će biti skraćeni i nedovoljni za savladavanje materijala, sve to više odgovara antisocijalizaciji!

Protivnici onlajn nastave takođe govore i o opasnosti nedovoljne pažnje učenika, ali ako smo realni, priznaćemo da i fizička nastava nije garancija za održavanje pažnje. Još jedan argument, pogotovo za učenike šestih razreda i prve godine u srednjim školama, je nemogućnost upoznavanja nastavnika, ali ovde se ponovo zanemaruje činjenica da smo u jeku pandemije. Neće tu ni biti pono upoznavanja, niti će moći jedni drugima da vide lice, niti će prepoznati svoj glas pod maskama. Argument da deca treba da idu u školu da bi se maknula sa ulice i da roditelji moraju da idu na posao izgleda više kao iskorištavanje dece nego kao borba za njihova prava. Između ostalog, škole nisu igroteke!

Najvažniji problem je nerazvijena nacionalna platforma za onlajn učenje. Međutim, u "Planu održavanja nastave u osnovnom i srednjem obrazovanju od strane"Ministarstva obrazovanja i nauke naglašava se platforma EDUINO razvijena od FINKI-ja za 300.000 korisnika, koja pokriva ukupan broj nastavnika i učenika. Potreba da budemo ispred računara takođe nam može pomoći da postanemo deo sveta, tehnološki i informatički pismeni i to je nešto što ne treba doživljavati kao nedostatak već kao prednost.

Problemite na kombiniranata nastava se mnogu a pogolem del se neresliviIzvor: text.mk

Kombinovana nastava predstavlja privid izbora!

Prvi i najvažniji argument protiv kombinovane nastave je boravak (dela) učenika u zatvorenom prostoru sa nastavnicima duži vremenski period - što je dokazani rizik od širenja zaraze i opasnost za sve uključene strane i njihove roditelje, rođake, rizične članove porodice itd. Još jedan nedostatak kombinovane nastave je nešto što se često zanemaruje - oduzimanje prava nastavnicima na izbor. Ako se odabere kombinovana nastava, deca će imati izbor, a nastavnici neće, osim da odu u prevremenu penziju, što se sve češće događa u drugim zemljama, a kod nas to nije zakonski predviđeno, pa je jedino rešenje ili prihvatiti „sudbinu“ ili dati otkaz.

Sam naziv kombinovane nastave zapravo je pogrešan! Ona bi trebalo da se zove dualna nastava, jer će nastavnik morati da priprema isti materijal dva puta, i za fizičko pohađanje i za onlajn prisustvo. U slučaju većih razreda, gde postoji potreba za podelom u dve smene, to će zapravo značiti trostruko predavanje za jednog istog nastavnika! To potvrđuju iskustva u SAD. Ako govorimo o pravoj kombinobanoj nastavi, onda je to paralelna nastava. Ovaj model nije moguć zbog nedostatka dovoljno dobrog interneta u učionicama za streaming. Pored toga, stariji modeli službenih računara neće pružiti kvalitetan prenos. Kako će nastavnik onda da predaje i jednoj i drugoj grupi, kako će sa maskom ​​biti razumljiv za đaka ispred računara kao i za onog u zadnjoj klupi, kako će pisati na tabli i hoće li to biti vidljivo za one koje prate nastavu ispred računara? ... Praktično je neizvodljivo i na kraju će obe grupe učenika dobiti nekvalitetnu nastavu.

Glavni alat nastavnika u njegovom radu je govor, koji pod maskom neće biti dovoljno razumljiv. Pored toga, svako ko želi da se ispravno zaštiti, ne sme da skida masku tokom celog školskog dana, jer nakon što se jednom skinu, maske nas više ne štite i ne smeju da se ponovo koriste. Svetska zdravstvena organizacija objašnjava zašto je to nemoguće postići u školama. Uz to, jedine maske koje pružaju pouzdanu zaštitu su KN95, a one su za jednokratnu upotrebu, koštaju oko 250 denara i na našem se tržištu ne mogu naći u dečjoj veličini.

Učenici i nastavnici koji će pohađati nastavu u školama neće dobiti kvalitetnu nastavu i zbog psihološkog stresa izazvanog neprirodnim okruženjem, poštovanjem protokola, distanciranja, maski, kao i stalnog straha jedni od drugih, zbog opasnosti od zaraze a ujedno i zbog opšteg međusobnog nepoverenja. Kao što smo već napomenuli, u takvim je uslovima nemoguće postići socijalizaciju.

Da bi se obezbedili efikasni protokoli, zbog koncentracije virusa u zatvorenom prostoru, što je poznato iz fizike aerosoli, potrebna je konstantna sterilizacija i odgovarajuća ventilacija, koja u našim školama ne postoji. Uz sve to, zbog stalnih higijenskih troškova, opštine će biti izložene ogromnim troškovima, a situacija u školama je svima dobro poznata. U februaru ove godine, pre početka pandemije, Unija srednjoškolaca apelovala je da se obezbedi dovoljno sapuna (!) u školama i istakla očajno higijensko stanje u školama. Kako u tim uslovima možemo da govorimo o sprovođenju gotovo bolničke higijene u školama?

Ali čak i ako vaše dete odabere onlajn nastavu (za srednju školu trebaće im medicinska lekarska potvrda za to, kako je objašnjeno u Planu održavanja nastave iz Ministarstva prosvete i nauke), "provera (validacija) znanja učenika ostvaruje se fizičkim prisustvom u školi, svakog tromesečja", Ostaje pitanje kako se ovom merom poštuje bezbednost učenika (pogotovo onih iz rizičnih grupa)!?

Glavni osnovni problem kombinovane nastave je privid prava na izbor. Oni koji su rizični, a nemaju računare, biće prisiljeni da idu u školu. I mnogi će se nastavnici iz različitih razloga naći u istoj situaciji. Isto će se dogoditi i sa mnogim drugim zaposlenim osobama koji bi u slučaju opšte onlajn nastave morali da budu oslobođeni, a sa kombinovanom nastavom imaće samo jedan izbor - oni da idu na posao, a njihovo dete u školu!

Druga tema koja je zanemarena je izlaganje penzionera riziku. U našem okruženju bake i deke su obično zaduženi da pokupe decu iz škole i da se brigu o njima nakon toga.Penzioneri takođe finansijski pomažu i mnogim porodicama. Oni će kao najrizičnija grupa biti izloženi velikoj opasnosti i posledice po ove porodice mogu biti katastrofalne. Ozbiljni tekstovi na ovu temu savetuju zemlje u razvoju da ne otvaraju škole kako bi zaštitile penzionere i kako bi se zaštitile od propasti i kolapsa ionako krhkog zdravstvenog sistema.

Ne zaboravimo, dolaze jesen i zima, a sa njima i grip, zagađenje, zatvaranje prozora, kao još jedan faktor rizika, ali i grejna sezona. Ako škole ne rade, uštedeće se na grejanju, ali i deca neće biti izložena zagađenom vazduhu u školama. Prema statistikama gotovo 90% škola u Makedoniji greju se na neekološke varijante, a pola njih su izgrađene od 1946-1980, a 5% njih je izgrađeno od 1900-1929! Osim toga, učenici koriste javni prevoz, što je još jedan veliki faktor rizika, a oni iz unutrašnjosti borave u internatima gde znamo da uslovi ne dopuštaju održavanje protokola.

Samo online nastava može zaštititi sve!

Kao što vidimo, nedostaci kombinovane nastave su ogromni i nepremostivi. Da bi ih prevazišli, nisu dovoljni mesec ili godina dana, potrebna je kompletna reforma obrazovanja, obrazovnog sistema i obrazovne infrastrukture.

Do tada, jedino sigurno bezbedno rešenje za države u razvoju poput naše je onlajn nastava za sve, i za učenike i za nastavnike! Uz onlajn nastavu, država će morati da pronađe mehanizme za rešavanje svih ovih navedenih problema, jer u suprotnom neće biti zaštićeni ni deca, ni nastavnici, ni roditelji ni zaposleni, a svakako ni rizične grupe. U slučaju kombinovane nastave, prividno će svi imati izbor, ali ustvari će svi ostati bez izbora!

 

Molimo pročitajte pravila pre nego što date svoj komentar ili preuzmete
Napomena: Stajališta i mišljenja iznesena u ovom članku mišljenja su autora i ne odražavaju nužno stavove Instituta za komunikacijske studije ili donatora.

Tri "K" u Turskoj: KOVID-19, kapacitet i konvertib...
Rizici pojačanog interesovanja nezapadnih aktera z...
 

Кomentari

Momentalno nema komentara. Budite prvi sa svojim komentarom!
Аnoniman
Utorak, 01 Decembar 2020

  • Blogiraj +

    Pridruzite se nama! Predlozite tema ili ispratite tekst na info@iks.edu.mk. Svi autori treba da prilože i portretnu fotografiju i biografiju u dva do tri reda koja se pojavljuje i stoji u tekstu i na stranici saradnika.

    Više

  • Smernice +

    Blogovi bi trebalo da imaju jasnu strukturu i lagan tok, odnosno da budu napisani u kratkim odlomcima, razumljivim i neformalnim stilom. Postovi treba da sadrže između 900 i 1300 reči.

    Više

  • Preuzmi +

    Slobodno stavite hiperlink do naših objava. Želimo da podstaknemo zdravu raspravu o javnom interesu i stoga da ohrabrimo čitatelje da ostavljaju razumne i konstruktivne komentare na sve naše blogove.

    Više

  • 1

Pratite nas