Dragana Bjelica
Nekoliko godina unazad javnost sluša da će regulatorno telo uvesti medijski red tek kada dobije ovlašćenja da direktno novčano kažnjava prekršioce propisa. Naravno da se radi o besramnoj neistini.
Zanimljivo je da je bez prepoznavanja da se radi o važnom medijskom prećutkivanju prošlo izveštavanje TV N1 i Blic onlajna o eksploziji kasetne bombe u Nišu koju ove redakcije nisu dovele u vezu sa nekadašnjim NATO bombardovanjem Srbije. Ako je srpska javnost propustila to da primeti, regulatorno telo, inače plaćeno da vodi računa da televizije poštuju zakone, nikako nije smelo da prećuti drastičnu zloupotrebu TV Pink koja je u program vesti dovela advokata da medijski skine krivicu sa prvostepeno osuđenog sina vlasnika te televizije, a da u studiju nije bilo nikoga da brani interese postradale devojke
Ko bi rekao da će nedavna vest o eksploziji kasetne bombe u Nišu, gradu na jugu Srbije, istovremeno pokazati suptilnu medijsku manipulaciju i samocenzuru. Dva važna srpska medija u stranom vlasništvu, TV N1 i Blic onlajn, izbegla su da dovedu NATO bombardovanje Srbije 1999. godine u vezu sa dvadeset godina kasnijom eksplozijom u kojoj su, lakše povređena tri turska radnika na građevini.
Nije samo reporter TV N1 za Srbiju zaboravio na vezu između NATO-a i kasetne bombe koja je eksplodirala 26. juna. Taj bitan element vesti izostavljen je i u autorskim izveštajima objavljenim na sajtu Blica. Ako je NATO bomba prećutana informacija koja je povezala dva medija, televiziju u američkom vlasništvu koja ističe profesionalnost kao svoju karakteristiku i najčitaniji medijski sajt u Srbiji u nemačkom vlasništvu, ima još nešto što ih je ovog puta spojilo.
Oba medija objavila su da je gradilište na kom je eksplodirala bomba, a na kom se grade stanovi za policajce i vojnike, otvorila srpska premijerka Ana Brnabić. U čemu stvarno nema ničeg spornog, ali logično je pitanje od kakve je važnosti ta informacija u ovom slučaju.
Ako u izveštajima nije bilo prostora za informaciju da je eksplodirala zaostala NATO bomba, gde je redakcija onda našla vezu između premijerke i bombe? Možda u tome da je odgovorna za postavljanje kamena temeljca na i dalje nebezbednom terenu? Tek, pažnja publike prebačena je na nju.
Medijska pismenost
Često se u srpskom novinarstvu govori o samocenzuri i da je ima više od cenzure. Ima i onih koji smatraju da samocenzure ne može biti tamo gde nema cenzure. Ako prihvatimo ovu tezu da li bi to značilo da su novinari i urednici ovih redakcija prećutali bitnu informaciju jer znaju da se njihovim medijskim gazdama ne bi svidelo podsećanje na NATO i zabranjeno oružje koje je koristio?
Mogao bi ovaj primer poslužiti za razgovor na času medijske pismenosti na čijem se uvođenju u škole u Srbiji uveliko radi. Uz primere očiglednih prekršaja tabloida, medijska pismenost trebalo bi da nas uči kako da pepoznamo i manipulaciju u drugim medijima, što znači i onim koji spadaju u ozbiljnu štampu.
Evropska komisija je u poslednjem izveštaju za Srbiju krajem maja 2019. godine konstatovala da je Ministarsvo kulture i informisanja Srbije oformilo radnu grupu koja treba da proizvede priručnik za predstavljanje i razvoj medijske pismenosti u predškolskom, osnovnoškolskom i srednjoškolskom obrazovanju.
OEBS, pak, u svom godišnjem izveštaju za 2018. godinu kaže da radi na uvođenju medijske pismenosti u školski program i da je 300 nastavnika širom Srbije prošlo akreditovani seminar iz ove oblasti. Uvođenje medijske pismenosti u škole zahtev je Evropske unije za zemlje kandidate. Kao što je uostalom približavanje evropskim standardima bilo i osnivanje Regulatornog tela za elektronske medije 2003. godine.
Izvor: euobserver.com
Zamišljeno kao nezavisna institucija prevashodno zadužena za zakoniti rad televizija regulatorno telo bi na časovima medijske pismenosti moglo da posluži jedino kao primer neuspeha. To najbolje dokazuje najnoviji slučaj zloupotrebe medija zarad ličnog interesa vlasnika, na koju, iako se radi o presedanu, regulatorno telo nije reagovalo.
Pregaziti pešaka na Pinku
Nema osobe u Srbiji koja ne zna da je u saobraćajnoj nesreći pre šest godina stradala sedamnaestogodišnja Andrea Bojanić na koju je, vozeći brže od dozvoljenog, naleteo sin srpskog medijskog magnata. On je pobegao sa lica mesta i nešto kasnije se u pratnji oca prijavio policiji. Nedavno je izrečena prvostepena presuda Aleksandru Mitroviću, sinu vlasnika televizije Pink Željka Mitrovića, koji je osuđen na 12 meseci kućnog zatvora, u koje ulaze i dva i po meseca provedena u pritvoru.
Na dan kada je izrečena presuda televizija Pink je u emisiju Nacionalni dnevnik dovela Mitrovićevog advokata koji je negirao bilo kakvu krivicu svog klijenta. U studiju nije bilo nikoga ko bi mu protivrečio.
Regulatorno telo
Običan čovek sigurno se naježio na ove reči koje obesmišljavaju zakonsku logiku i elementarnu ljudskost. Da li su se članovi Saveta regulatornog tela naježili, ne znamo. Ali da nisu kaznili Pink to znamo, iako zakonskih osnova za to ima. Vlasnik Pinka zloupotrebio je televizijski program za lični slučaj i odbranu svog osuđenog sina.
Medijski propisi obavezuju televiziju Pink da obezbedi slobodno, istinito, potpuno, objektivno informisanje, a „naročito da vesti istinito i objektivno predstavljaju činjenice i događaje i da podstiču slobodno formiranje mišljenja“ (podzakonski akt - Pravilnik o zaštiti ljudskih prava u pružanju medijskih usluga). Propisi dalje predviđaju da se ne sme na neprimeren način spekulisati o uzroku, toku i posledici tragičnog događaja; da medij mora nastojati da takav događaj predstavi javnosti na način koji kod žrtve i njenih srodnika neće izazvati nepotrebnu patnju.
S obzirom na to da je regulatorno telo po Zakonu o elektronskim medijima (član 22) obavezan da podstiče profesionalizam zaposlenih u medijima, unapređuje uređivačku nezavisnost i autonomiju medija da li je iko iz tog tela pomislio da javno pita urednika Informativnog programa Pinka da li je bez pritiska odlučivao o ovom gostu? Upadljivo je da je advokat komentarisao presudu koju još nisu dobili ni on ni tužilaštvo. Sudija je strankama u postupku pročitala odluku koju je kratko usmeno obrazložila. Sam tekst presude, sa celovitim obrazloženjem i utvrđenim činjenicama, tek se očekuje.
Prijave i kazne
Nekoliko godina unazad javnost sluša da će regulatorno telo uvesti medijski red tek kada dobije ovlašćenja da direktno novčano kažnjava prekršioce propisa. Naravno da se radi o besramnoj neistini. Nisu zakonodavci dali plate, a zaboravili da propišu posao i ovlašćenja. Nije ovo regulatorno telo tako nemoćno kako se poslednjih godina predstavlja srpskoj javnosti.
U prvim godinama rada, kaubojski i silno, ponašao se Savet koji upravlja regulatornim telom, kada je ukinuo emitovanje BK televizije 2006. godine, jedne od najgledanijih u to vreme. Između ostalog i zbog „neprikrivenog favorizovanja“ vlasnika televizije i njegove političke stranke. Ta bahatost u odlučivanju Saveta (Vrhovni sud ukinuo je rešenje o BK televiziji na šta se tadašnji predsednik Saveta samo podsmehnuo) i današnji manir „pravimo se mrtvi“ i tada i sada bili su na korist vlasti, reći će poznavaoci srpskih medijskih prilika.
Ako pogledamo podatke za 2018. godinu regulatorno telo dobilo je od građana, nevladinih organizacija, političkih partija i organa vlasti 296 prijava na televizijski sadržaj. Savet je izrekao tek dve opomene i dva upozorenja. Opomenute su RTV Panon iz Subotice - zbog promene vlasništva bez saglasnosti Regulatornog tela i nacionalna TV Happy - zbog unapred izrežiranog nasilja u rijalitiju.
Upozorena je TV Melos iz Kraljeva - zbog toga što nije dostavila regulatornom telu snimak svog programa. A, televizija Pink je upozorena zbog jutarnjeg programa u kom je voditelj Predrag Sarapa imao mizogin ispad i u kom je bivša striptizeta reklamirala seksualna pomagala (Danas online, 15. mart 2018.).
Naravno broj prijavljenih prekršaja dodatno bi se uvećao kada bi se u prijave koje stižu „spolja“ uvrstile i one koje stižu „iznutra“. Stručna služba regulatornog tela 24 časa nadzire program i ima obavezu da prijavi prekršaj Savetu,predloži meru koja se izriče, ali poslednju reč ima Savet.
Evropska komisija se u svojim godišnjim izveštajima o približavanju Srbije standardima EU redovno bavi srpskim regulatornim telom. Tako u najnovijem izveštaju konstatuje da Savet regulatornog tela ne uspeva da efikasno kontroliše i kažnjava medije koji ne ispunjavaju obaveze u pogledu programskog sadržaja. Redovna napomena je i to što Savet funkcioniše sa manjim brojem članova od propisanih - šest, umesto devet (skupština Srbije uporno ne bira ostala tri člana).
A ko je šestorka koja čini Savet?
Izvesno je to da su birani u mandatu vlasti Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke i da su ne baš poznati javnosti. U javnosti se najviše pojavljuje Olivera Zekić, koja se poziva na princip nezavisnosti dok borbeno brani sve ono što regulatorno telo danas jeste.
Za Pink znamo da od osnivanja 1994. godine spada u televiziju koja voli vlast. Njen vlasnik se ni u jednom trenutku nije libio da aktivno, lično pomogne vladajućoj političkoj stranci i kao visoki funkcioner Jugoslovenske levice, partije Mirjane Marković, supruge nekadašnjeg predsednika Jugoslavije Slobodana Miloševića. Tako radi i sada. Tu nema ništa novo.
Ali za čitaoce bi novo moglo da bude to da propisi obavezuju članove Saveta na integritet. Kodeks ponašanja članova Saveta regulatornog tela postoji nešto manje od dve godine i ima snagu podzakonskog akta. Kaže da su članovi Saveta obavezani na integritet „časno i ispravno postupanje“ kako bi „očuvali i podstakli“ poverenje javnosti u nepristrasnost i efikasnost regulatornog tela.
Ljutnja vlasnika Pinka na hrvatske vlasti koje su mu oduzele jahtu svojevremeno se mogla videti ne samo na srpskom Pinku, već i u programu televizije koju je tada imao u Sloveniji. I tamo i ovde to korišćenje medija za lični obračun nije kažnjeno. Međutim, najnoviji primer zloupotrebe televizijskog programa mučan je jer je sin vlasnika Pinka u studiju imao advokata koji ga brani, ali nije bilo nikoga da brani interes postradale devojke.
Regulatorno telo neće reagovati u ovom slučaju, osim pod pritiskom javnosti, to je očigledno. To konkretno znači da će ono biti prinuđeno da odlučuje tek ukoliko mu pojedinac, nevladina organizacija, organ vlasti i sl. pošalju prijavu u roku od 30 dana od emitovanja spornog sadržaja. Taj rok u ovom slučaju ističe 1. avgusta 2019. godine.
Molimo Vas pročitajte pravila o komentiranje ili preuzimanje.
Napomena: Mišljenja i stavovi u ovom članku su od autora i ne odražavaju stavove Instituta za komunikaciske studije ili donatora.
