Artan Limani (Artan Limani), Kejsi L. Bernhard (Cassie L. Barnhardt), Džef Lai (Jeff Lai) i Solomon Fenton-Miler (Solomon Fenton-Miler)
Trenutno se malo projekata ili inicijativa u Makedoniji fokusira na to kako univerziteti pripremaju studente za društvenu odgovornost i građanski status.
Univerzitetsko obrazovanje je bitan element za mir i prosperitet jedne zemlje. To je resurs za ekonomski razvoj unutar zemlje i regiona. Ključno je da visoko obrazovanje takođe neguje kritičko i inovativno razmišljanje, a takvo razmišljanje je potrebno za aktivisanje kolektivne građanske svesti.
Građanska svest je stepen do kojeg narod, tj. stanovnici jedne zemlje poseduju znanje i pokazuju predanost i ponašanje koje ih potiče da budu aktivni, angažovani i odgovorni građani. Ovi građanski atributi omogućavaju ljudima da rade i žive zajedno na obostrano korisne načine postizanjem konsenzusa o pitanjima zajednice, učešćem i procenom demokratskih procesa za donošenje odluka i institucija i sticanjem motivacije za podršku članovima zajednice koji su različitog porekla.
Republika Severna Makedonija teži statusu članice Evropske unije. Važan kriterijum u procesu pristupanja je pružanje dokaza da socijalne institucije države neguju demokratsko učešće i građanski angažman svojih građana. Konkretno, Savet Evropske unije naglašava „promovisanje aktivnog građanstva” kao važan cilj obrazovnog sistema u Evropi. Do danas, projekti i strategije osmišljeni za podsticanje građanskog angažmana u Severnoj Makedoniji radili su na uspostavljanju i institucionalizaciji osnovne infrastrukture demokratije - dobrog upravljanja, vladavine zakona, antikorupcije i transparentnosti, izborne podrške i javnih usluga. Ključno je da se ovaj rad bavi angažmanom mladih, programima osmišljenim za jačanje organizacija u zajednici i osećaja pripadnosti. Međutim, manje se naglašava uloga obrazovnog sistema u podržavanju demokratije, građanstva i građanskih vrednosti.
Građansko učenje i obrazovanje
Obrazovanje koje podržava negovanje i održavanje demokratskih ideala i praktika pruža znanje koje je potrebno učenicima da budu informisani. Primer za to je sticanje svesti o pravima i dužnostima građana, istoriji i kulturi države i razumevanju pravnih i izbornih sistema. Obrazovanje zasnovano na demokratskim principima takođe bi trebalo učenicima da pruži veštine za dijalog, kritiku, saradnju, izgradnju poverenja i rešavanje sukoba. Razni faktori mogu da utiču na građanske sposobnosti (npr. Porodica, identitet, geografski položaj), ali istraživanja dosledno pokazuju da pristupi i metode koje nastavnici koriste u učionici oblikuju građansko učenje učenika .
Dosadašnja komparativna istraživanja građanskog učenja razgledavaju građanske sposobnosti srednjoškolaca, ali se mnogo manje pažnje poklanja građanskom učenju u visokom obrazovanju. Pored toga, istraživanje je pokazalo da visoko obrazovanje igra ključnu ulogu u pomaganju mladim ljudima da postanu građanski orijentisani. U suštini,obrazovna postignuća odavno su povezana sa glasačkim, odnosno izbornim postupcima; veća je verovatnoća da će se oni sa dugogodišnjim obrazovanjem kandidovati na izborima. I pored toga što je glasanje izuzetno važno za podržavanje demokratskih vrednosti, to je samo jedan, prilično površan, građanski ishod koji se odnosi na obrazovanje.
Trenutno se mali broj projekata ili inicijativa u Republici Severnoj Makedoniji fokusira na to kako univerziteti pripremaju studente za društvenu odgovornost i građanski status. Svakako, akademski programi neguju stručnost učenika, pogotovo u nekim specifičnim oblastima znanja i veština (inženjering, javni radovi, obrazovanje, posao, komunikacije, itd.). Međutim, takva posebna područja znanja i veština samo su početak onoga što je potrebno da zna narod jedne zemlje. U svim područjima akademskog studiranja studenti traže znanja i veštine povezane sa konstruktivnom saradnjom, etičkim i velikodušnim ophođenjem sa drugima, slušajući i uvažavajući različita gledišta i razumevajući potrebe šire zajednice. Da bi se podstaklo demokratsko učenje, univerzitetske učionice mora da pomognu studentima da kritički razmišljaju, uključe se u značajne diskusije i razmišljaju o praktičnim implikacijama predmeta koji se predaje. Upravo ove veštine daju studentima sposobnost da rešavaju kolektivne probleme inovacijama i kreativnošću ili da podižu svoj glas kada institucije ili izabrani čelnici ne opravdavaju kolektivno poverenje javnosti.
Izvor: zdravstvo.gov.mk
U budućnosti će biti potrebne građanske kompetencije
Podaci o učešću građana postavljaju pitanja o uspehu demokratske prakse i građanskog angažmana u Republici Severnoj Makedoniji. Prema „Fridom Haus-u” (Freedom House), Severna Makedonija je zemlja sa tranzicijskom ekonomijom i političkim sistemom. Njena demokratija je nestabilna, sa ocenom 3,75 od 7. Vodeći politički akteri i građani bore se da uspostave funkcionalno pravosuđe, bore se protiv korupcije kao i da oslobode državne institucije od stranačkog uticaja. Zemlja ima relativno mali broj civilnih organizacija: ukupno 10.171, sa 1.645 stalno zaposlenih u sektoru. Za kontekst i poređenje, Finska ima 130.000 registrovanih nevladinih organizacija sa ukupno 15 miliona članova, gde prosečno po jedan građanin članuje u tri organizacije. Prema Salbergu (Sahlberg), finske organizacije civilnog društva dopunjuju obrazovni sistem pružajući učenicima mogućnosti da poboljšaju svoje socijalne veštine, veštine rešavanja problema i lidersko vođstvo.
Današnji studenti univerziteta, milenijalci i građani generacije Z, svet vide kao globalno selo u kojem različite kulture mora da pronađu načine za zajednički život. Centar za budućnost demokratije (Center for the Future of Democracy) izveštava da mlađe generacije osećaju frustraciju prema demokratskim institucijama jer još uvek nisu ispunile svoja obećanja o pitanjima kao što su nejednakost i klimatske promene. Za mlade, svest i odgovarajuća povezanost sa globalizovanim svetom sa sobom donose i stalnu izloženost dokazima nejednakosti i nejednakog pristupa zajedničkim dobrima. Te stvarnosti mogu biti izuzetno demotivirajuće, tj. mogu biti uzrok nesigurnosti mladih u ostvarivanju svojih snova. Deo rešenja za prevazilaženje ovih frustracija je stvaranje univerzitetskog sistema koji ne samo da priprema studente za tržište rada, već nudi i mogućnosti nadahnuća studentskih građanskih ideja o njihovoj sposobnosti da se uključe u svoje zajednice kroz saradnju, koristeći kreativnost i empatiju. Ovi kvaliteti su neophodni da bi studenti razumeli kako da budu građani koji će poboljšati društvo i napraviti da demokratija postane realnost, umesto da bude cilj prema kome težimo.
Univerziteti mogu da preuzmu ulogu inicijatora promovisanjem građanskih rezultata
Kao zemlja koja teži članstvu u EU, Severna Makedonija mora da organizuje realizaciju svojih studijskih programa visokog obrazovanja na načine koji podstiču društvenu odgovornost i građanski angažman među studentima, kako bi osigurala usaglašenost sa Evropskim građanskim vrednostima. Da bi to postigli, univerziteti će morati samostalno da primene inovativne nastavne planove i programe kako bi motivisali svoje diplomce da se uključe u civilno društvo: obrazovne, verske, neprofitne i nevladine organizacije. Kurikulum će morati da odražava šire ciljeve, poput održivog razvoja i drugih ideala istaknutih u magna karti globalnog građanstva dvadeset i prvog veka.
U budućnosti univerzitetski kurikulum trebalo bi da se usredotoči na aktivno građanstvo, tako da će studenti steći osećaj pripadnosti i odgovornosti prema lokalnim i globalnim zajednicama. Njihovo razumevanje zajednice mora nadići etničke kategorije, ističući tačke međusobne povezanosti i zajedništva između ličnih i grupnih razlika u identitetu. Drugim rečima, visokokvalitetan i sveobuhvatan univerzitetski program je program koji studentima nudi mogućnost da prihvate više zajednica kako bi promovisali mir, ljudska prava, multikulturalizam, različitost i inkluziju. Sam pojam zajednice počiva na kontinuitetu bliskosti od lokalnog do nacionalnog pa sve do globalnog. Predmeti i predavanja mora da pomognu studentima na univerzitetima da razmisle i da planiraju budućnost višeslojnih međuzavisnosti i odgovarajućih brojnih zajednica koje se preklapaju i sačinjavaju njihove lične i profesionalne živote.
Da bi nastavni plan i program bio napredan, univerzitetski lideri potrebno je da budu hrabri i vizionari. Oni mora da gledaju na ciljeve visokog obrazovanja kao na višestrane, transformativne i inkluzivne. Preciznije, prihvatanje građanske vizije visokog obrazovanja zahteva od univerziteta da svoj zadatak razmotre kao pripremu umova da budu lokalni pokretači u kolektivnim naporima za iskorenjivanje globalnog zagrevanja, siromaštva, nasilja nad obespravljenima i za suzbijanje rasta ekstremizma i politike isključenosti. Danas, rad na globalnom nivou ne mora da znači nužno napuštanje grada ili države u kojoj prebivate. Naprotiv, stvaranje globalnog uticaja može jednostavno da znači ispunjavanje naših građanskih dužnosti kod kuće kako bismo osigurali lokalni angažman u gradovima i zemljama, u skladu sa kolektivnim globalnim ciljevima. Sada je vreme da se promeni način na koji univerziteti funkcionišu, u cilju razvijanja građanske kompetencije studenata, kako bi se promovisala bolja budućnost Severne Makedonije i pomoglo u rešavanju naših tekućih društvenih izazova.
Molimo pročitajte pravila pre nego što date svoj komentar ili preuzmete
Napomena: Stajališta i mišljenja iznesena u ovom članku mišljenja su autora i ne odražavaju nužno stavove Instituta za komunikacijske studije ili donatora.
