Alis Tejlor
Izborna sezona u Albaniji je u punom jeku, a opšti izbori će biti održani 11. maja 2025. Ali ove godine stvari će biti drugačije. Po prvi put u istoriji Albanije, njena ogromna dijaspora može da glasa, a da ne mora da putuje nazad u zemlju. Iako je ovo dobra vest za milione Albanaca u inostranstvu koji već dugo zahtevaju pravo glasa, čini političare nervoznim jer je rezultate i dalje nemoguće predvideti.
Popisom iz 2023. godine utvrđeno je da od 4,6 miliona albanskih građana tamo živi samo 2,4 miliona. Ovo je jedan od razloga za nisku izlaznost na prošlim lokalnim izborima, na kojima je glasalo oko 37% od 3,6 miliona registrovanih birača.
Ne samo da su Albanci duboko povezani sa svojom matičnom zemljom, čak i ako generacijama žive u inostranstvu, već mnogi ulažu u imovinu i poslove ili sanjaju da se jednog dana vrate kući. Oko 10% BDP-a se odnosi na doznake Albanaca u inostranstvo, što je više od globalnog proseka od 5,13%. Ovo čini dijasporu jednim od najznačajnijih doprinosioca ekonomije zemlje i bio je ključni argument iza zahteva za glasanjem.
Mnogi Albanci koji žive u Evropi ili Severnoj Americi takođe se nalaze u nemogućnosti da tamo glasaju – tako da nemaju načina da ostvare ovo demokratsko pravo kod kuće ili u inostranstvu.
Od kraja komunističkog režima i masovnog egzodusa građana 1990-ih, od Albanaca se traži glasanje dijaspore. 2020. godine, poslanici su glasali da se dijaspori da pravo glasa bez potrebe da se vraćaju kući, ali to nikada nije sprovedeno. Ustavni sud je 2022. godine doneo odluku da je parlament Albnaje dozvolio glasanje dijaspore, ali o tome nikada nije razgovarano zbog problema između stranaka. Zatim, početkom 2024. godine, Albanci u inostranstvu započeli su kampanju pod nazivom „Želim da glasam 2025.“ kako bi stvar pogurala dalje.
Konačno, 26. jula 2024. godine, albanski parlament je izglasao da se Albancima u dijaspori omogući da glasaju iz inostranstva na sledećim parlamentarnim izborima. U januaru su se političari složili da izmene izborni zakon kako bi precizirali da čak i oni sa isteklim albanskim ličnim kartama ili pasošima mogu glasati i produžiti datum registracije za 10 dana. Birači sada imaju rok do 4. marta da se registruju da bi učestvovali u glasanju.
Kako će to funkcionisati u praksi
Oni van Albanije mogu da se registruju onlajn preko Platforme za elektronsku registraciju na veb stranici Centralne izborne komisije (CIK) ili na svojoj zvaničnoj mobilnoj aplikaciji. Građani se zatim pozivaju da otvore nalog i podnesu aplikaciju za glasanje.
Da bi se registrovali, moraju da pošalju dokaz da žive u inostranstvu, na primer, potvrdu o vlasništvu nad imovinom, ugovor o zakupu, dokaz o prebivalištu koji je izdala vlada te zemlje, račun za komunalne usluge, bankovne dokumente ili slično. Uz kopiju njihovog albanskog pasoša ili lične karte, ovo će proceniti CIK i odobriti ili odbiti. Oni koji imaju pravo glasa dobiće glasački listić preko pošte. Mora se popuniti i poslati nazad u Albaniju, uz sve troškove koje pokrije država, na vreme koje se računa do 11. maja.
U vreme pisanja ovog izveštaja, preko 250,000 Albanaca koji žive van zemlje se registrovalo za glasanje, a taj broj nastavlja da raste. Do sada je odbijeno 86.414, dok je 3804 na razmatranju. Oni koji su odbijeni iz tehničkih razloga mogu se ponovo prijaviti bez ograničenja do isteka roka za registraciju.
Najviše prijava stiglo je iz Italije, Grčke i Nemačke, a prosečna starost je 18-25 godina.
Naravno, nije garantovano da će svi oni glasati, a oni koji budu glasali vratiće svoje listiće na vreme i ispravno.
Izvor: unsplash.com
Albanija nije jedina zemlja sa velikom dijasporom željnom glasanja. Na susednom Kosovu, 80% registrovanih birača dijaspore glasalo je na opštim izborima 9. februara 2025. godine. Preko 15.000 glasalo je u diplomatskim misijama, dok su ostali glasali putem pošte.
U Severnoj Makedoniji se 2024. godine oko 2954 građana u dijaspori prijavilo za glasanje na parlamentarnim i predsedničkim izborima, ali kako nije dostignut cenzus od 5.355 glasača, glasali su samo za predsednika.
U međuvremenu, u Srbiji građani mogu da glasaju na biračkim mestima u zemljama sa značajnim srpskim stanovništvom.
Šta bi to značilo za rezultate
Dok ankete u Albaniji pokazuju udobno vođstvo Socijalističke partije, nemoguće je procijeniti glasove dijaspore. Trenutno, nijedna anketa ne procenjuje njihove biračke preferencije, a teško je razumeti ko favorizuje koju partiju. Sve stranke, čak i manje nezavisne stranke, učestvovale su u događajima u SAD, Velikoj Britaniji, Italiji i Grčkoj, održavajući velike skupove i diskusije sa biračima.
Glasanje dolazi u vreme posebno napetog za albansku politiku. Vladajuća stranka ima šest bivših gradonačelnika i dva bivša ministra osuđena, dok su ostali pod istragom, bivši potpredsednik vlade u bekstvu, a gradonačelnik Tirane u zatvoru. Štaviše, ovo bi bio njihov četvrti mandat, koji bi Rami obezbedio ukupno 16 godina na vlasti.
U međuvremenu, opoziciona PD se podelila na dve, jednu koju je predvodio Sali Beriša, a drugu Lulzim Baša. Ovo je dovelo do borbe za vlast u kojoj je Beriša izašao kao pobednik sa Bašom, koji tek treba da zvanično registruje svoje evroatlantske demokrate kao stranku na ovim izborima. Međutim, Beriša je godinu dana bio u kućnom pritvoru, persona non grata u SAD i još uvek je pod istragom za korupciju.
Drugi opozicioni lider, Ilir Meta, šef Slobodarske partije, nalazi se u zatvoru dok se protiv njega vodi istraga za korupciju.
Ali koje su druge opcije? Manje stranke kao što su Inicijativa Pletenje, Pokret Zajedno, Albanija Postaje i Mogućnost svi su u trci. Ipak, malo je verovatno da će osvojiti neko mesto, jer su sve ankete jednocifrene, navodi Euronews Albania.
Jedan od problema sa kojima se suočavaju manje stranke je finansiranje, pri čemu se uglavnom oslanjaju na donacije dijaspore, koje se plaćaju putem interneta. Nedostatak finansijskih sredstava utiče na njihovu sposobnost da se bave međunarodnim sastancima, a Albanija Postaje i Mogućnost upravljaju međunarodnim sastancima.
Ali da li su glavne stranke zabrinute da dijaspora glasa za manje stranke? Poslanik PS-a Lavdrim Kraši rekao je da, iako oni sami po sebi nisu zabrinuti, to znači da postoji element pritiska da se radi više za glasove kojeg možda ranije nije bilo. On je objasnio da su oni u dijaspori van tradicionalne sfere medijskog i partijskog uticaja i da će donositi odmerenije odluke, tako da stranke moraju da pojačaju svoju igru da bi ih pridobile.
Štaviše, poteškoće u anketiranju glasova dijaspore učinile su političare još nervoznijim. Sa 250.000 glasova koji dolaze iz inostranstva, ovo je dovoljno da se napravi ili razbije partija i potpuno promeni ishod nacionalnog glasanja.
