Alfonc Rakadž
Sprovođenje ključnih reformi u Albaniji doseglo je kritičnu tačku u vreme kada se zemlja nekako bavila završetkom pandemskih mera.
Mnogo važnih stvari zavise od reformi. One sadrže ključne sudske odluke koje će odrediti pravnu i zakonsku važnost prošlogodišnjih izbora, a odlučivaće se i o izbornoj reformi koja će postaviti pravila za budući izborni proces u zemlji. I dok se poverenje javnosti u političke stranke raspada, međunarodni pritisak postaje sve jači, a ekonomsko usporavanje sve ozbiljnije. Političari u zemlji (za sada) se drže svojih starih navika konfrontacije i primenjuju opasne politike koje zaustavljaju tek kad dođu do samog ruba sukoba. Ovo leto, koje je obično razdoblje smanjene političke aktivnosti, izgleda da će izobilovati političkim događajima.
Pandemijske mere
Prvi slučajevi KOVID-19 bili su potvrđeni 8. marta, kada su dva člana iste porodice bili pozitivni na testove nekoliko dana nakon njihovog povratka iz Firence u Italiji. Do 5. Juna u Albaniji registrovano je 1.197 slučajeva i 33 smrtnih slučajeva. Ukupno je urađeno 15.647 testova, a od ukupnog broja zaraženih, 898 više nije obolelo.
Svesni predstojeće opasnosti i institucionalnih nedostataka, Vlada je preuzela brze korake za smanjenje javnih aktivnosti, uključujući zatvaranje škola, zabranu okupljanja i letova ka zemlji i iz zemlje, kako bi se sprečilo širenje virusa. Albanija je bila druga zemlja u Evropi, nakon Italije, koja je zatvorila škole, mera preduzeta samo dan nakon što su potvrđeni prvi slučajevi kovida. Zemlja je bila u zastoju. Deo ostalih mera trebalo je da bude nastavak hitnih mera koje su u početku nastavljali nekoliko sedmica, a kasnije su produžene do 23. juna. Nakon toga usledilo je opšte poštovanje mera u javnosti. Nekoliko nedeljama je čak i politika zemlje usvojila miran pristup, što je redak prizor tokom 29 godišnjeg političkog pluralizma u Albaniji.
I pored toga, ovaj mirni suživot bio je kratkotrajan. Politika je ponovo postala aktivna kada je započelo ublažavanje mera protiv virusa korona, a uz to stigli su nam i antagonizam i optužbe za diskurs među političkim liderima, na koje su Albanci već navikli. Napetosti su ponovo porasle kada je vlada nastavila sa planovima o rušenju pozorišta, najpre označavanjem područja i površine u kojem se nalazila zgrada odnosno objekat koji je bio u vlasništvu opštine Tirana 8. maja, nakon čega je usledila odluka Opštinskog saveta da srušimo pozorište nedelju dana kasnije. Da bi se izbegle kritike od strane onih koji se protive rušenju, glasanje se odvijalo u tajnosti i elektronskim putem. Javnost je saznala rezultate glasanja nakon što je potpisani dokument bio objavljen na neki način.
Napetost je dostigla svoj vrhunac 17. maja u ranim jutarnjim satima, kada su buldožeri sravnili sa zemljom pozorišnu zgradu, okruženi policijom, usred napete atmosfere koja je trajala tokom celog dana. Nekoliko desetina mirnih demonstranata je uhapšeno što je izazvalo oštre reakcije od organizacija za zaštitu ljudskih prava i javnosti zbog nesrazmerno upotrebljene sile. Usledila su nova razočarenja, a dolazile su i reakcije od raznih strana, uključujući lokalne aktiviste, ambasade sa sedištem u Tirani iz zemalja EU i SAD, organizacije za zaštitu ljudskih prava i medije. U tom procesu, vlada je ignorisala i zanemarila tekuću istragu koju sprovodi Specijalno javno tužilaštvo, sudski postupak koji vodi Ustavni sud, podnet od strane predsednika, pozive međunarodnih saveznika na dijalog, aktiviste i potpisanu peticiju protiv rušenja. Simbolično, hapšenje jednog mladog učesnika na demonstracijama, sa knjigom ,,Zločin i kazna" Dostojevskog u rukama od strane četvorice policajaca, postalo je slika i prilika procesa koji je usledio.
Izvor: apnews.com
Kako su se stvari poklopile, vreme nije moglo biti gore za početak nove krize za budućnost zemlje. U narednih nekoliko sedmica i meseci politički konsenzus odigraće presudnu ulogu za ispunjavanje uslova EU i za napredovanje na frontu za integracije i sprovođenje ključnih reformi. Kao rezultat toga, pažnja javnosti bila je preusmerena na rušenje pozorišta; ponovo se pojavilo nepoverenje između političkih frakcija; i političke podele su se u potpunosti vratile dok su političke stranke žurile da postignu konsenzus o važnim reformama za koje su mesecima i godinama pokazivali delimičnu predanost i posvećenost. Indikativno je i to što je rušenje usledilo dan pre ublažavanja mera za potpuno zatvaranje i dve nedelje pre isteka roka za finalizaciju izborne reforme kako bi se ispunile preporuke OSCE / ODIHR-a i da bi se ispunio glavni početni uslov EU za pokretanje pregovora, kako su se same političke partije složile ranije ove godine.
Ćorsokak reforme?
Dana 25. marta Europski savet odobrio je zaključke Evropske komisije i dali su Albaniji i Severnoj Makedoniji zeleno svetlo za početak pregovora. Za razliku od Skoplja, Tirana je imala zadatak da ispuni 15 uslova pre nego što bi mogao da se održi prvi međuvladin sastanak sa Briselom. Najvažniji uslovi bile su odluke koje se odnose na primenu pravde i na izbornu reformu. Obe ove reforme imaju direktan uticaj na kratkoročne i dugoročne političke interese vladajuće elite u zemlji, koja je uglavnom ostala nepromenjena više od dve decenije.
Uslovi uključuju politički trnovita pitanja poput ,,obezbeđivanja transparentnog finansiranja političkih stranaka i izbornih kampanja" u skladu sa preporukama OSCE-a / ODIHR-a; finaliziranje ,,uspostavljanja specijalizovanih struktura za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala"; i da se obezbedi ,,funkcionisanje Ustavnog suda i Visokog suda". Ove konkretne, lako primenjive reforme, ukoliko za njih postoji politička volja, imaju direktne posledice na moć i uticaj političkih stranaka.
Bez obzira na sve, igranje po pravilima nije odlika po kojoj su poznate albanske političke stranke. Izbori su zastrašujući dokaz tome, jer stranke predugo izbegavaju i zaobilaze pozive za verodostojan, slobodan i pravičan proces, pritom čineći sve što je u njihovoj moći kako bi održali proces ispolitiziranim, a administrativne institucije slabim. Na momente to je išlo u prilog određenoj frakciji, ali ponekad su i njihovi rivali imali koristi.
Pokušaji manipulacije pravosudnom reformom već odavno kruže na lokalnom nivou. Međutim, jedna zagonetna poruka na Tviteru od strane američkog ambasadora u Albaniji, u kojoj upozorava na špekulacije o neformalnom sporazumu ,,da se satru pravosudne reforme u Albaniji", ponovo je probudila bojazan da stranke iskorištavaju priliku da skrenu pažnju javnosti na rušenje pozorišta, kako bi sebi obezbedili imunitet i zaštitili se od gonjenja novoosnovanih institucija za reforme pravosuđa. U zemlji u kojoj je široko rasprostranjeno nepoverenje u političke stranke i njihove vođe, postoji posebno plodno tlo za širenje ovakvih tvrdnji.
U narednim danima i sedmicama, ambasadori EU i SAD intenzivno su komunicirali sa političkim frakcijama u zemlji, kako bi direktno obavestili o posledicama takvih postupaka. Njihovi pozivi strankama da izmire svoje nesuglasice i postignu kompromis oko izborne reforme nisu urodili plodom, jer nije ispunjen i ispoštovan rok do 31 maja. U narednih 48 sati oni su govorili iskreno o važnosti konsenzusa i napretka u reformama, dok su političke stranke pribegle dobro poznatoj strategiji, odnosno međusobno su prebacivali jedna drugoj političku krivicu.
Šta je sledeće
Druga polovina godine biće presudna za najmanje tri fronta. Najvažniji od njih je ekonomija, za koju se očekuje da će biti teško pogođena KOVIDOM-19. Bol se neće raspodeliti proporcionalno, a najugroženiji će verojatno podneti najteži teret. Jedna Studija Svetske banke sprovedena nedavno predviđa izuzetno mračnu sliku za budućnost. Prema studiji, posledice će biti toliko velike da bi oko 200.000 Albanaca moglo da zapadne u siromaštvo. U intervjuu lokalnoj televizijskoj stanici, ministar finansija potvrdio je procene uprkos optimizmu njegovih obećanja.
Postoje i druga predviđanja koja zapravo i nisu baš obećavajuća. Centralne banke Albanije procenjuje da će ekonomija pasti u recesiju i očekuje se da će njena aktivnost pasti za najmanje 6%. Evropska banka za obnovu i razvoj očekuje da će privreda biti pogođena padom od 9%, a MMF predviđa 5%. Sva se ta predviđanja mogu pogoršati ukoliko se dogodi drugi talas virusa i ako se vrate mere potpunog zatvaranja. U bilo kojem scenariju, sektori poput turizma koji je glavni izvor prihoda državnog budžeta i izvor sredstava za život mnogih porodica koje vode male biznise u krajbrežnim područjima, biće teško pogođeni.
Za razliku od privrede, politička sfera biće vrlo angažovana. U očekivanju važnih odluka, političke stranke će pokušati da iznesu svoje stavove o ključnim pravosudnim i izbornim reformama, kao i o 15 uslova koji stoje između Albanije i njenog prvog međuvladinog sastanka s EU-om. Očekuje se da će njihova uspešna primena imati kratkoročni i dugoročni uticaj na politiku Tirane. Među najvažnijim uslovima je popunjavanje preostalih mandata u Ustavnom sudu i Višem sudu, jer oba suda ne funkcionišu više od dve godine. Nakon što nastave sa radom, imaće zadatak da rešavaju važne slučajeve sa visokim stepenom političkog uticaja, uključujući i pravnu zakonsku relevantnost odnosnovažnost lokalnih izbora iz 2019 godine.
Dugo očekivane odluke o izborima iz 2019 godine i izborna reforma imaće direktan uticaj na političku konfiguraciju zemlje. Ishod će odrediti izglede Albanije za napredak na frontu EU integracija, ali ono što je još važnije, utvrdiće pravila za sprovođenje i regulisanje izbora, što se pokazalo duboko rasprostranjenim sistematskim problemom koji koči integritet izbornog procesa u zemlji. Ovo je treće područje koje će biti od ključne važnosti za narednih šest meseci i koje će imati potencijal da oblikuje politiku Albanije u narednim godinama.
Molimo Vas da najpre pročitate pravila pre nego što komentarišete ili preuzmete
Napomena: Stavovi i mišljenja izneseni u ovom članku mišljenja su autora i ne odražavaju nužno stavove Instituta za komunikacijske studije ili donatora.
