Svetoslav Terziev
Veto će biti podignuto na početak pregovora, ali nakon toga neće biti lakše.
Bez obzira kako makedonski političari gledaju na Bugarsku, trebalo bi znati da ona još više utiče na njihove buduće pregovore o članstvu u EU pre nego što su i započeti, Makedonija, kao i Albanija, prve su koje pregovaraju prema novim pravilima uvedenim na zahtev Francuske. Ukoliko se pitaju odakle im ta „čast", treba da se „zahvale" Bugarskoj i Rumuniji.
Obe zemlje primljene su 2007. godine „u paketu" sa velikim kompromisom. Znalo se da nisu dovoljno pripremljeni, ali pružena im je šansa da prevaziđu nedostatke u prvim godinama članstva, pa je u tu svrhu posebno uveden Mehanizam za saradnju i proveru (MSP). To je mehanizam praćenja koji Bugarsku prati prema 6, a Rumuniju prema 4 pokazatelja. Opšto gledano, reč je o reformi pravosuđa i borbi protiv korupcije na visokom nivou, a samo za Bugarsku dodata je i borba protiv organizovanog kriminala.
Ovaj mehanizam je trebalo da funkcioniše tri godine, ali prošlo je 14 godina, a još uvek nije prekinut. Pokazalo se da su problemi u obe zemlje toliko veliki da se čine nepopravljivim. Evropska komisija već pokušava napustiti mala i srednja preduzeća, s ciljem da ih zameni zajedničkim mehanizmom vladavine prava na teritoriji cele EU, koji će biti nadgledan od strane svih država, uključujući i Bugarsku i Rumuniju.
Makedonija bi trebalo da zna da kad započnu pregovori o članstvu, druge zemlje neće misliti samo na nju, već i na Bugarsku, sa kojom imaju loše iskustvo. Uz to treba imati na umu da Bugarska nije najproblematičnija zemlja u EU jer puno veću napetost stvaraju Poljska i Mađarska svojim nacionalizmom. Evo dve teme za koje će evropske zemlje imati izoštren sluh:
Korupcija i nacionalizam na visokom nivou
Makedonska vlada ne treba da ostavlja dojam da se neoprezno ponaša po tim pitanjima. Očekuje se da će Skoplje biti spremno ne samo za promenu zakona, već i da pokaže stvarne rezultate u borbi sa korupcijom - na primer, osuđujućim presudama. Bugarska upravo to nije uradila, jer pod evropskim pritiskom menja zakone, vrši strukturne promene u pravosudnom sistemu, ali ne prikazuje osuđenike. Za razliku od nje, Rumunija ima mnogo veće stvarne rezultate u borbi protiv korupcije, jer je strpala u zatvor bivše ministre koliko cela jedna vlada. Povrh toga ima mnogo osuđenih poslanika, gradonačelnika i drugih visokih zvaničnika.
Pregovori o članstvu traju mnogo godina. Za to vreme uslovi se menjaju, a u nekim periodima mogu biti i prijatniji od drugih. RS Makedonija treba da se naoruža strpljenjem (koje nesumnjivo ima nakon 15 godina čekanja početka), ali i da bude fleksibilna da odgovori na nove izazove. Ne bi trebalo da traži napetost sa Bugarskom, jer u pregovorima važi načelo da ništa nije dogovoreno dok se sve ne dogovori. To podrazumeva da zatvorena poglavlja pregovora ne bi trebalo da služe za smirivanje.
Kada jedna zemlja uđe u pristupne pregovore, ona pristaje da prihvati „dostignuća EU" (acquis communautaire), koja su desetine hiljada stranica regulativa i direktiva.
Regulative se primenjuju direktno i podjednako u svim zemljama i imaju prednost nad domaćim zakonodavstvom ukoliko nisu u skladu sa njima. Direktive su smernice za nacionalne zakone, koji se u nekim zemljama mogu razlikovati po svojoj formulaciji, ali imaju isto značenje. Pored toga, zemlje kandidati trebalo bi da budu svesne hiljada presuda Evropskog suda u Luksemburgu koje su izvor sudske prakse u EU i kroz već zatvorene predmete pokazuju kako slični domaći ili međunarodni sporovi treba da se rešavaju unutar EU.
Izvor: narodenglas.com
Sve to podrazumeva da se mora obučiti veliki tim stručnjaka. Makedonija može imati koristi od bugarskog iskustva, jer je glavna slabost Bugarske na početku pregovora bio nedostatak administrativnih kapaciteta. Ona je pregovarala više entuzijastično nego kompetentno. Najjasniji primer nekompetentnih pregovora bio je sporazum o zatvaranju četiri nuklearna reaktora (polovina kapaciteta nuklearne elektrane Kozloduj), i pored toga što njihovi projektni resursi nisu bili iscrpljeni, a stručnjaci iz EU i SAD-a potvrdili su njihovu tehničku održivost.
Pored toga, njihovi sistemi za upravljanje su modernizovani na insistiranje nekoliko zapadnih zemalja i mogli su da proizvedu najjeftiniju električnu energiju za još nekoliko godina, od čega je imala korist i Makedonija. Bugarska je dala saglasnost da dobije desetine miliona eura od EU za prerano zaustavljanje i deaktiviranje reaktora, uz gubitke od stotina miliona.
Još jedan takav nesrećan primer bio je njen ugovor o otvaranju unutrašnjeg tržišta gotovo odmah nakon pristupanja EU, dok su neke zemlje u Uniji ostvarile svoje pravo da odlože otvaranje svog tržišta rada za Bugare za najviše 7 godina. S obzirom na ovaj disparitet, mnoge domaće proizvodnje uništene su konkurencijom sa jeftinijim evropskim proizvodima, a radnici koji su izbačeni na ulicu nisu smeli da zatraže utočište ni na deo evropskog tržišta rada. Ti su ljudi postali ilegalni radnici koji su se našli na Zapadu jer im nije preostalo ništa drugo nego da postanu žrtve brutalne eksploatacije bez prava na zaštitu prema radnim zakonima u drugim zemljama. Oni su ušli u EU, ali van Evropske socijalne povelje.
Uprkos tome ovi nacionalni neuspesi u pregovorima, ukupni saldo Bugarske od ulaska u EU je pozitivan.
Obično se ističu desetine milijardi evra koje je ona počela da dobija u okviru različitih evropskih programa i zbog kojih je postala neto korisnik. Ovim novcem ona je započela sa poboljšanjem mreže puteva, poboljšanjem ekološkog okruženja, promocijom poljoprivredne proizvodnje i obnavljanjem životnih uslova u naseljenim mestima (na primer, Sofija svoje tri linije metroa duguje fondovima EU). Sada se očekuje velika pomoć za „zelenu tranziciju" privrede.
Ovo je vrlo važno, ali ne i glavno. Ono što je najvažnije, je da je zemlja bila prisiljena da usvoji propise koji su je približili naprednijim zemljama EU i da ograniči mogućnosti za unutrašnju samovolju onih koji su na vlasti. Nadnacionalni sistem kontrole nameće im ograničenja, a praćenje načina trošenja sredstava EU stalno je upozorenje da bi mogli biti otkriveni ukoliko budu zloupotrebljeni. Velike nade u borbi protiv korupcije polažu se u Evropsko javno tužilaštvo, koje se gradi već nekoliko godina i trebalo bi da počne sa radom 2021. godine.
Makedonija je trenutno vrlo razočarana
Od veta Bugarske do početka pregovora o članstvu u Evropskoj uniji, ali ne treba da se očajava. Veto će biti podignuto jer sama Bugarska ima veliki interes da RS Makedonija postane članica EU.Otvaranje unutrašnjih granica EU najefikasniji je način za prevazilaženje nacionalizma koji deli države. Pravi neprijatelji članstva RS Makedonije u EU su nacionalisti sa obe strane granice i to nije tajna za nikog. Trenutna napetost je zadovoljstvo za njihove duše jer opravdava njihovo postojanje.
Ali kako u Makedoniji, tako i u Bugarskoj, oni nisu dominantna politička snaga i mogu biti izbačeni sa vlasti na sledećim izborima.
Pitanje je kako nakon toga nadvladati nanesenu štetu. Podizanje veta trebalo bi da bude dobro motivisano kako bi bugarska država sačuvala svoje dostojanstvo pred svojim partnerima iz EU. Jasno je da se sporovi o istoriji ne rešavaju na okruglom stolu u Savetu Evrope. Sve susedne zemlje koje su sada članice EU, u prošlosti su imale istorijske probleme. Odbijanje od njihovog preuveličavanja je osnova na kojoj je izgrađena unija.
Međutim, to ne znači da Bugarska ne može da postavi razumne zahteve koji će odgovarati pravilima za pokretanje pregovora sa EU. Sve istočnoevropske zemlje trebalo je da prihvate principe Pakta stabilnosti (Pakt Baladur), kada se devedesetih pripremalo Peto proširenje EU. A pritom traže od vas da uredite međudržavne sporazume, uključujući i veoma važan odnos prema nacionalnim manjinama.
Cilj nije injektiranje ovih sporova u širu evropsku javnost. Bugarska sa velikom zabrinutošću gleda na neprijateljski odnos prema makedonskim građanima sa bugarskom svešću. Nacionalne ankete pokazuju da u Makedoniji ima veliki broj manjinskih grupa, ali ne i Bugara. Konkretno, 1.417 ljudi (0,073% stanovništva) izjasnilo se da su Bugari, prema popisu stanovništva od pre 19 godina, a to ne može biti tačno jer je u poslednjih 10 godina (od 1. januara 2010. do 22. oktobra 2020 godine) preko 70.000 građana iz Severne Makedonije zatražilo bugarski pasoš. Pasoši su izdati na osnovu dokaza o bugarskom poreklu. Može se pretpostaviti da postoje i drugi građani sa bugarskim samopoštovanjem koji se nisu prijavili za bugarski pasoš.
Skoplje je donelo pravu odluku da sačeka parlamentarne izbore u Bugarskoj zakazane za 4. april 2021 godine jer je sasvim moguće da će nacionalisti biti poraženi i izbačeni iz vlade. Međutim, kako bi buduća bugarska vlada mogla da napravi preokret u stavu prema Makedoniji, za to će morati da postoji osnova. I ovde može biti korisna upravo Makedonija u kojoj će se od 1. do 21. aprila izvršiti popis stanovništva. Ukoliko se napori da se prikrije bugarska zajednica nastave, Skoplje će verovatno učiniti najveću štetu u najnepovoljnijem periodu. Bugarska neće imati drugog izbora nego da ukaže na tu činjenicu svim svojim evropskim partnerima, koji teško da će ostati neutralni na isti onaj način kao i sa nesporazumima oko određenih istorijskih ličnosti.
Sa jednom pragmatičnijom politikom Skoplje ne samo da neće pretvoriti Bugarsku u svoju prepreku za ulaz u EU, već bi mogao da iskoristi njeno iskustvo, koje je već dovoljno bogato.
Molimo pročitajte pravila pre nego što date svoj komentar ili preuzmete
Napomena: Stajališta i mišljenja iznesena u ovom članku mišljenja su autora i ne odražavaju nužno stavove Instituta za komunikacijske studije ili donatora.
