Dok rat u Ukrajini i dalje besni, za hiljade Albanaca je stalna borba da prehrane svoje porodice i plate račune. Njihovi protesti ne potiču iz nesaosećanja, već iz prvobitnog nagona za preživljavanjem.
Okupljena na glavnom bulevaru glavnog grada Albanije, grupa mladih stoji sa ukrajinskim zastavama okačenim oko ramena. Transparenti i cveće su nanizani iznad njihovih glava kako bi obeležili nacionalnu proslavu početka leta, ali grupa nije tu da proslavi.
Građani Albanije već sedam dana i dalje protestuju zbog poskupljenja hrane, goriva i energenata. Vlada ih je, međutim, nazvala nacionalnom sramotom i optužila ih da njihovi protesti služe Rusiji i Kremlju.
Nakon invazije Rusije na njenog suseda, cene goriva, energije i osnovnih životnih namirnica su značajno porasle i to na globalnom nivou. Albanija to nije zaobišla, ali za njene građane, od kojih trećina živi ispod granice siromaštva, pokazuje se da je to previše za podnošenje.
Nacionalna statistička institucija INSTAT otkrila je da je cena 30 osnovnih prehrambenih artikala porasla za 40 odsto od januara 2022. godine, uključujući meso, mlečne proizvode, ulja za kuvanje i voće i povrće. Cena goriva je porasla za 40%, a neki se bore da plate povećane račune za energiju.
Sve što tražimo je pomoć
Jedna od organizatorki, naučnica, novinarka i aktivistkinja Rezearta Čaušaj rekla je za Exit „Vlada je ismevala proteste, pokušala da umanji njihov značaj i pokušala da nas osramoti zbog protesta u vreme rata. Ipak, ono što tražimo nije ništa više od onoga što naši susedi dobijaju: pomoć potrošačima i preduzećima da prežive u vreme krize.”
Ona je objasnila da nedavna smanjenja poreza koje je Vlada najavila nisu dovoljna, te da će se na kraju teret prevaliti na poreske obveznike.
„To će imati još gori uticaj na našu ekonomiju, onu koja je već iskasapljena korupcijom i koju kontroliše nekoliko vladinih oligarha, kao što je slučaj trgovine gorivom, kojom dominira Kastrati, koji jedini ima koristi,“ ona rekla.
Čaušaj je dodao da većina Albanaca živi od svojih plata iz meseca u mesec i da je „nemoralno da naša vlada ima koristi od većeg priliva poreza u vreme borbe običnih građana”.
Ona je dalje istakla da je ovo pitanje bilo prisutno mnogo prije rata. „Naš prihod vredi manje od pre nedelju dana, a vrediće manje sutra. Sa oskudnim nivoom plata, ljudi počinju da paniče.”
Protesti koji su održani širom zemlje okupili su studente, poljoprivrednike, zainteresovane strane u turizmu, aktiviste i obične građane u nekim od najvećih nestranačkih demonstracija u poslednjih nekoliko godina.
Demonstranti kažu da su povećani troškovi prehrambenih artikala, kao i goriva i struje preveliki iznos za jednu od najsiromašnijih evropskih zemalja u kojoj je minimalna plata samo 240 evra.
Iako je vlada preduzela neke korake da zaštiti najugroženije u društvu, demonstranti tvrde da su povećanja troškova toliko visoka da se čak i oni koji ranije nisu bili u opasnosti od siromaštva sada suočavaju sa odlukama kao što su ishrana svojih porodica ili održavanje topline svojih domova.
Ujedinjeni protiv Rusije
Međutim, premijer Edi Rama je negovao retoriku da demonstranti demonstriraju protiv posledica rata u Ukrajini. Ovo se dalje razvilo u tvrdnje da su demonstranti plaćeni da protestuju, da su militanti i da "služe Putinu".
Čaušaj je bila čvrsta u svom poricanju: „Ni na koji način nisam podržana, pod uticajem ili povezana sa Rusijom ili bilo kim ko je povezan sa Rusijom. Ne podržavam rusku invaziju, niti invaziju bilo koje druge zemlje.
Martin Gjonaj, predstavnik turističkog sektora zemlje, takođe je objasnio svoje motive.
„Ono što me brine je dobrobit moje porodice na koju direktno utiče povećanje cena, kao i potpuni nedostatak odgovornosti i reakcije vlade.
Izvor: impartialreporter.com
On je takođe jasan da ne podržava Rusiju i da je „potpuno protiv ruskog napada na Ukrajinu, koji je napad na nezavisnu i demokratsku zemlju, i ja najsnažnije osuđujem ovu tipičnu Putinovu fašističku agresiju na ukrajinski narod.”
Exit-u se pridružila i organizacija “Politička organizacija”, levičarski pokret civilnog društva uključen u organizovanje protesta. Na temu ruskog uticaja ili simpatija prema Moskvi, naveli su, „kategorički osuđujemo invaziju Vladimira Putina na Ukrajinu i solidarni smo sa ukrajinskim narodom koji se bori za svoju slobodu“.
Što se njihove motivacije tiče, oni su objasnili da veruju da je najočitiji način izražavanja nezadovoljstva i borbe protiv represije kroz proteste.
„Ovo je jedina nada za izazivanje konsolidovane vladajuće elite u dosluhu sa nekoliko oligarha“, rekli su oni.
Kada je reč o rastu cena, oni su rekli da je neprihvatljivo povećanje cena goriva od 40 odsto, što je ekvivalentno 20 odsto dnevnih prihoda Albanaca.
“To je špekulativni manevar Edija Rame i oligarha koji kontrolišu industriju goriva u Albaniji. To je izazvalo generalno povećanje cena potrošačke korpe, nešto što smatramo kriminalnim u zemlji u kojoj 1/3 stanovništva živi ispod granice siromaštva, sa najnižom minimalnom zaradom u regionu “, objasnio je portparol.
Endemsko zarobljavanje države
Demonstranti veruju da je vladino odstupanje namerno u pokušaju da skrene pažnju sa njihovih drugih problema; Albanski političari dozvoljavaju tržišnu manipulaciju po nalogu moćnih oligarha i umešani su u korupciju i finansijske malverzacije.
Zaista, prema nekoliko različitih izveštaja, uključujući Transparency International, smatra se da je Albanija izložena značajnom riziku od zarobljavanja držаve i neprimernog uticaja biznis elite.
Organizacija “Organizata Politike” kritikovala je vladu zbog kontinuiranog "neadekvatnog odgovora" na zemljotres 2019. godine u kojem je poginula 51 osoba, pandemiju KOVID-19 i posledice rata.
„Opšti osećaj frustracije u Albaniji proizilazi iz višegodišnjeg otimanja javnih resursa radi profita nekolicine pojedinaca, kao i zbog opšte nesposobnosti vlade u upravljanju krizom. Napokon, narod reaguje”, dodaju.
Čaušaj je takođe primetio da je vlada u više navrata koristila “ratnu retoriku” za pandemiju i druge krize, ali nije uspela da pruži odgovarajuću pomoć građanima.
Upitan o svojim pritužbama na vladu, Đonaj navodi korupciju, loše upravljanje, zloupotrebu vlasti, favorizovanje monopola i oligopola - sve to, kako kaže, postaje još očiglednije u krizi.
„Vidim potrebu za građanskim odgovorom na ovu situaciju, pa sam se pridružio desetinama hiljada aktivista i građana na nedavnim protestima“, rekao je on.
Sve što želim jeste demokratija i sloboda
Exit je takođe kontaktirao Arbena Kolu, turističkog vodiča i aktivistu koji je nedavno bio priveden na tri dana zbog protesta.
„Protestujem za demokratiju, slobodu, mir, prosperitet i kaznu za one koji su pokrali albanski javni novac, zemlju i uništili sve, od teške industrije do prelepih reka i nacionalnih parkova.
Kola, koji svoje vikende provodi organizujući javno čišćenje reka i jezera širom zemlje, takođe želi pravu izbornu reformu koja bi uključila dijasporu.
„Želimo da izbegnemo novu diktaturu ili nekoga poput Putina na vlasti“, rekao je on, ukazujući na 50 godina albanske komunističke prošlosti.
Na pitanje o tvrdnjama o ruskom uticaju na protest, on je jednostavno rekao: „Rama je taj koji indirektno podržava Rusiju kroz Otvoreni Balkan i njegov odnos sa Vučićem“.
On se poziva na inicijativu Otvoreni Balkan koju čine Albanija, Srbija i Severna Makedonija koja predviđa slobodnu trgovinu i putovanja u uključenim zemljama.
Njegova grupa demonstranata veruje da je albanskom društvu i njegovim članovima potrebna maksimalna podrška vlade i da njihov neuspeh u tome vodi povećanju siromaštva i visokim stopama emigracije.
Različite grupe demonstranata postavile zahteve vladi i dale rok do subote, 19. marta. Ako ne budu dočekani, demonstranti će se ponovo sastati u centru grada, kako bi marširali na Raminu kancelariju, zahtevajući socijalnu i ekonomsku sigurnost.
Dok rat u Ukrajini i dalje besni, za hiljade Albanaca je stalna borba da prehrane svoje porodice i plate račune. Njihovi protesti ne potiču iz nesaosećanja, već iz prvobitnog nagona za preživljavanjem.
Molimo pročitajte pravila pre komentarisanja ili preuzimanja Napomena: Stavovi i mišljenja izraženi u ovom članku su stavovi autora i ne odražavaju nužno stavove Instituta za komunikacijske studije ili donatora.
