Više ne postoji prostor za imaginacije ili pretpostavke, sad znamo platu suseda, prijatelja, bratanca, bivšeg kolege koji sada radi na drugom mestu, te ko se žali zbog plate, zna se i plata vlasnika i direktora. Očigledno smo postali društvo gde lična pitanja pripadaju kolektivu. Ovo stanje uopšte nije normalno.
Istorija sa prisluškivanjem građana nema kraja u Albaniji. Javno su objavljeni lični podaci kao što su mesečne plate, institucije gde su ljudi zaposleni i broj registarskih tablica privatnih vozila. 2021. godina bila je okončana skandalom stanačkih aktivista koji su godinama prisluškivali građane na društvenim mrežama, a u vezi njihovih stranačkih uverenja, religije i rođačkih veza, samo nekoliko dana pre opštih izbora 25. aprila, kad su ovi aktivisti javno objavili i matične brojeve iz ličnih karata.
Prisluškivanja se odvijaju i dan-danas
Istorija prisluškivanja građana nije završena, iako od 1992. godine Albanija je zvanično priznata kao demokratska republika. U doba komunističke diktature bili su nazivani špijuni Državne bezbednosti, a sad ih nazivaju patronažisti (stranački aktivisti-botovi), članovi Socijalističke partije, koji su izveli krađu podataka i prisluškivanje albanskih građana. Upravo je premijer Albanije, Edi Rama, nakon osvojenog trećeg mandata u aprilu 2021. godine, javno zahvalio njima za to što su uradili. Očigledno, njihov posao je širi od prisluškivanja političkih i religijskih uverenja i rođačkih veza.
Niko nije pretpostavio da bi u jednoj fascikli mogli da budu prikačeni ime i prezime građanina, radno mesto i visina plate, pa čak i registarske tablice vozila i tip vozila. Premijer Edi Rama ironizirao je ovu situaciju s time što je ne shvaća veoma ozbiljno. On je rekao: "Curenje podataka bilo je i u razvijenim zemljama kao Rusija i Ujedinjeno Kraljevstvo. A lider opozicije, Ljuljzim Baša, optužio je vlasti zbog krađe ličnih podataka i zloupotrebe državnih institucija."
Dvoje eksperata iz Nacionalne agencije za informatičko društvo (AKŠI), Eni Ćirjako i Andi Agaraj, te dvoje albanskih državljana uključenih u agencije za kreditiranje i izvršavanje, Klodijan Sota i Endi Ikonomi, su četvorica privedenih u tužilaštvu u Tirani, u vezi skandala sa ličnim podatcima u Albaniji. Nakon ove vesti oglasili su se i najprestižniji mediji u svetu, koji su istakli da Albanija pravi korake nazad u demokratizaciji zemlje.
Zakon o ličnim podatcima i uticaj na društvo
"Lični podatak" je svaka informacija povezana sa fizičkim licem, identifikovano ili prepoznatljivo, direktno ili indirektno, posebno ako je u vezi sa identifikacijskim brojem ili sa jednim ili više faktora specifičnih u vezi njegovog ili njenog fizičkog, fiziološkog, mentalnog, ekonomskog, kulturnog ili socijalnog identiteta. Podaci su deo "iAlbania", vladinog portala kojeg premijer Edi Rama propagira kao svoje najveće postignuće, portal u kojem se nalaze svi lični podaci građana Albanije.
Izvor: freepik.com
Telefonski broj, broj lične karte, radno mesto, plata, vozilo i registarske tablice – to više nisu lični podaci. Sada znamo i lične prihode svakoga. O građanima postoje proračuni kolika je mesečna isplata, koliki su mesečni troškovi, koliko može da zaštedi itd. Da ne ponavljamo da je pre nekoliko meseci izbio skandal sa praćenjem na društvenim mrežama, sa javnim objavljivanjem rođačkih veza, čime su bili potiknuti konflikte između bližih i daljih rođaka.
Više ne postoji prostor za imaginacije ili pretpostavke, sad znamo platu suseda, prijatelja, bratanca, bivšeg kolege koji sada radi na drugom mestu, te ko se žali zbog plate, zna se i plata vlasnika i direktora. Očigledno smo postali društvo gde lična pitanja pripadaju kolektivu. Ovo stanje uopšte nije normalno.
Rasplamteli su se konflikti i neslaganja: kolege sa posla sa zavišću gledaju jedni druge zbog toga ko od njih ima najviša primanja, iako neko radi isti posao kao oni. Javno obelodanjivanje rasplamtelo je strasti i kod novinara, gde plata jednog terenskog novinara ili novinara na novostima je 10 puta manja od one koju dobijaju spiker ili voditelj. Skandal u skandalu je objavljivanje plata zaposlenih u nacionalnoj obaveštajnoj službi i zaposlenih u armiji.
Neke javne ličnosti, kao što je opozicionar Baton Hadžiu, su plaćani i iz drugih institucija, dok se faktički posao obavlja na drugom mestu. Otkriveno je i koliko su plaćena poznata lica koja su bliska vladajučoj stranci i kako su ova lica uključena u rad državne administracije, te čime su nagrađeni zbog ubeđivanja i lojalnosti.
Državnim organima više ne možemo verovati. Evo, ne znam po koji put suočavamo se sa curenjem poverljivih informacija. Stanje postaje ozbiljnije kad se ne nose važne odluke ili odluke bar za promena servera. Građani intervjuisani u različitim medijima, kao i pretstavnici građanskog sektora, kažu da ne očekuju preuzimanje drastičnih mera sa strane nadležnih organa i žele da ovo budu poslednji javno objavljeni podaci.
Bilo bi pravilno da institucije, kao što je Narodni pravobranitelj, kancelarija Predsednika, te strane ambasade akreditovane u Tirani, da izvrše veči pritisak na vlasti, da shvate ovo pitanje sa dužnom ozbiljnošću bez da dođe do drugih curenja ličnih podataka.
Zasad se čini da je problem u vladinom portalu E-Albanija, sa koga su prikupljani i curili podaci. Detaljna provera servera, lica odgovornih za njihovo održavanje i oficijalnih lica E-Albanije, najverovatnije će pomoći istrazi u raščišćavanju ovoga slučaja.
Molimo pročitajte pravila pre komentarisanja ili preuzimanja Napomena: Stavovi i mišljenja izraženi u ovom članku su stavovi autora i ne odražavaju nužno stavove Instituta za komunikacijske studije ili donatora.
