Džejson Digan i Feliks Amelung
Kakva je korist od takve mere, osim stvaranja momentuma, i kada treba da budemo oprezni sa svojim tumačenjem njenih rezultata?
Korupcija je sigurno dobro istražena tema i njen se učinak na ekonomski razvoj generalno smatra prilično negativnim. Međutim, ovaj fokus na korupciju često može pasti na kamen spoticanja ili možda tačnije na poteškoće u merenju tako nejasne interakcije. Iako se možda čini opravdanim i intuitivnim da se tabele liga zemalja širom sveta mogu upoređivati na nivou korupcije i pretpostaviti da se upoređenja mogu izvoditi sa priličnom lakoćom, nažalost, kao i kod većine stvari, stvarnost je mnogo složenija.
Daleko od široko rasprostranjenih medija usredsređenih na preovladavajuću sveprisutnu korupciju na Balkanu, koja se uobičajeno brine o pogoršanju rezultata u uobičajenom merenju korupcije, Indeks percepcije korupcije (CPI) (objavio ga je Transparency International sa sedištem u Berlinu), u okviru kojeg nije snažno naglašen CPI u odlukama višeg nivoa Vlade. Ovo je istaknuto odgovorom na pitanje zastupnika u ime Evropske komisije da oni sprovode svoje sopstvene 'nezavisne procene o korupciji u zemljama pristupnicama.
I pored toga što metodologija sigurno ima i svojih nedostataka (na koje sam ukazao ovde i detaljnije) svakako je bilo presudno u procesu proširenja EU kada su se u Evropskom parlamentu pominjale sve lošije ocene, što ukazuje na potrebu da se pritisnu kočnice u procesu uspona nekih balkanskih država. Evropska Komisija, naravno, svoje odluke temelji na 'nezavisnim procenama' u godišnjim izveštajima o napretku, ali šira javnost i mediji se u velikoj meri fokusiraju na ovu meru kada svake godine čekaju nove rezultate TI-ja.
To postavlja pitanje, kakva je korist od takve mere, osim stvaranja momentuma, i kada treba da budemo oprezni sa svojim tumačenjem njenih rezultata?
Prvo, možemo se samo pohvaliti za to koliko je pažnje CPI pridao pitanju korupcije, pogotovo tokom 1990-ih i 2000-ih, kada je u prošlosti korupcija bila potpuno neistražena i jedva da je bila adresirana politikama.
CPI je izgrađen kako bi nam pružio meru korupcije tokom vremena. U tom pogledu imaćemo brz uvid u ono što možemo da vidimo na Balkanu u proteklih 16 godina. Kao i kod većine stvari, često moramo da uradimo zoom out da bismo videli o čemu se ustvari radi. Ovde posebno treba da pripazimo na velike godišnje promene jer one daju razlog za skepticizam u pogledu stvarne razmere korupcije. Imajte na umu da korupciji kao kulturološkom fenomenu treba vremena da se promeni, kao što je slučaj koji se poslednjih godina može videti u Sloveniji (kao što je prikazano na donjoj slici 1 i razgledavano ovde).
Pa pogledajmo kako izgleda učinak brojnih balkanskih zemalja u evropskom i međunarodnom kontekstu. Na donjoj slici, omogućili smo uvid u to kako se promenila ocena koju država dobija svake godine počevši od 2004. godine. Neke stvari postale su očigledne.
Prvo, metodologija je promenjena(sa promenom načina vaganja izvora i podataka korišćenih godinu dana, omogućavajući upoređivanja po godinama) u 2012. godini i čini se da je to koristilo nekim regijama (posebno Zapadnoj Evropi / Evropskoj uniji), dok je druge dovelo u nepovoljan položaj (npr. Istočna Europa i Centralna Azija ). Ovo, nažalost, nije pomoglo da se razreši zabrinutost zbog „Zapadne pristranosti“ unutar CPI-a. Ali zauzmimo velikodušno gledište i pretpostavimo da je promena metodologije poboljšala učinak metrike.
To se, međutim, ne podudara sa uobičajenim narativom, u kojem balkanske države nastavljaju u svojoj borbi pomirenja sa korupcijom i, tako, onemogućavaju njihov uspon prema EU. Čini se da je skok zapadne Evrope i EU učinio da manja poboljšanja koja su se dogodila na Balkanu izgledaju loše u poređenju. Nakon 2012. došlo je do naizgled stagnirajućeg razvoja. Razlika se pojavljuje u marginalnom skoku ostvarenom unutar EU u odnosu na balkanski prosek u periodu 2011-2012, što se može videti samo kroz prizmu promene metodologije (što smo objasnili ranije) te godine, i kao takva trebalo bi da dođe sa velikim i glasnim znakovima upozorenja za naše tumačenje promena.
Slika 1 - Rezultati CPI
Ovo nejedinstvo iza zajedničkog narativa postaje malo jasnije kada pogledamo sliku 2, koja pokazuje relativni rang zemalja na tabeli korupcije. Nesumljivo je zabrinjavajući trend poslednjih godina, ali možemo li zaista da pogledamo takve spletke i pomislimo 'pa, stvari su nesumnjivo bolje nego što su bile u korumpiranim vremenima 2000-ih'? Ili možda čitamo pogrešne stvari u pravi grafikon za neko drugo pitanje?
Odgovor nije iznenađujući, da, jesmo. Pitanje nije da li se korupcija zaista shvata kao varijabla koja se menja iz godine u godinu, ili da li se čak može upoređivati među zemljama, što je sigurno vredno rasprave. Pravo je pitanje da li nas takve mere ometaju u stvarnom rešavanju temeljnih uzroka problema. Odgovor je da. Moguće je da CPI pojačava pogrešne narative izjavama koje mediji daju, a time nas zapravo zaslepljuju za stvarnost korupcije. Primer je sledeći „Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija ponovo su najgore rangirane na zapadnom Balkanu, sa 35 bodova od 100 i deleći 111. mesto na listi od 180 zemalja. Severna Makedonija pala je za pet mesta, sa 106 mesta prošle godine, dok je Bosna i Hercegovina pala brže, za 10 mesta, sa 101. mesta prošle godine. " -Balkanski uvid. Za obe zemlje citat glasi vrlo negativno, ali je trend kroz duži vremenski period očito pozitivan.
Apsurd poređenja rezultata korupcije u zemljama kao na tabeli fudbalske lige ne govori nam puno toga osim što možda potvrđuje neka uverenja i izaziva druga. Ne udaljavamo se od takvog čitanja tabela sa bilo kakvim dubljim razumevanjem korupcije ni u Severnoj Makedoniji ni u Bosni i Hercegovini, kao ni u zemljama u kojima je upoređujemo. Takvo površno čitanje u stvari može biti kontraproduktivno potkopavanjem podrške reformama koje mogu dugoročno uticati na stvarnu korupciju, a ne samo na percepciju korupcije, i kao takve neće dobiti potrebno vreme da bi imale puni učinak. Da ne spominjemo stvarni uticaj tako loših „rezultata“ i „rangova“ na tako važne makroekonomske indikatore kao na primer strane direktne investicije.
Ovo su zaista loše vesti. Pa ukoliko široko korišćena metrika ipak nije toliko korisna, šta bi trebalo da se koristi umesto toga?
Izvor: europeanwesternbalkans.com
Odakle odavde - borba protiv balkanske korupcije.
Kako treba umesto toga gledati na balkansku korupciju, da li treba umanjiti značaj takvih mernih podataka za kvantifikaciju korupcije, da li treba tražiti temeljitiju i dalekosežniju analizu o nadvladavanju korupcije na Balkanu, kako bi to izgledalo? A koje glumce treba proučavati? Možemo li da koristimo bilo koje druge zamenske mere da bi ispričali priču o balkanskoj korupciji? Ukoliko je odgovor potvrdan, koje su te mere?
Prvo, bilo bi korisno pogledati jedan nivo prema dole i umesto pokušaja merenja korupcije, posmatrati faktore koji utiču na prevalenciju korupcije, slično kao što to čini EU u svojim godišnjim izveštajima kao deo pregovora o usponu. Za ovo model ograničenja resursa može nam pomoći da bolje shvatimo kako se korupcija razvija u svakoj od zemalja gledajući faktore koji olakšavaju koruptivno okruženje, ovaj model može nam pomoći da se udaljimo od merenja korupcije i umesto toga da se fokusiramo na faktore koji nam mogu pomoći da se nosimo sa osnovnim uzrocima korupcije. Resurse možemo shvatiti kao mogućnosti za nosioce funkcija da izvuku kiriju od države, a ograničenja kao mehanizme i institucije koji nosioce funkcija u tome sprečavaju. Neka ograničenja koja se često koriste u literaturi su vladavina zakona, sloboda medija, pristup Internetu ili Facebooku, ali ujedno i snaga civilnog društva. Lepota ovih faktora je u tome što na sve njih mogu uticati akteri, pa je stoga lakše dizajnirati političke intervencije oko njih.
I pored toga što EU u svom procesu uzdizanja svakako daje težinu svakom od ovih faktora, javnost se često gubi u pokušaju da pronađe jedinstveni broj za merenje nivoa korupcije i uporedi ovu metriku među zemljama. Ukoliko, kao u slučaju Balkana, CPI pokaže uzlazni trend smanjenja korupcije, a istovremeno se zemlje udaraju u grudi za svoj prevladavajući nivo korupcije u onoj meri u kojoj se odgađaju pregovori o usponu. Jasno je da se mediji fokusiraju na CPI (na uštrb drugih mera / pristupa kao što se koristi u okviru Indeksa integriteta ili alternativna konceptualizacija kako odgovorno društvo treba da funkcioniše) nije od pomoći.
Drugo, trebalo bi da budemo manje zabrinuti konkurentnim uglom merenja korupcije i trebalo bi da razmišljamo o korupciji kao i o većini drugih krivičnih dela, jer često opremamo policijske uprave, sudove i javne tužioce u cilju istrage i rešavanja krivičnih dela. Slično korupciji, trebalo bi da se manje brinemo o tome kako ćemo se ponašati prema susedima i umjsto toga da se fokusiramo na to kako obezbediti potrebnu infrastrukturu putem institucija koja će stvarno istraživati slučajeve korupcije. Ovo ima oblik opremanja i podrške tim institucijama da zauzmu proaktivan stav uz iskorenjivanje korupcije. Model ograničenja resursa pruža jedan takav način razmišljanja o korupciji u praksi i razvijanja mera odatle, podržavajući institucije i pružajući im alate potrebne za pravo iskorenjivanje korupcije nezavisno od toga kako to utiče na percepciju ili globalnu rang listu. Ukratko, trebalo bi da se manje brinemo da li se penjemo na tabeli lige, a više oko toga da li rešavamo, sprovodimo istragu i krivično gonimo one koji su upleteni u korupciju.
U tom smislu, nejasna aktivnost prkosi merenju, i važno je to imati na umu, kad vidite da vaša zemlja nije najbolja u svom susedstvu (ili ako ste na vrhu u svojoj regiji, baveći se malo starom schadenfreude-om) s tim kako doživljavate korupciju. Realnost kampanje protiv korupcije zahteva mnogo dublje uroniti u faktore koji doprinose samoj korupciji.
Molimo pročitajte pravila pre komentarisanja ili preuzimanja
Napomena: Stavovi i mišljenja izraženi u ovom članku su stavovi autora i ne odražavaju nužno stavove Instituta za komunikacijske studije ili donatora.
