Radosveta Vasileva
2021. godina označila je kraj prisustva Bojka Borisova u izvršnoj vlasti u Bugarskoj, te kraj njegove dominacije u državnom parlamentu. Međutim, je li to kraj autokratije Borisova? Daleko od toga!
Ove je godine Bugarska tri puta glasala za parlament. Tek nakon trećih parlamentarnih izbora u novembru 2021. godine, nova heterogena večina bila je u mogućnosti da pronađe neku zajedničku osnovu i konačno da se usoglasi oko koalicijske vlade bez Borisova. Trinaestog decembra 2021, sadašnja 47. Nacionalna skupština izabrala je kabinet na čelu sa Kirilom Petkovim, liderom novoformirane stranke Produlžavame promjanata (Idemo dalje sa promenom; PP) i sastavljen od dinamičnih, ali i neočekivanih partnera – Postoji takav narod (ITN), koalicija Demokratska Bugarska (DB) i Bugarska Socijalistička Stranka (BSP).
U kom će obimu ova koalicija iz svih boja političkog spektra biti sposobna da tolerira svoje razlike i da ostane zajedno, već sada je izazovno pitanje. Još važnije, iako ove stranke pokazuju entuzijazam i šalju optimističke poruke ka javnosti, nije jasno koliko su one spremne da unište mašineriju terora (nekontrolisanu Kancelariju tužioca; politički zavisno sudstvo; i anti-korupcijsku komisiju koja štiti korupciju) stvorenu od strane stranke Borisova, GERB, kaoi njenih saveznika, koji su još uvek pod kontrolom drugonavedenih.
Turbulentna vremena
U 2020. godini, u Bugarskoj su se desili masovni protesti protiv ogromne korupcije i nepoštivanja vladavine prava sa strane treće vlade Bojka Borisova i Glavnog tužioca Ivana Geševa, koji je prema mnogim bio marioneta Borisova i njegovih saveznika. Ovi su protesti privukli pažnju nekih međunarodnih medija i institucija Evropske Unije (EU), koji su konačno priznali teško stanje stvari u Bugarskoj. Najuticajniji medij u Briselu, Politiko, otvoreno je nazvao Bugarsku "mafijaškom državom".
Parlament EU izdao je moćnu rezoluciju protiv nedostataka u vladavini prava u državi. Između drugih kritičkih opservacija, EU Parlament ukazao je na svoje "žaljenje" jer "razvoj stanja u Bugarskoj vodio je ka velikom narušavanju u pogledu principa vladavine prava, demokratije i temeljnih prava, uključujući i nezavisnost sudstva, podelu moći, borbu protiv korupcije i slobodu medija". Pa ipak, i pored lokalnih i međunarodnih javnih pritisaka, vlada Borisova i Ivan Gešev tvrdoglavo su odbijali da daju ostavke.
Stranka GERB Borisova spremila se za redovne parlamentarne izbore u martu 2021. Međutim, tada je dobila svoj prvi veliki udar sa strane bugarskih glasača – iako je osvojila najveći broj glasova, tri opozicijske stranke koji nisu bili deo prethodnog parlamentarnog sastava ("ITN", "DB" i "Ustanite! Mafija napolje!") isto tako su ušli u parlament i onemogućili su Borisovu da formira vladu. Nažalost, ove opozicijske stranke nisu imale neophodnih 121 poslanika u parlamentu, kako bi mogli da formiraju svoj kabinet, tako da je predsednik Rumen Radev naznačio privremenu vladu, te je ubrzo nakon toga Bugarska izašla na vanredne izbore u julu 2021. godine.
Na ovim izborima, Borisov je dobio još veči udar, jer je njegova stranka GERB bila na drugom mestu, ali su se opozicijske stranke ovoga puta uhvatile u svojim sopstvenim ambicijama i nesuglasicama i nisu uspele da nominiraju kabinet. Predsednik Radev bio je primoran da naznači novu privremenu vladu i da zakaže nove vanredne parlamentarne izbore u novembru 2021, kada je i on sam trebao da se kandiduje za reizbor na redovnim predsedničkim izborima ove godine.
Novembar za pamčenje
Parlamentarni i predsednički izbori u novembru okončali su agoniju čekanja da će stranka GERB Borisova bude najurena iz izvršne vlasti u bližoj budućnosti. Predsednik Radev je ubedljivo pobedio u drugom krugu predsedničkih izbora protiv kandidata iz GERB-a Anastasa Gerđikova, sa upečatljivom razlikom od 34,92 procenata. Ovo je dovelo do velikog olakšanja u bugarskom građanskom društvu – ako u bližoj budućnosti država bude organizovala vanredne izbore, Radev će naznačiti privremenu vladu. Ovo sprečava da GERB pokuša da se vrati na vlast kroz zadnja vrata.
Izvor: novatv.mk
Još važnije, na parlamentarnim izborima, koji su se desili 14. novembra 2021. godine, pobedila je stranka PP, formirana neposredno pre novembarskih izbora od strane dva ministra u prvoj privremenoj vladi koja je ove godine bila formirana odlukom predsednika Radeva – Kirila Petkova i Asena Vasileva. Ipak, kako su oni osvojili jedva 25,67 procenata glasova, bilo je jasno da pretstoje teški pregovori. Stranka PP pružila je ruku svima, samo ne GERB-u: svojem prikrivenom savezniku DPS, te novoj stranci krajnje desnice Vuzraždane (Preporod). Počeli su razgovore sa strankama sa kojima ih dele – i koji su međusobno podeljeni – dubokim političkim razlikama i konfliktima:
-
BSP (socijalisti, naslednici Bugarske Komunističke Partije);
-
Koalicija DB, koja je već sada impresivna mešavina zelenih (Zeleni Pokret), desnih (Demokrati za Snažnu Bugarsku) i stranke koja za sebe kaže da je središnjo-desna, ali uobičajeno šalje levičarske signale (Da, Bugarska!);
-
ITN (populistička stranka Slavija Trifonova, koju je teško postaviti u tradicionalnom političkom spektru jer, u zavisnosti od teme, njihove su politike veoma šarenolike).
Drugim rečima, stranka PP preuzela je divovski posao – morali su da uvere ljude, koji obično uopšte ne komuniciraju pravilno jedni sa drugima, da se saglase da formiraju zajednički kabinet, sa ciljem da demontiraju autokratiju Borisova.
Spori, ali obečavajući početak
Stranka PP iznenadila je građane Bugarske sa pokušajem za večom transparentnošču, koja očajnički nedostaje u Bugarskoj. Prvo, deo njihovih pregovora oko vladinog kabineta bio je "lajv strim" u skladu sa prethodno najavljenim rasporedom. Drugo, stranka PP insistirala je da koalicijski ugovor bude u pisanom obliku. Ugovor i njegovi aneksi bili su objavljeni onlajn, kako bi svako mogao da vidi to. U vezi "minusa", ugovor je veoma kratak, nejasan i pun želja. Na pozitivnoj strani, ugovor sadrži neke elemente koji ukazuju na nameru za reforme. Njegov Aneks 19 naglašava najave za neke pravosudne inicijative. Brzi pregled pokazuje da su ove inicijative usmerene ka rešavanju nekih dugogodišnjih problema u Bugarskoj, kao reforma institucija koje tradicionalno zataškivaju korumpiranost političara i uznemiravaju nepodobne protivnike režima Borisova: Kancelarija tužioca, Anti-korupcijska Komisija, Specijalizovani krivični sudovi, itd.
S obzirom da pišem za publiku u Makedoniji, trebalo bi da ukažemo da se neki od drugih aneksa u ugovoru odnose na ugovor u vezi bugarsko-makedonskih odnosa. Aneks 4, "Transport", predviđa razvoj transportnih veza između Bugarske i Makedonije, Aneks 12, "Regionalni razvoj", predviđa razvoj železničke veze između Bugarske i Makedonije, a Aneks 18, "Međunarodni odnosi" sadrži dugačke, ali nejasne detalje oko budučnosti bugarsko-makedonskih odnosa.
U vezi bugarsko-makedonskih odnosa, očigledno je da su koalicijske partije bile veoma oprezne i da su pokušale da udovolje svim segmentima bugarskog društva. Sa sigurnošću možemo da kažemo da pitanje oko zloglasnog vetoa za članstvo Makedonije u EU je vrući krumpir, te nova vlast okleva oko toga brzo da reši taj problem.
Prerano za slavlje
Iako postoji mnogo razloga za optimizam – najvažniji je da se autokratija Borisova počela da se urušava - prerano je da slavimo okončanje jedne autokratske epohe. Tri vlade Borisova su nanele ogromnu štetu Bugarskoj zbog velike korupcije, zbog reformi koje su kompromitovale vladavinu prava, te zbog stvaranja institucija namenjenih za zaštitu statusa kvo. Demontiranje takve "Frankenštajnovske države" iziskuje hrabrost, znanje, strpljivost i istrajnost, ali i svesnost da Borisov i njegov krug ne igraju fer i mogu da koriste zadkulisne metode kako bi sprečili reforme pomoću nekakvih faustovskih ugovora.
Sadašnja vlada Kirila Petkova poseduje potencijal da ispiše istoriju, ali samo će budučnost pokazati da li poseduje punu sposobnost da se suoči sa izazovom i da odgovori očekivanjima javnosti u vezi sa reformama. U ovom kontekstu, naredna tri meseca biće najvažniji jer će to pokazati da li je ova koalicija sposobna da ispuni svoja kratkoročna obečanja.
Novi ministar pravde, Nadežda Jordanova, pretstavila je ambiciozni program usmeren ka uklanjanju dva ključna čoveka iz autokratije Borisova u nekoliko narednih meseci – Vrhovnog tužioca Ivana Geševa, protiv koga su građani mesecima protestirali, te Načelnika Anti-korupcijske komisije, Sotira Cacarova, koji je prethodno bio Vrhovni tužilac i koji je promovirao Geševa. Ako ministarka Jordanova uspe u svojoj nameri, koalicija će zasigurno biti još više popularna u građanskom društvu i dokazaće da ne samo što zna da govori, već zna i kako da radi.
"Ne broji svoje piliće pre nego što se izlegu" stara je engleska poslovica koja ima svoj direktan ekvivalent u Bugarskoj – "Kokoši se broje u septembru". Ironično, možemo da očekujemo da će u septembru 2022. godine biti jasnije da li će ova nova vlada uistinu trajati zbog svojih uspešnih reformi usmerenih ka promovisanju vladavine prava, ili će Bugarska opet izaći na vanredne parlamentarne izbore.
Molimo pročitajte pravila pre komentarisanja ili preuzimanja
Napomena: Stavovi i mišljenja izraženi u ovom članku su stavovi autora i ne odražavaju nužno stavove Instituta za komunikacijske studije ili donatora.
