Pošto su opšti izbori u zemlji za manje od tri meseca, opozicija je u neredu, a broj političara koji nisu dotaknuti pravdom se smanjuje, što dovodi do straha od stanja demokratije u zemlji.
Albanski specijalni sud za borbu protiv korupcije imao je napornu godinu hapšenjem dvojice bivših predsednika i premijera i aktuelnog gradonačelnika glavnog grada Tirane. Ukupno, od 2024. godine, 61 visoki funkcioner je procesuiran za korupciju, a 70% je išlo na suđenje, uključujući bivše i sadašnje gradonačelnike i ministre, generalne sekretare ministarstava i članove parlamenta.
Tokom konferencije kojom je obeležena peta godišnjica SPAK-a u decembru, njen šef, Altin Dumani, istakao je nepristrasnost i posvećenost ove institucije pravdi.
„Naša misija se ne završava sledećim predmetom. Ovde smo da obezbedimo snažan pravosudni sistem gde se zakon poštuje i koji nije privilegija za neke a teret za druge“, rekao je on.
Ali pošto su opšti izbori u zemlji za manje od tri meseca, opozicija je u neredu, a broj političara koji nisu dotaknuti pravdom se smanjuje, što dovodi do straha od stanja demokratije u zemlji.
Šta je SPAK?
Specijalni sud protiv korupcije i organizovanog kriminala, kolokvijalno poznat kao SPAK, osnovan je 2019. godine kao nezavisno pravosudno telo odgovorno za istraživanje korupcije na visokom nivou i organizovanog kriminala. Sastoji se od Nacionalnog istražnog biroa, Specijalnog tužilaštva i samog Suda, istražuje, krivično goni i osuđuje pojedince u sistemu paralelnom sa redovnim pravosuđem.
Njeno formiranje i funkcionisanje podržavaju Evropska unija i Sjedinjene Države kao deo tekuće reforme pravosuđa koja je preispitala albansko pravosuđe na svim nivoima. Samo u procesu sudske provere otpušteno je 268 članova, a 100 je podnelo preventivnu ostavku – skoro polovina od 805 članova pravosudnog sektora.
Istorijski slučajevi u SPAK-u
Jedan od prvih slučajeva koje je SPAK pokupio bio je takozvani skandal sa spalionicama, o čemu je prvi put prijavio Exit.al početkom oktobra 2020.
Albanska vlada je trojici koncesionara od 2015. godine plaćala 72 miliona evra za izgradnju i rad tri spalionice, od kojih dve još nisu izgrađene, dok je druga radila na pola kapaciteta. Plan je bio da spalionice sagorevaju otpad za dobijanje energije, stvarajući prihode dok se bave pitanjem odlaganja otpada u zemlji.
Sve tri spalionice su date istoj grupi ljudi, stvarajući praktično monopol. Kao odgovor na brojne pritužbe Demokratske stranke, SPAK je kasnije tog meseca počeo da istražuje dogovor i određeni broj visokih zvaničnika, uključujući bivšeg ministra životne sredine Leftera Koku i njegovog bivšeg generalnog sekretara Alkija Blakoa, na kraju su osuđeni po optužbama za korupciju i zloupotrebu položaja.
Jedan od njih je bivši zamenik premijera Arben Ahmetaj, koji je još uvek u bekstvu i za koga se veruje da je u Švajcarskoj. Nakon sprovedenih istraga, SPAK je krivično gonio 21 fizičko i 12 pravnih lica. Nekoliko drugih osumnjičenih je još uvek u bekstvu i procesuirano je i osuđeno u odsustvu.
Percepcija javnosti o SPAK-u
Istraživanja koje je Barometeri sproveo za Euronews Albania pokazala su da je SPAK albanska institucija od najvećeg poverenja, sa 32% Albanaca koji veruje u njen rad od maja 2024. Ima više poverenja nego predsedniku, vladi, policiji, medijima, građanskom društvu i verskim institucijama.
Izvor: unsplash.com
U slučaju ostalih sudova u zemlji, građani su SPAK-u verovali duplo više. Nivo poverenja koji uživa je takođe veliki skok u odnosu na novembar 2022. kada je iznosio samo 14,2% i novembar 2023. kada je iznosio 16%. Oko 54% je reklo da ima pozitivno ili veoma pozitivno mišljenje o radu SPAK-a, dok je oko 20% imalo negativan stav.
U decembru 2024. ambasador EU Silvio Gonzato je pohvalio dostignuća ove institucije, rekavši: „SPAK je sinonim za uspeh u Albaniji, što ga prepoznaju građani koji ga vide kao instituciju od najvećeg poverenja u zemlji. Proces pristupanja EU će i dalje zavisiti od kapaciteta Albanije da se bori protiv organizovanog kriminala uz vidljive istrage i zaplenu imovine.”
Do kraja prošle godine, SPAK je zaplenio 182 miliona evra imovine stečene nezakonitim putem.
Sveta Trojica politike
U oktobru 2023. albanska politika je bila šokirana hapšenjem najvišeg profila do sada u njenoj novijoj istoriji. Sali Beriša, bivši predsednik i premijer, osnivač Demokratske partije i moćnik iz Tropoja, jednog od najruralnijih regiona u Evropi, našao se pod istragom SPAK-a zbog navoda o korupciji u vezi sa izmenama zakona koje je doneo dok je bio premijer i dozvolio privatizaciju jednog sportskog objekta u Tirani.
Tužioci su tvrdili da su promene napravljene u korist razvoja njegovog zeta Jamarbera Maltezija, pri čemu su njih dvojica dobili oko 5,4 miliona evra mita. Nakon što je odbio da poštuje naredbu da se pojavi u sudu, Beriša je stavljen u kućni pritvor u decembru 2023.
Ostao je kod kuće, držeći propovedi sa svog balkona sledbenicima stranke na ulici skoro svake noći, sve do novembra 2024. SPAK je ukinuo kućni pritvor, prihvatajući argument Berišinih advokata da, pošto je istraga sada zatvorena, Beriša više ne može da petlja u dokaze. Međutim, postupak protiv Beriše se nastavlja.
U intervjuu za Euronews Albania, u decembru 2024. godine, Beriša je negirao bilo kakvu nezakonitu radnju i rekao da SPAK nije uspeo da pronađe nijedan dokaz koji bi podržao optužbe protiv njega.
U oktobru 2024. SPAK je uhapsio bivšeg predsednika, premijera i lidera Slobodarske partije, još jedne opozicione stranke. Kada se vraćao sa konferencije za novinare na Kosovu, njegov automobil je zaustavila i iz vozila ga je uklonila grupa policajaca specijalaca.
On je uhapšen i lišen slobode zbog sumnje da je počinio korupciju, pranje novca i prikrivanje imovine. Njegova sada bivša supruga, Monika Kryemadhi, takođe je pod istragom po sličnim optužbama, ali nije zatvorena. Obojica poriču bilo kakvu nepravdu.
Ali lanac visokih političara koji su suočeni u SPAK-u nije se tu završio. Krajem 2024. godine se ispostavilo da je pod istragom i gradonačelnik Tirane Erion Veliaj. I on i njegova supruga Ajola Xoxa su se pojavili da svedoče, a jedan broj njihovih prijatelja i saradnika takođe se suočio sa ispitivanjem.
Potom je 10. februara uhapšen iz svoje kancelarije u opštini Tirana po devet optužbi za korupciju i pranje novca. Nakon što je sud presudio da mora ostati u zatvoru, on je prebačen u Drač nakon što su pristalice održale bdenja i proteste ispred zatvora u Tirani.
Optužbe su se odnosile na projekat spalionice u Tirani i takozvani 5D skandal koji je uključivao navodne neregularne tendere od strane države. SPAK je takođe naveo da je Veliajeva supruga izvršila brojne kupovine luksuznih predmeta na internetu u ukupnom iznosu od skoro 900.000 evra, navodno prihoda od korupcije.
Šta kažu stranke
Tokom svih istraga, hapšenja, zatvaranja i osuda, stranke sa svih strana spektra bile su glasne.
Kada je Beriša uhapšen, on i njegove pristalice Demokratske stranke osudili su to kao politički motivisano, a njenog šefa, Dumanija, za korupciju i nezakonito bogaćenje. Zatim je u februaru 2025. Beriša rekao da će, ako pobedi na izborima 11. maja, raspustiti SPAK i osnovati „Komisiju istine“ kako bi otkrio navodne političke i kriminalne veze.
„Razbićemo ovu zločinačku organizaciju i vratiti nezavisnost pravosuđa“, rekao je Beriša.
U međuvremenu, premijer Edi Rama je čvrsto podržavao SPAK od njegovog osnivanja, dok je takođe hvalio EU i SAD za njihovu podršku. To je bio slučaj čak i kada su članovi njegove sopstvene stranke bili hapšeni, pa čak i zatvarani nakon njenih istraga. Ali nakon hapšenja Veliaja, koji je bio naglašen da će u budućnosti preuzeti dužnost od Rame, njegov ton se promenio.
Rama je rekao da nema dovoljno dokaza za hapšenje Veliaja i doveo je u pitanje nezavisnost nekih sudija SPAK-a. Njegove kritike dovele su do toga da je Visoki savet sudstva objavio saopštenje u kojem osuđuje takve komentare, tvrdeći da utiču na funkcionisanje vladavine prava i demokratije.
Ali nekoliko dana kasnije, Ramin ton je omekšao. On je rekao da je Veliaj i dalje osumnjičen, ali ne i optuženi jer nema dovoljno dokaza za podizanje optužnice.
On je takođe postavio pitanje da li tužilaštvo ima dokaze za nastavak suđenja i da li je trebalo da ga odvedu iz kancelarije samo na osnovu sumnje. Rama je rekao da ovo nije napad na SPAK, već da je ukazao na problem, na šta kao premijer i lider vladajuće većine ima pravo.
Lulzim Basha, bivši lider PD, a sadašnji lider evroatlantskih demokrata, napao je Ramine komentare o SPAK-u, navodeći da su oni „tvrdoglavi dokaz da Edi Rama više ne može da ostane na vlasti. Albanija zaslužuje pravdu“, napisao je on na društvenim mrežama.
Međutim, pozitivan uticaj delovanja SPAK-a već se osetio. U februaru je Transparency International objavio svoj Indeks percepcije korupcije, a Albanija se pomerila za pet mesta na 80. mesto sa ocenom 42 od 100.
Prema rečima koordinatorke za jugoistočnu Evropu Lidije Prokić, među poslovnim ljudima, stručnjacima i drugim zainteresovanim stranama percepcija je da je SPAK tokom 2024. godine smanjio nivo korupcije u zemlji.
„Po našem mišljenju, napredak Albanije je uglavnom vođen uspehom reformi pravosuđa koje su sprovedene proteklih godina, kao i povećanjem poverenja u pravosuđe i sposobnosti da se bori protiv korupcije“, rekla je ona za Euronews Albania.
Prokić je dodala da je povećanje broja istraga i sudskih odluka SPAK-a, posebno protiv onih na moćnim pozicijama, doprinelo ovoj percepciji.
Šta je sa izborima
Albanija bi trebalo da izađe na izbore 11. maja. Rama će udobno obezbediti četvrti mandat na mestu šefa izvršne vlasti, a anketa Euronews Albania pokazuje da bi 40,5% građana glasalo za njegov PS. Za PD bi glasalo 25,9%, a za nezavisne stranke između 1,4% i 6,4%. Oko 19% je bilo neodlučno ili je reklo da neće glasati.
Ali s obzirom da se Beriša još uvek bori sa svojim pravnim slučajem, Meta iza rešetaka i sa jednocifrenim poverenjem u nezavisne kandidate, mali su izbori kada je u pitanju albanska opozicija.
Lidija Prokić je rekla da je to složena situacija, ali da je na ljudima da izaberu pojedince koji nemaju pravni problem da ih zastupaju.
„Ako se korumpirani političari uklone iz sistema, to otvara prostor za druge pojedince da uđu i vladaju s više integriteta“, dodala je ona.
Ekspert je nastavio da širom Zapadnog Balkana političke stranke nisu posvetile veliku pažnju izboru kandidata na osnovu njihovog integriteta i sposobnosti da se bore protiv korupcije, a to je nešto što građani treba da prepoznaju.
„Ukoliko pravosuđe može da nastavi da radi svoj posao samostalno i ako se realizuju i ostvare ambiciozni ciljevi nove antikorupcijske strategije, mislim da ćemo govoriti o znatno boljoj situaciji. Nadamo se da će se ovo desiti.”
