Da bi se obnovila demokratija i vladavina prava u Bugarskoj, moraju se ukloniti svi toksični akteri – od onih koji su naštetili vladavini prava u zemlji do otrovne slike koja je već preplavila političku scenu.
Nakon što njena 48. Nacionalna skupština (10. oktobar 2022. – 2. februar 2023.) nije izabrala vladu, Bugarska sada ide na nove vanredne parlamentarne izbore u aprilu 2023. godine. To će biti peti neuspeh za dve godine. U tu svrhu strani analitičari naglašavaju da je „kriza“ „novi status kvo“ u Bugarskoj.
Zaista, na prvi pogled, činjenica da država nije uspela da izabere redovnu, stabilnu vladu dve godine zaredom i da je zaglibljena u beskrajnoj spirali parlamentarnih izbora, može izgledati zabrinjavajuće. Međutim, ne treba zaboraviti kako je počela ova percipirana kriza - s ciljem okončanja trajne autokratske vladavine Bojka Borisova, što je potaknulo organizovanje masovnih antikorupcijskih protesta 2020. godine. Jasno je da će, kada bude osporena, autokratska vlast upotrebiti sve moguće mehanizme da obezbedi svoj opstanak – od sabotiranja fer izbora, preko otuđenja glasova preko novostvorenih lažnih opozicionih partija, do pokušaja da se strani akteri ubede da izvrše pritisak na pravu opoziciju da sarađuje sa strankom GERB Bojka Borisova.
Stoga, s obzirom na karakteristike bugarskog konteksta, ova kriza je preko potrebno čistilište i prilika da se odvoji žito od kukolja – to jest, da se razlikuju pravi vesnici promena od varalica – i da se izvuku neke teške lekcije. Ali ko bi trebao naučiti ove lekcije? Prvo, mi, bugarski građani, moramo da shvatimo da je cinizam na bugarskoj političkoj sceni dostigao nove visine i moramo da se čuvamo vukova koji tvrde da su promenili svoj karakter. Drugo, bugarske političke partije posvećene naporima u borbi protiv korupcije i reformama vladavine prava treba da pojačaju svoju igru—autokratska vlada neće sarađivati u njenom raspuštanju. Konačno, evroatlantski partneri Bugarske treba da budu svesni da podržavanjem Borisova ne samo da narušavaju svoj ugled u očima kritičke bugarske javnosti, već nanose udarac samim vrednostima koje zastupaju.
Kako smo stigli do vanrednih parlamentarnih izbora u oktobru 2022?
Da biste razumeli posledice vanrednih parlamentarnih izbora u oktobru 2022, potrebno je da se udubite u okolnosti koje su do njih dovele:
Autokrata koji ne želi da ode
2020. godine u Bugarskoj su održani masovni protesti protiv korupcije režima Bojka Borisova i glavnog tužioca Ivana Geševa. Borisov je pokušao da se osloni na čitav arsenal trikova kako bi pokušao da obmane javnost i spreči vanredne parlamentarne izbore - od suznih javnih govora, preko rekonstrukcije kabineta, do lažnog predloga za novi Ustav. Iako je zaista uspio izbjeći vanredne izbore, ali na redovnim parlamentarnim izborima održanim u aprilu 2021. godine, njegova stranka GERB bila je neugodno iznenađena – zauzeli su prvo mjesto, ali nisu imali dovoljno mandata u parlamentu da izaberu vladu.
Nažalost, i opozicija je bila u teškom položaju, jer ni oni nisu imali dovoljno mandata da izaberu vladu. Vanredni parlamentarni izbori u julu 2021. su bili neizbežni.
Fenomen "otrovnog dvojnika"
U vreme redovnih izbora u aprilu 2021. godine, najveća nova opoziciona partija koja je ušla u parlament bila je „Ima takvih ljudi“ (ITN) Slavi Trifonova. Međutim, većina bugarskih građana nije sumnjala da je ova partija u ulozi „otrovnog dvojnika”. Kada su u pitanju pečurke, postoje otrovne sličnosti jestivih pečuraka koje se lako mogu pomešati sa jestivim pečurkama. Kada je reč o političkim partijama, postoje stranke koje pokušavaju da se prikažu kao opozicione stranke, ali u stvarnosti imaju toksične zavisnosti iza kulisa. Čini se da su stvoreni sa jedinom svrhom odstupanja glasova.
Nesvjesni toga, mnogi koji su željeli vidjeti neke pozitivne promjene u Bugarskoj glasali su za ITN na prijevremenim parlamentarnim izborima u julu 2021. godine. Tada je ITN po prvi put pokazao pravo lice. Zauzeli su prvo mesto sa 65 mesta u parlamentu. Dok je u ovakvim slučajevima gorkih pobeda uobičajena praksa da se pregovara o koalicionoj vladi, Slavi Trifonov je preko svog TV kanala dao odvratnu ponudu uzmi ili ostavi za kabinet navodnih stručnjaka.
Što je još interesantnije, neka od poznatih lica koje je on imenovao imala su očito nezdrave veze sa bugarskim establišmentom (uključujući kontroverzne bivše vlade), dok su neka nova lica bila umešana u sopstvene skandale. Na primjer, ministar pravde koji je Trifonov predložio, Petar Iliev, proglašen je krivim za plagijat sa Univerziteta u Sofiji.
Izvor: balkaninsight.com
Naivne faustovske pogodbe Kirila Petkova
ITN skandali produžili su agoniju i utrli put novim prijevremenim parlamentarnim izborima u novembru 2021. Oni su takođe motivisali druge koji su bili umorni od ovakvih zloupotreba javnog poverenja da se kandiduju za funkcije. Kiril Petkov i Asen Vasilev, ministri u prvoj prelaznoj vladi koju je imenovao Rumen Radev 2021. godine, osnovali su svoju političku organizaciju „Nastavićemo promene“ (PP) u septembru 2021. godine.
PP je pobedila na izborima u novembru, osvojivši 67 poslaničkih mesta u parlamentu. Posvećeni formiranju vlade za borbu protiv korupcije, sklopili su faustovsku pogodbu. Shodno tome, PP je postigla sporazum o koalicionoj vladi na čelu sa Kirilom Petkovom sa Demokratskom Bugarskom (DB), Bugarskom socijalističkom partijom (naslednicom Bugarske komunističke partije) i... ITN. Činjenica da su ove stranke pripadale različitim stranama političkog spektra i da im je bilo teško zajedno vladati već je ukazivala da bi vlada mogla biti nestabilna. Što je još gore, učešće ITN-a izazvalo je zabrinutost da je u koaliciji prisutan i trojanski konj.
Možda zato što je znao da nema mnogo vremena, Petkov je preduzeo brze korake da razotkrije koruptivnu praksu ključnih institucija autokratije Borisova. Iako je svakako bio svjestan mnogih opasnosti koje bi to moglo donijeti, vjerovatno nije ni slutio šta će uslijediti - državni udar protiv njegove vlade! U arogantnom potezu, ITN je udružio snage sa Borisovljevim GERB-om, DPS-om (GERB-ovom iza scene) i krajnje desničarskim, proruskim "Preporodom" kako bi podržao izglasavanje nepovjerenja Petkovovoj vladi. Ovo ne samo da je stavilo tačku na napore u borbi protiv korupcije u Bugarskoj, već je i gurnulo zemlju ka održavanju novih, nepotrebnih prevremenih parlamentarnih izbora u oktobru 2022.
Posljedice izbora održanih u oktobru 2022
Čim je bugarska Centralna izborna komisija objavila rezultate parlamentarnih izbora u oktobru 2022. godine, bilo je jasno da će 48. Narodna skupština biti toliko rascjepkana da su šanse za formiranje regularne vlade male. Takođe je bilo jasno da Bugari mogu očekivati ciničniji politički teatar.
Anatomija 48. Narodne skupštine
Iako je bila na prvom mjestu i tehnički bi mogla tvrditi da je pobijedila na ovim izborima, stranka GERB Bojka Borisova osvojila je 67 poslaničkih mjesta. U međuvremenu, PP i njen najbliži saveznik DB - dobili su 53 odnosno 20 mandata. DPS je dobio 36 mandata, Preporod 27 mandata, a BSP 25 mandata. Na iznenađenje mnogih, u parlament je sa 12 poslaničkih mjesta uspjela ući i stranka Bugarski ustanak, nova stranka koju je 2022. godine osnovao Stefan Janev. Janev je bio privremeni premijer pod predsjednikom Rumenom Radevom 2021. godine.
Jedina dobra vijest sa oktobarskih izbora je da je ITN dobio zasluženu kaznu za svu štetu koju je nanio: nije uspio ući u parlament!
Pažljivo osmišljeni planovi GERB-a
Izbor vlade u Bugarskoj je jednostavna matematička stvar – obezbeđivanje 121 mesta od ukupno 240 mesta u parlamentu. PP i njeni koalicioni partneri u Petkovovoj vladi (DB i BSP) imali su ukupno 98 mesta. U međuvremenu, PP je imala jasan stav da saradnja sa GERB-om ne dolazi u obzir, s obzirom na to da se PP pojavio na političkoj sceni da bi osporio autokratiju Borisova.
U međuvremenu, za GERB su postojale dvije glavne opcije. Jedan je bio da razotkriju svoje zakulisne saveze i formiraju mješovitu koaliciju sa DPS-om, Preporodom i Bugarskim usponom – ideja koju je javno podržao vođa bugarskog uspona. Ove javne izjave, međutim, samo su pojačale sumnje da je bugarski ustanak samo još jedan otrovni dvojnik na političkoj sceni – takvo podaništvo GERB-u je bilo prilično iznenađujuće. Višestranačka koalicija je očigledno bila najmanje preferirana opcija Borisova s obzirom na njegove stalne napore da prikaže GERB kao stranku koja podržava evroatlantske vrijednosti - kako bi se rukovao s proruskom strankom (Preporod) i neutralnom strankom prema Rusiji (Bugarski ustanak)?
Tako je Borisov izabrao drugu opciju - slobodno pozorište! Ona nije bila namijenjena toliko masama, koliko euroatlantskim partnerima Bugarske, koji su zabrinuti zbog nejasnog stanja bugarske politike.
Zloupotreba evroatlantizma od strane GERB-a
Neposredno nakon izbora u oktobru 2022. Borisov je pozvao na formiranje evroatlantske vlade. Sa bugarske tačke gledišta, ovo je bilo prilično tragikomično iz nekoliko razloga. Prvo, Bugarska je članica NATO-a od 2004. godine. Drugo, jedina stranka zastupljena u parlamentu koja ima stav protiv NATO-a je Preporod. Treće, vladavina prava i antikorupcijski napori su glavne evroatlantske vrednosti, koje je Borisovljev režim više puta gazio tokom svog vremena na vlasti. Četvrto, Borisovljev režim ima istoriju činjenja usluga Rusiji nakon američkih sankcija Ukrajini 2014. godine.
PP i DB, koje je Borisov uglavnom želeo da namami u zamku, odbili su da igraju GERB-ovu igru. Zato je Borisovljeva stranka modifikovala strategiju nakon što je dobila prvi mandat da predloži kabinet predsednika Radeva. GERB je izvukao ITN prevaru iz jula 2021. – dali su ponudu 'uzmi ili ostavi' u vidu navodnog stručnog kabineta. Mnoga od ovih imena bila su poznata bugarskoj javnosti, ali ne nužno na pozitivan način. To pokazuje da svrha svih ovih napora nije bila ulijevanje povjerenja kod kuće. GERB je jednostavno želio da obmane bugarske evroatlantske partnere da čini sve što je moguće da formira vladu, ali "loši momci" iz PP i DB nisu hteli da podrže ove izuzetne napore. Moglo bi se posumnjati da se GERB nadao da će PP i DB biti pritisnuti spolja da sarađuju s njima.
Posle očekivanog neuspeha mandata GERB-a, Radev je drugi mandat predao PP-u, a treći BSP-u. To su bile puke formalnosti jer je fragmentacija i polarizacija parlamenta vidljiva iz izbornih rezultata jasno ukazivala na neizbježnost novih vanrednih parlamentarnih izbora. Međutim, tokom ovog postupka GERB-ov teatar se nastavio. "Još uvijek postoji šansa za evroatlantsku vladu," izjavio je Borisov prije nego što je Radev dao svoj posljednji mandat, drsko potvrđujući spremnost GERB-a da bude dio budućeg kabineta.
Gde dalje?
Da bi se koristilo žito, ono se mora odvojiti od kukolja. Slično tome, da bi se obnovila demokratija i vladavina prava u Bugarskoj, moraju se ukloniti svi toksični akteri – od onih koji su naštetili vladavini prava u zemlji do otrovne slike koja je već preplavila političku scenu.
GERB je možda privremeno van izvršne vlasti, ali nije tajna da svim velikim bugarskim institucijama i dalje dominira njihov zakulisni savez sa DPS. Reforme velikih razmjera su potrebne da bi se vratila na minimum normalnosti. Iz tog razloga će parlamentarni izbori u aprilu 2023. godine biti odlučujući.
Bugari znaju s kim imaju posla - krajnje je vrijeme da i euroatlantski partneri Bugarske shvate da GERB nije ono što se predstavlja.
Molimo pročitajte pravila pre komentarisanja ili preuzimanja Napomena: Stavovi i mišljenja izraženi u ovom članku su stavovi autora i ne odražavaju nužno stavove Instituta za komunikacijske studije ili donatora.
