Nertilja Maho
Građani, izbeglice, migranti, nije bitno, izgleda da niko ne vidi svetlu budućnost u Albaniji
Oko 300 godine p.n.e., 6000 ilirskih ratnika napustilo je zemlju nakon što je Aleksandar Veliki ubio kralja Klitija. Migrirali su na mesto nazvano Kafiristan (današnji Nuristan), mesto gde se susreću Avganistan, Pakistan, Kina i Tadžikistan. Njihov je jezik različit od jezika koje bilo zemlje u njihovoj blizini, a istoričari nalaze neku povezanost između ove populacije, koja sada broji oko 50 hiljada, i Albanaca (potomaka Ilira). Ovo je jedna od nekoliko istorijskih veza koje povezuju Albaniju i Avganistan. A u dve zadnje decenije, Albanija je poslala vojne misije u Avganistan, kao deo svojih obaveza kao članica NATO pakta.
Sa druge strane, Avganistan je bio deo izveštaja i povremenih napisa u albanskim medijima, uvek kada se tamo dešavao značajan pomak. Svakako, doza je počela da bude veća od 2020. godine, kada su SAD i Talibani potpisali mirovni ugovor, a kasnije i sa najavljenim povlačenjem američkih trupa iz Avganistana. Ali sada, kao što svi znaju, stvari nisu išle prema planu za avganistanske vlasti nakon američkog povlačenja, pa Avganistan je pod kontrolom Talibana. U ovom trenutku, na neki način, ponovo su se ukrstili putevi Albanije i Avganistana. Ali ironija je u tome što dok Avganistanci traže sklonište kako bi preživeli talibanski režim, Albanci pokušavaju po svakoj ceni da odu, kako bi "spasili" svoju budućnost.
Kao i obično, Albanci su iz medijskih izveštaja doznali da će nekoliko hiljada Avganistanaca doći u Albaniju kao političke izbeglice, jer su njihovi životi bili ugroženi zbog novog režima Talibana. Vlasti su produžile da budu tihe oko ovog problema i razvila se neformalna diskusija. Sve veća zabrinutost javnosti, istini za volju, naterala je premijera Edija Ramu da da oficijalnu potvrdu 15. avgusta, saopštavajući da je ovo bila istina. Javno mnenje bilo je jasno podeljeno na dve grupe. Onie koji su mislili da je ovo delovanje Albanije pravilno i da kao saveznik NATO i SAD treba da damo podršku, i oni koji ovo vide kao opasnost za državu, percepcija proizašla zbog nedostatka informacija o tome ko su bili ovi ljudi.
Premijer je objasnio da su političke izbeglice bili saradnici Sjedinjenih Američkih Država, koji su tokom 20 godina pomagali u izgradnji nove države, sa profilima kao akademici, novinari, umetnici, studenti. U seriji pojavljivanja za međunarodne i nacionalne medije, premijer je dao različite brojeve izbeglica koje bi Albanija očekivala, od 2 hiljade do 4 hiljade. Ustvari, zasad je Albanija ugostila manje od 644 političkih izbeglica iz Avganistana.
Avganistanci vide Albaniju kao tranzitnu zemlju
Odluka Albanije da prihvati avganistanske izbeglice došla je na zahtev Sjedinjenih Država. Smatrajući njih kao bitnog saveznika koji je u više decenija pridoneo za održavanje stabilnosti na Balkanu, ali i kao zemlju koja je bliska Albaniji oko važnih pitanja, to je bilo odmah ugovoreno. Albanija će služiti kao tranzitna zemlja za imigrante iz Avganistana, sve dok ne budu potpuno provereni i ne postanu vlasnici američkih pasoša. Albanska vlada je 25. avgusta uspostavila namensko telo, u kojemu su i sedam ministara i koje će funkcionisati kao specijalna privremena struktura, koja će menadžirati protok zahteva za međunarodnu zaštitu za avganistanske građane. Izbeglicama je bila dodeljena privremena zaštita u periodu od jedne godine.
Samo dva dana kasnije, 27. avgusta, došli su prvi Avganistanci, a u grupi su bili stariji ljudi, žene, deca i bebe. Postepeno, njihov broj povećao se zbog nekih drugih letova, ali ukupno do sada ostaje manje od 700 ljudi. Oni su locirani u nekoliko turističkih struktura (hoteli) u regionu Drača i Šenđina, pokušavajući da se naviknu u ovoj novoj situaciji u kojoj su se našli.
Izvor: linkedin.com: Tirana International Airport
Premijer Edi Rama i gradonačalnik Erion Veliaj u nekim su svojim izjavama naglasili da Avganistanci koji su došli u Albaniju mogu da ostanu i nakon krajnjeg roka od jedne godine, čak mogu i da ostanu stalno, ako to vide kao mogućnost. Ali, i pored ovih izjava, u nekim intervjuima za medije u Albaniji, Avganistanci su jasno rekli da su Sjedinjene Američke Države, Ujedinjeno Kraljevstvo ili Evropa mesta koji oni vide kao konačnu destinaciju u svojoj budućnosti. Avganistanski studenti smatraju da je studiranje u ovim zemljama nešto što je bolja mogućnost.
Čak i građani Bangladeša ne vide svoju svoju budućnost u Albaniji
Lokalni biznisi su se nekoliko godina žalili da zbog velike emigracije teško mogu da nađu radnike. To su uglavnom biznisi kojima je potreban veliki broj zaposlenih (proizvodnja odeće). Ali, iako je ovaj problem prisutan godinama, u martu 2021. godine premijer je ponudio "čarobno" rešenje. Predložio je biznisima da slede neke sporadične primere i da angažuju radnike iz drugih zemalja, a Bangladeš je bio jedna od njih. Neki od biznisa uzeli su u obzir ovaj predlog, a nekoliko desetina biznisa počeli su da istražuju uz pomoć specijalizovanih agencija.
Za radnike iz Bangladeša, zemlje sa 163 miliona stanovnika i sa dohotkom per capita manjim od onog u Albaniji, emigracija radi rada je primamljiva alternativa. Ranije, vlada je unela neke promene u zakonu za strance, olakšavajući proceduru za boravak i za zapošljavanje u Albaniji. Dolazak stranih radnika izgleda je popločao put za praksu koja bi okončala brige zbog nedostatka radne snage. Ali, odjednom, radnici iz Bangladeša su nestali sa svojih radnih mesta.
Postoje najmanje 50 građana koje policija nije našla na radnim mestima, nakon rutinske kontrole u tim biznisima koji su ih zaposlili. Prema preliminarnim podacima, pretpostavlja se da su ovi građani koristili svoje ugovore za zapošljavanje u Albaniji, kako bi otišli i pošli ka zemljama Evropske Unije. U ovom trenutku nije jasno je li ovo izolirani slučaj ili postoji neka šema. Na kraju krajeva, izgleda da čak i radnici iz zemalja koje su siromašnije u odnosu na Albaniju ne vide budućnost tu, čak i ako im je ponuđen siguran posao.
Albanci i dalje beže
Kad je svet bio na kolenima zbog KOVID-19 pandemije, a većina je zemalja zatvorilo svoje granice u pokušaju da kontrolišu virus, Albanci su uspeli da nađu prostora da osvoje još jedno prvo mesto u emigriranju. Izveštaj Ujedinjenih Nacija potvrdio je da su u 2020. godini Albanci doživeli najveći porast u emigriranju. Prosečan broj izbeglica u 2020. godini bio je preko 550 na 100 hiljada stanovnika za Albaniju, veliki porast trenda u poređenju sa 2015. godinom, kada su iste brojke bile upoređivane, a nivo je bio oko 350 na 100 hiljada stanovnika.
Emigriranje je počelo pre više decenija i emigriranje je fenomen koji ima uticaj na skoro sve zemlje, ali u Albaniji ovaj trend stalno raste. Pre nekoliko godina, Svetska Banka je upozorila da ono što postaje problem je takozvani "brejn drejn". Prema ovoj instituciji, najmanje 40 posto emigranata ima više obrazovanje. Odlevanje ove grupe posebno je evidentno u sektorima kao što su medicina i IT.
U toku je i emigriranje opšte radne snage koja ne nalazi nikakvo mesto na domaćem tržištu. Poslednji, koji izgleda sve više podržavaju zamisao da napuste Albaniju, su studenti. Istraživanje Centra za ekonomske i socijalne studije zaključilo je da 80 posto albanskih studenata žele da napuste zemlju, dok 95 posto mladih ljudi koji napuštaju zemju radi studiranja u inostranstvu ne žele da se vrate u svojoj zemlji. Sa druge strane, 60 posto diplomiranih planiraju da napuste Albaniju. Kada kažemo studenti i diplomirani, mi ih odmah povezujemo sa budučnošću. Ono što napušta Albaniju je njena budučnost. Znači, može li da pruži nadu jedna zemlja bez budučnosti.
Zašto svako želi da napusti Albaniju?
Pre samo nekoliko dana, nova vlada "Rama 3" objavila je novi ekonomski program koji će biti implementiran u naredne 4 godine. Dok čitate obećanja u ovoj knjizi od 42 stranice, shvatate da nije ništa više nego "Albanija, raj na zemlji". Ono što nedostaje je argumenat kako će to biti ostvareno. Program obećava veće plate za administraciju, pravednije poreze za one koji zapošljavaju, olakšanja za biznise, infrastrukturne projekte kao luke, aerodromi, putevi. Obećavaju da će od Albanije stvoriti energetsku supersilu, a dve smo decenije slušali ovo obećanje, pritom Albanci svakoga dana plaćaju skuplje cene za njih (185 evra za MWh). Kažu da će podržati zemjoradnju, godinu za godinom, ali rezultat je da Albanija uvozi neke od glavnih proizvoda i ranjiva je u odnosu na cenovne promene. Pre neki dan su porasle cene brašna i svih njegovih derivata.
U Albaniji, gde rekonstrukcijski proces zbog zemljotresa 26. novembra 2019. godine je u toku, a efekti zbog pandemije još uvek su veliki kao i u svakoj zemlji u svetu, obećanja o prosperitetnom 4-godišnjem roku trebalo bi da gledamo sa večom rezervisanošću. Radi sticanja poverenja i pružanja nade, vlada mora da pokaže činjenicama i brojkama kako misli da ostvari ovakav ambiciozan plan u toku trećeg mandata.
Da bude prekinuto “odlivanje“
Svet je imao dovoljno problema i pre KOVID-19, no izgleda da je ova pandemija doprinela da ljudi budu svesniji da je bitno da imaju odgovornu državu. Država koja je blizu u teškim vremenima, koja se brine o vama i brine se da budu ispunjene minimalne potrebe svakog. Znači, to što danas treba Albaniji je realističan, dostižan program u koga možemo da verujemo. Ne ekonomski program za trenutnu javnu potrošnju.
Ako imamo program u vezi istinskih izazova sa kojima se društvo suočava, kao što su poboljšanje obrazovanja i zdravstvenog sistema, zapošljavanja, pristojnog tretmana siromašnih građana, možda Albanija ne bi izgledala kao brod koji svako (čak i oni koji tranzitiraju) pokušava da napusti na jedan ili drug način. Kapetan (vlast) zadužen je da ulije poverenje da i pored poteškoća na koje nailazimo, mi smo sposobni bezbedno da dođemo na destinaciju i možda, umesto da odemo, da nam vlasti pomognu.
Ako orijentacija produži da bude kao u zadnjih 8 godina, jedini koji će ostati na brodu su oni koji nemaju šansu da ga napuste.
Molimo pročitajte pravila pre komentarisanja ili preuzimanja
Napomena: Stavovi i mišljenja izraženi u ovom članku su stavovi autora i ne odražavaju nužno stavove Instituta za komunikacijske studije ili donatora.
