Moji prijatelji Albanci su se postideli kako ih svet doživljava. Veoma svesni reputacije Albanaca kao kriminalaca i trgovaca drogom, oni se osećaju rastrzani između ponosa zbog svoje nacionalnosti, stida, straha i besa.
U nedelju sećanja 2022. godine, grupa britanskih i albanskih građana stajala je svečano ispred ratnog spomenika u centru Tirane dok je usamljeni trubač svirao "The Last Post". Svrha ceremonije bila je sećanje na živote britanskih vojnika koji su se borili u Albaniji protiv fašizma i Albanaca koji su se borili uz njih kao saveznici.
U međuvremenu, na internetu je izbio rat reči nakon što su Albanci koji žive u Britaniji protestovali protiv, kako su opisali, jezika mržnje, ksenofobičnog i diskriminatornog jezika koji vladini zvaničnici koriste protiv njih usred talasa neregularnih migracija na obale Velike Britanije. Večiti smutljivac Najdžel Faraž iskoristio je priliku da optuži Albance da su ukrali takozvani „vikend sećanja“ i da su bili nepoštovani prema britanskim ratnim naporima dok su bili blaženo nesvesni istorije između dva naroda.
Rezultat je bio medijski i društveni vrtlog pun uvreda na račun Albanaca – kriminalaca, narko-bosova, trgovaca, ubica – a šta ne drugo. Većinu ovih reči su preneli ljudi koji nisu mogli čak ni da pokažu Albaniju na mapi, ali reči su duboko usekle u Tirani.
Bravermanova ratna retorika
Krajem oktobra, britanska ministarka unutrašnjih poslova Suela Braverman nazvala je migrante, uključujući Albance koji masovno prelaze kanal, „invazijom“. Britanski mediji su potrčali sa retorikom i razvili je u narativ da vojska mladih Albanaca koji žele da krijumčare drogu i seks, bave se organizovanim kriminalom i žive od velikodušnosti britanskih poreskih obveznika opsedaju naše obale.
Nasilna implikacija reči „invazija“, koja se koristi isključivo u pitanjima rata, u kombinaciji sa sveobuhvatnim izjavama o kriminalu, organizovanom kriminalu i bandama, izazvala je strah u srcu srednje Engleske.
Ali njihovi strahovi nisu bili potpuno neosnovani. Tokom leta, broj ljudi koji su prelazili Kanal u gumenim čamcima značajno se povećao, što je izazvalo uzbunu u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Ubrzo se ispostavilo da je do trećine onih koji su krenuli na opasno putovanje iz Albanije, članice NATO koja je nedavno otvorila pregovore o pristupanju EU i bezbedne, iako prilično siromašne evropske zemlje.
U 2020. godini, samo 50 Albanaca je prešlo Lamanš u čamcima, što je poraslo na 11.241 u prvih devet meseci 2022. Do 13. decembra taj broj je procenjen na skoro 14.000, od kojih je većina zatražila azil.
Jednom u Velikoj Britaniji, mnogi odlaze da rade u neformalnoj ekonomiji, u kuhinjama, kao čistači, u hotelima, ili u slučaju nekih, posebno onih koji imaju dug da plate svoj tranzit, na farmama kanabisa ili u strukture za trgovinu drogom.
Dok je povećanje značajno, talasi migracije iz Albanije nisu ništa novo. Nakon pada komunizma 1991. godine, hiljade ljudi prelilo je novootvorene granice, očajnički tražeći slobodu i demokratiju. Godine 1997., dok se zemlja klatila na ivici građanskog rata nakon kolapsa mreže piramidalnih šema koje su dovele do bankrota polovine zemlje, hiljade drugih je tražilo život u inostranstvu. Tokom narednih decenija, hiljade je svake godine odlazilo u Veliku Britaniju, Evropu i SAD.
Brojke iz EU ispričale su sličnu priču u poslednjoj deceniji, pri čemu se Albanci dosledno svrstavaju među one sa najvećim brojem prijava u bloku. Ovog leta, Francuska imala je više tražilaca azila iz te zemlje koji su stigli do svojih granica - skoro 8000 do juna, sa hiljadama u drugim zemljama EU kao što su Nemačka i Grčka. Ove cifre su takođe znatno manje od skoro 70.000 koliko ih je podnelo zahtev za azil u EU i Velikoj Britaniji 2015. godine – broj koji se hladnom vodom zaliva na Bravermanove tvrdnje.
Danas se veruje da je oko 1,4 miliona ljudi napustilo Albaniju od pada režima, a 700.000 njih je otišlo u poslednjoj deceniji. Razlozi zbog kojih odlaze su složeni ali uključuju siromaštvo, korupciju, međugeneracijske traume na društvenom nivou, lošu infrastrukturu, frustraciju i istorijsku predispoziciju za emigriranje.
Evropska ekonomska kriza je 2022. dodatno pritisnula ljude, a fenomen krijumčarskih bandi koje koriste TikTok za reklamiranje prelaza kanala za više od 3000 GBP znatno je olakšao dopiranje do svoje mlade, obrazovane i prilagođene ciljne publike.
Ali takođe ne smemo zaboraviti da su mnogi Albanci uspešno dobili azil u EU i Britaniji, pri čemu je čak 53% odobreno u prvoj instanci, a još 50% u žalbenom postupku. Uobičajeni razlozi uključuju beg od trgovine ljudima, nasilje u porodici, krvnu osvetu, kriminal i lihvare.
Društvene posledice
Dok je trajala javna debata, razgovarao sam sa prijateljem Albancem koji živi van Londona i ima dvoje male dece. Uspešan biznismen i dugogodišnji legalni stanovnik Velike Britanije, bio je uznemiren što su njegove ćerke došle kući i pitale zašto se njihovi prijatelji ne igraju sa njima i govore da su Albanci kriminalci. Slične priče sam čuo i od drugih Albanaca koji žive širom zemlje koji su rekli da su njihova mala deca dovedena do suza i izopštena na igralištu.
Izvor: freepik.com
Kao majka albanske državljanke, čak sam to iskusila iz prve ruke telefonom pasošnoj službi, ni manje ni više. Kada se raspitivao o statusu njenog zahteva za državljanstvo, gospodin se telefonom našalio da „još jedan Albanac želi britanski pasoš“. Bio sam zaprepašćena.
U Tirani su moji prijatelji Albanci vrteli glavama, uzdisali i stideli se kako ih svet doživljava. Veoma svesni reputacije Albanaca kao kriminalaca i trgovaca drogom, delimično osnovane, a delom zbog ksenofobije i lenjosti stereotipa, osećaju se rastrzani između ponosa zbog svoje nacionalnosti, stida, straha i besa.
Ali posledice ovog toksičnog diskursa prevazilaze podsmijeh i nasilnike na igralištu. Kao što je već pomenuto, među hiljadama zahteva za azil ima i onih koji su potpuno osnovani.
Ima žena koje beže od užasnog porodičnog i seksualnog nasilja koje ne mogu da dobiju pravdu ili zaštitu, ima onih koje su pobegle od trgovaca ljudima i koje su porodice odbacile zbog stigme. Neki članovi LGBTIQ zajednice ne mogu sami da rade, iznajmljuju kuću ili šetaju u javnosti zbog muke koju preživljavaju. Zatim tu su i drugi koji beže od kriminalaca, ubistava iz osvete, i povremenih političkih progona.
Šta kažu političari?
Dakle, šta albanska politička elita ima da kaže o situaciji i kako nameravaju da zaustave tok i zapuše rupu?
Albanski premijer Edi Rama rekao mi je u nedavnom intervjuu da ne može da kaže mladim ljudima da odu jer imaju pravo i slobodu na to, ali se nada da će se neki vratiti, donoseći sa sobom nove veštine i mentalitet.
„Ja to zaista ne vidim kao tragediju. Ja to doživljavam kao deo ovog perioda istorije, ali i kao deo života“, rekao je on žaleći eksploataciju koju vrše trgovci ljudima. Kada se dalje pritiska, on je dodao da egzodus Albanaca ne smatra nužno lošim.
„Mislim da je to vremenski period kada zemlja pati za ljudske resurse od ove pojave, odliva mozgova, ali sa druge strane, kada vidite istoriju, svi, svaka zemlja je prošla kroz ovu vrstu transa, a u budućnosti, to će biti od koristi“, rekao je on.
Ali premijer je objasnio da ljudi kada odu, vraćaju se sa novom perspektivu i to je pozitivno.
„Ovi ljudi se vraćaju sa drugačijim mentalitetom, dolaze sa nekim iskustvom, otvaraju preduzeća, rade drugačije i postižu uspehe“, rekao je on. Međutim, mnogi u Albaniji ga krive za velike brojke, napominjući da je veliki broj otišao dok je on bio na funkciji.
Kada sam intervjuisao opozicionog lidera i bivšeg premijera i predsednika Salija Berišu, rekao je da je razlog zašto ljudi odlaze zbog korupcije i kriminala pod sadašnjom administracijom. Obećavajući da će se vratiti na vlast na predstojećim lokalnim, a potom i budućim opštim izborima, on je rekao da njihova stranka radi na povezivanju sa onima u dijaspori.
„Pokušavamo da proširimo naše veze ne samo sa dobro obrazovanim ljudima u Albaniji, već i sa ljudima u Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Sjedinjenim Državama, Francuskoj i svuda. To je ogroman potencijal“, rekao je on.
On je dodao da će takozvani projekat povratka školovanih kadrova biti "jedan od naših najvažnijih".
Ali civilno društvo tvrdi da je jedini način da se ljudi zaustave da odu jeste da se pogura radikalna promena u društvu i politici, daleko od duhova prošlosti. Tamo gde vlada vladavina prava, gde se promovišu slobode, prosperitet i mogućnosti, podržani snažnom infrastrukturom i višim kvalitetom života.
Šta je pred nama?
S obzirom da je nova godina samo nekoliko dana, neizvesnost i dalje vlada. Rat tinja na granicama Evrope, tenzije i dalje rastu između Kosova i Srbije, a oni u Albaniji, jednoj od najsiromašnijih zemalja Evrope, nastavljaju da osećaju užas ekonomske krize. Dok su migracioni talasi u zemlji jenjavali i tekli decenijama ili čak vekovima, realnost je da Albanija ne može sebi priuštiti da nastavi da gubi ljudski kapital.
Na terenu u Tirani, opipljivi planovi za ublažavanje uticaja su retki i daleko između njih. U međuvremenu, Velika Britanija je iznela plan kojim će se kazniti svi Albanci, a ne samo oni koji žele da zloupotrebe sistem.
Vlada Velike Britanije je prošle nedelje objavila plan u pet tačaka koji će suštinski onemogućiti Albancima da traže azil u zemlji. To će takođe učiniti proces revizije mnogo težim, koji, iako je neophodan za uklanjanje neosnovanih slučajeva, takođe može da pokrene slučajeve ugroženih.
Dok plan predviđa stacioniranje britanskih graničnih stražara na albanskom aerodromu, pojačavanje patrola na moru i stvaranje radne grupe koja će pažljivo ispitati svaku aplikaciju, malo se pominje da se dođe do korena problema u Albaniji ili da se suoči sa samim trgovcima ljudima.
To znači da je pred ovom malom zapadnobalkanskom nacijom teška budućnost naglašena odlivom mozgova, starenjem stanovništva i padom nataliteta.
Фото: Jutta Benzenberg
Tekst je nastao u sklopu izdanja “Priča iz regije” kojeg provode Res Publica i Institut za komunikacijske studije, u suradnji s partnerima iz Crna Gora (PCNEN), Kosova (Sbunker), Srbije (Autonomija), Bosne i Hercegovine (Analiziraj.ba), i Albaniji (Exit News), u okviru projekta "Korišćenje novinarstva zasnovanog na činjenicama za podizanje svesti i suprotstavljanje dezinformacijama u medijskom prostoru" uz podršku Britanske ambasade u Skoplju.
Molimo pročitajte pravila pre komentarisanja ili preuzimanja Napomena: Stavovi i mišljenja izraženi u ovom članku su stavovi autora i ne odražavaju nužno stavove Instituta za komunikacijske studije ili donatora.
