Grčki mediji su polarizovani. U zavisnosti od njihove povezanosti sa „vladom“, oni biraju da prijavljuju manje ili uopšte ne izveštavaju o nekom pitanju. Svako ko živi u Grčkoj ili se bavi grčkim aktuelnostima lako može sagledati dve realnosti tj. dva paralelna univerzuma koja postoje na zemlji.
Otkrivanje skandala sa prisluškivanjem, poznatog i kao Predator Gate ili Greek Watergate, inicirali su nezavisni grčki mediji kao što su „Inside Story“, „Reporters United“ i pro-SIRIZA (glavna opozicija u Grčkoj, inače levičarski) mediji kao što su „Efimerida ton Syntakton“ i „Documento“. Ovi mediji već nekoliko meseci pokušavaju da istaknu problem konstantnim izveštavanjem o njemu. Međutim, ovo ne predstavlja celu štampu u Grčkoj.
Drugi mediji, posebno oni bliski vlasti, nedovoljno su izveštavali ili su potpuno izbegavali bilo šta da napišu/izgovore. To je direktno uticalo na način na koji čitaoci tj. grčka javnost uopšte je uočila važnost ove teme. Veliki broj građana Grčke, među njima čak i novinari, uzimao je zdravo za gotovo da su bili/jesu pod prismotrom i da je to nešto što se dešava i da sve vlade to rade/rade.
Predator Gate
Skandal sa prisluškivanjem, koji je glavna tema u grčkim medijima od proleća 2022, tiče se upotrebe ilegalnog predatorskog softvera od strane grčke tajne službe (EIP) za praćenje ili pokušaj praćenja novinara, političara, vojnog osoblja, poslovnih ljudi, lica iz pravosuđa i nosioci državnih funkcija.
Grčki premijer Kirijakos Micotakis, nakon pobede svoje konzervativne stranke Nova demokratija 2019. godine, stavio je EIP pod svoj direktni nadzor i pod nadležnost svog nećaka i generalnog sekretara Grigorisa Dimitriadisa.
Tanasis Kukakis, novinar SNN u Grčkoj koji pokriva finansijska pitanja i dopisnik stranih medija kao što su SNBS i Fajnenšel Tajms, prva je potvrđena žrtva ovog skandala. Kukakis je izvestio o kontroverznim izmenama Krivičnog zakona Grčke koje je pokrenula Vlada, a koje se odnose na zakon o sprečavanju pranja novca koji reguliše poreska pitanja. Njega su grčke tajne službe pratile iz razloga „nacionalne bezbednosti“, ali i preko predatora koji mu je ilegalno instaliran na mobilni telefon nakon što je prvi put kliknuo na neodgovarajući link koji mu je poslat.
Kukakis je u intervjuu za Balkan Insight istakao da su "pitanja koja treba postaviti: koliko ima još novinara poput mene?" Koliko ima još političara kao što sam ja? Nismo samo ja i Andrulakis."
Posle Kukakisovih otkrića u aprilu 2022, Nikos Andrulakis, lider treće po veličini stranke u grčkom parlamentu PASOK i evropski poslanik, druga je skoro potvrđena „žrtva” predatora. U julu 2022. prijavio je da je dobio tekstualnu poruku sa linkom na svom mobilnom telefonu na koju nikada nije kliknuo.
Tek tada su mejnstrim mediji u Grčkoj počeli da izveštavaju o skandalu.
Izvor: pixabay.com
Početkom avgusta 2020. Micotakisov nećak Dimitriadis i šef EIP-a Panagiotis Kontoleon dali su ostavke nakon velikog pritiska.
U televizijskoj poruci o Andrulakisovom traganju, Micotakis je rekao da ne zna ništa o tome: „Ono što je urađeno je možda bilo u skladu sa slovom zakona, ali je bilo pogrešno. Nisam toga bio svestan i, očigledno, nikada ne bih dozvolio tako nešto!”.
Istraga o ovom slučaju do danas nije zatvorena i nije podignuta optužnica.
Mediji u Grčkoj: paralelni svetovi
Strani mediji kao što su Balkan Insight, međunarodne organizacije koje brane slobodu štampe, kao i nadležno telo EU [PEGA Komitet osnovan da istražuje navodna kršenja ili zloupotrebe primene zakona EU u vezi sa korišćenjem Pegasus-a i ekvivalentnog softvera za špijunski nadzor] kroz kontinuirane izveštaje i istrage, odigrao je važnu ulogu u rasvetljavanju skandala prisluškivanja u Grčkoj.
Predator Gate je postala „popularna” tema u grčkim mejnstrim medijima tek nakon što je Androlakis objavio da postoji pokušaj praćenja.
Aleksis Papakelas, sadašnji izvršni urednik grčkog lista „Katimerini” priznao je 22. oktobra da su grčki mediji i „Katimerini” „spori” u istrazi skandala. Međutim, dodao je da, nakon što su se njegove novine uključile, „pokrivanje nije nepotpuno“.
Ovo nije prvi put da grčki mediji nedovoljno izveštavaju o nekom pitanju ili da ga uopšte nisu izveštavali. Svako ko živi u Grčkoj ili se bavi grčkim aktuelnostima može lako da uoči da postoje dve realnosti u zemlji, tj. dva paralelna univerzuma. Na jednoj strani je narativ vlasti, a na drugoj strani su „nezavisni“ i mediji koji su suprotstavljeni vlasti. Ali da li je ovo novinarstvo? Čitaoci će, na osnovu svojih političkih uverenja, izabrati da budu informisani od medija koji zastupaju njihove stavove. Ali da li je ovo prava informacija?
Grčka štampa je duboko podeljena, kao i novinarski svet – ne sami novinari, već novinarstvo. Novinari, u zavisnosti od medija sa kojima rade, znaju o čemu treba, a šta ne treba da pišu ili, konkretno, da li da autocenzurišu ili ne. Trenutno teme nisu zabranjene ili, kako mi to kažemo u grčkom novinarskom slengu, „hladne” od strane generalnih direktora, već od samih novinara. Sve dok ova podela bude prisutna u grčkim medijima, biće podeljeno i grčko društvo.
Dok pišemo ovaj tekst, nastavlja se istraga novinara o aferi prisluškivanja.
Molimo pročitajte pravila pre komentarisanja ili preuzimanja Napomena: Stavovi i mišljenja izraženi u ovom članku su stavovi autora i ne odražavaju nužno stavove Instituta za komunikacijske studije ili donatora.
