Violeta Zefi
Jedini oblik suočavanja sa ovim problemom, a to se odnosi na sve države, bez obzira na njihov društveni-ekonomski razvitak, je sprovođenje stalnih kampanja za podizanje svesti kod učenika, kod školskih vlasti i kod roditelja za posledice koje ima ova pojava.
Bulizam (maltretiranje) nije neka nova problematika. Ceni se da ovaj fenomen nije više izazov samo za jednu državu ili samo za određeni region. Dimenzije ovog fenomena su globalne.
Konkretno, bulizam već postaje uobičajeni problem. U godinama nakon 1970 godine, bulizam počinje da se proučava na naučnoj osnovi, smatrajući ga kao nasilno ponašanje i sa ozbiljnim posledicama za žrtvu. Kao rezultat toga, pitanje nasilnog ponašanja uvek potiče debatu, ali istovremeno i suprostavljanja u krugovima psihologa. Ali, treba znati da, osim profesionalaca i drugih aktera, kao što su shkola i roditelji, su veoma značajni učesnici u adresiranju ovog pitanja.
Ponovljeno agresivno ponašanje
Bulizam se se definiše kao pojava kada jedan učenik/ca doživljava nasilje, ili kada je viktimizovan/a, i stalno, a i duže vremena je izložen/a na negativne uticaje od strane jednog ili više učenika. Sa negativnim delovanjima se podrazumeva širok spektar ponašanja, počevši od verbalnih napada, do ozbiljnijih fizičkih napada. Znači, bulizam se definiše kao ponovljeno agresivno ponašanje, koje se karakteriše disbalansom moći, čiji je glavni cilj nanošenje štete kod drugog-drugih.
Najčešće forme bulizma koje doživljavaju učenici/ce su: direktni bulizam, indirektni bulizam i kibernetski (sajber) bulizam (cyberbullying). U okviru ovih kategorija postoje ovih kategorija postoje verbalne, fizičke ili forme u relacijama.
Direktni bulizam je kombinacija verbalnog i fizičkog bulizma. Indirektni bulizam uglavnom je verbalan i on, često puta, se susreće u školama. Primer takvog ponašanja je kada neki/a učenik/ca širi lažne informacije za drugog učenika/cu sa ciljem da ga/je poniži ili da mu/joj nanese štetu.
Druga forma bulizma se pojavljuje kao rezultat upotrebe tehnologije, a to je kibernetski bulizam. Ova forma bulizma se pojavljuje kada učenici koriste razne on-lajn platforme, kao e-poruke ili društveni mediji, da bi napisali štetne sadržaje za druge, kao i za objavljivanje privatnih fotografija ili video-snimaka, bez odobrenja oštećenog. Ovu je formu bulizma veoma teško identifikovati i veoma često se dešava izvan ambijenta škole. Stoga, za nastavnike ili roditelje, previše je komplikovano da adresuju ovu formu bulizma.
Nedostaju sistematska istraživanja u Albaniji, Makedoniji i na Kosovu
Zbog posledica koje ima ovaj fenomen, danas, širom sveta se organizuju kampanje za podizanje svesti, koje imaju za cilj rešavanje ovog problema. Sama Prva dama SAD, Melanija Tramp, je organizovala kampanju koja je naslovljena “Be kind to eachother” koja naglašava problem sa sajber (internet) bulizmom. Ova kampanja se organizira zbog senzibilizacije i za podizanje svesti, da je bulizam kod dece globalni izazov, sa velikim brojem straničnih efekata koji imaju šire društvene implikacije.
Izvor: edutopia.org
Ovaj fenomen ima uticaj kako u razvijenim zemljama, takođe i u zemljama u razvoju. Ali, u zemljama kao što su Kosovo, Makedonija ili Albanija, veoma je kasno počelo da se govori o ovome problemu. Poslednjih godina, određeni broj eksperata, uglavnom psiholozi, počeli su govoriti o ovome fenomenu, imajući u vidu da ovajfenomen počinje predstavljati ozbiljno ugrožavanje učenika, ali i brigu za roditelje i nastavnike.
Mediji su također posvetili posebnu pažnju, uglavnom događajima u školama u vezi bulizma.Nasuprot činjenici da je nasilje fenomen na koji nailazimo u školama, generalno, u gore navedenim tri državama ne postoji sistematska studija da bi se moglo videti kako i koliko se manifestuje ova negativna pojava, koja ima ozbiljne psihološke posledice za pogođene učenike/ce.U sve ove tri zemlje, broj učenika koji koriste internet, odnosno društvene platforme, je veoma velik. Zato, ocenjuje se da osim bulizma u najklasičnijoj formi, u ovim zemljama je prisutan i sajber bulizam. Prema jednoj studiji napravljenoj u 2018 godini i objavljenoj od UNICEF-a, zemlje u kojima bulizam je najprisutniji su one iz Južne Azije i centalne Afrike.
Smatra se da dugotrajni bulizam koji je preživljen za vreme godina provedenih u školi može imati dugotrajne posledice. Učenici koji su izloženi nasilju mogu imati slabije rezultate u školi, s obzirom na to da se smanjuje njihovo interesovanje i njihovo učešće u školi.Osim toga, isto tako su prisutni emocionalni efekti, kao što je smanjeno samopouzdanje, nesanica, ali i depresija. Ali, efekti nasilja ne utiču samo kod pogođenih učenika, nego efekti se reflektuju i na drugove iz razreda, a isto tako i kod porodice.
Kampanje za podizanje svesti kao sredstvo za sprečavanje
Jedina forma suočavanja sa ovim problemom, a to se odnosi na sve države, bez obzira na njihov društveni-ekonomski razvitak, je sprovođenje stalnih kampanja za podizanje svesti kod učenika, kod školskih vlasti i kod roditelja za posledice koje ima ova pojava.Dok za zaustavljanje direktnih i indirektnih formi bulizma postoje metode i pristupi u pravcu menadžiranja, kompjuterski kriminal je savremeni fenomen koji je veoma teško menadžirati, utiče i na veliki ljudi i može se primenjivati dugo vremena, bez identifikovanja od nikoga. Zbog ovog razloga, podizanje svesti, posebno kod učenika, je najefikasnija forma za sprečavanje ovog fenomena. Ovo dokazuje i kampanja Gospođe Tramp. Upravo zbog toga, prevencija je najefikasnije sredstvo za zaustavljanje bulizma.
Molimo Vas pročitajte pravila o komentiranje ili preuzimanje.
Napomena: Mišljenja i stavovi u ovom članku su od autora i ne odražavaju stavove Instituta za komunikaciske studije ili donatora.
