Dorentina Hysa
Naše svakodnevno izloženje preteranim informacijama stvara osnov da se laži ponavljaju dovoljno često dok ne postanu istine. Mučimo se da kažemo šta je istina, a šta nije. U okeanu sadržaja gde praktično svako ima priliku da objavljuje, postaje teže plivati bez odgovarajuće obuke.
Kada ste poslednji put stekli novu veštinu? Sam tajming bi mogao biti ključan kao i razlozi koji su vas „primorali“ da razvijete tu konkretnu veštinu. Kao ljudska bića, težimo da razvijemo veštine i kompetencije koje su nam korisne na individualnom i društvenom nivou. U nekoliko reči, razvijamo one veštine koje nam pomažu da se nosimo sa zahtevima i izazovima svakodnevnog života. Spisak životnih veština se postepeno menja, prateći najnovija dešavanja oko nas. Na tom spisku moramo uključiti medijsku i informacionu pismenost kao ključne životne veštine. Zašto?
Domet masovnih medija nikada nije bio tako veliki kao danas. Svakodnevno se susrećemo, dajemo i primamo mnoštvo informacija iz različitih izvora. Isto čine i deca, tinejdžeri, studenti i drugi odrasli. Konstantno konzumiramo sadržaj preko svojih mobilnih telefona, računara, televizije, knjiga, društvenih medija, itd., bilo da je napisan, izgovoren ili vizuelizovan. Okruženi smo medijima i informacijama svih oblika i sredstava.
Rizici da budemo medijski i informaciono nepismeni
Izloženost takvoj raznovrsnosti informacija čini nas krhkim prema njima, s obzirom na to da su pune pristrasnosti, manipulacije, propagande, lažnih vesti, govora mržnje, svih vrsta namera koje autor/i mogu imati. Razmislite o pristrasnim informacijama i marketinškim tehnikama koje nesvesno utiču na naše kupovne navike na ovaj ili onaj način. Ili medijska manipulacija informacijama koja ometa istinu i stvara iskrivljenu stvarnost. Poremećaji u informacijama (dezinformacije, lažne vesti) stvaraju konfuziju i nerazumevanje o društvenim i političkim pitanjima. Lažni sadržaji, koji utiču na fizičko i psihičko zdravlje ljudi samo zato što je neko na internetu odlučio da objavi sadržaj da bi dobio više klikova ne mareći za posledice.
Naše svakodnevno izloženje preteranim informacijama stvara osnov da se laži ponavljaju dovoljno često dok ne postanu istine. Mučimo se da kažemo šta je istina, a šta nije. U okeanu sadržaja gde praktično svako ima priliku da objavljuje, postaje teže plivati bez odgovarajuće obuke. Da bismo se spasili od utapanja u ovo more medija i informacija, moramo steći osnovne veštine i kompetencije. Moramo da naučimo i podučavamo kako mediji i informacije funkcionišu. Koje tehnike se koriste, ko i sa kojom namerom? Moramo da razvijemo veštine kritičkog mišljenja, a MIP može biti od pomoći u tom pogledu.
Podizanje medijske i informacione pismenosti kroz obrazovanje
Obećavajući pristup za razvoj MIP pismenih građana je kroz obrazovanje, uključujući ovde formalno i neformalno obrazovanje. Dok se formalno obrazovanje odvija u obrazovnim sistemima, kao što su škole i univerziteti, neformalno obrazovanje se dešava van ovih formalnih okruženja za učenje, obično u okruženju zajednice, ali je specifično (imajući na umu ishod učenja). S druge strane, informalno učenje je iskustveno učenje i kao takvo usputno. U Albaniji, neformalno i informalno obrazovanje za MIP uglavnom pokrivaju organizacije civilnog društva, ali s obzirom na to da OCD rade u smislu projekata, njihov doprinos je kratkoročn, ograničen u smislu dometa i nije održiv.
S druge strane, formalno obrazovanje je uglavnom ograničeno na korišćenje IKT u školama i na neko opšte medijsko obrazovanje, međutim, to ne zadovoljava postojeće potrebe za obrazovanjem medijski i informaciono pismenih generacija. U osnovnoj studiji koju je 2020. uradio Albanski institut za medije o strategijama i politikama MIP u Albaniji, rezultati pokazuju nedostatak inkluzivnog pristupa MIP u formalnom, neformalnom i informalnom obrazovanju. Tu i tamo je bilo elemenata medijskog obrazovanja ili IKT, ali ne i MIP. Medijska i informaciona pismenost (MIP) je novi pojam koji na kraju privlači pažnju i to je dobar početak dugog izazovnog putovanja.
Uvođenje MIP-a u preduniverzitetsko obrazovanje u Albaniji
Uz podršku različitih donatora, koji su dali prioritet medijskoj i informatičkoj pismenosti, u poslednjih nekoliko godina povećana je pažnja i delovanje prema MIP-a. UNESKO, na primer, u okviru projekta “Izgradnja poverenja u medije i Jugoistočna Evropa i Turska, faza II”, podržava uključivanje nastavnih planova i programa MIP-a u sistem formalnog obrazovanja u Albaniji.
Ovo je prvi put da se medijska i informaciona pismenost kao kompozitni pojam koristi u preduniverzitetskom obrazovanju u našoj zemlji. U saradnji Ministarstva prosvete i sporta i ASCAP-а, odabrano je 20 škola koje će biti deo ove pilot faze. U prvoj fazi pilotiranja u 10 srednjih škola tokom 2021. godine, obučeno je 120 nastavnika za sprovođenje nastavnih planova i programa, a oko 8546 učenika od 6. do 9. razreda imalo je priliku da se upozna sa medijskom i informacionom pismenosti.
Izvor: freepik.com
Proces pilotiranja nije bio lak, a nailazili su se na izazove. Ovi izazovi su se odnosili na školsku infrastrukturu (npr.: internet veze, biblioteke, računarske laboratorije, itd.); nastavnici su preopterećeni; odeljenja sa velikim brojem đaka i pandemijskim okolnostima. U skladu sa samim nastavnim planom i programom za MIP, u početku je to izazivalo pitanja i nesigurnosti među nastavnicima, ali je to poboljšano obukom i mentorstvom koje je ponuđeno tokom pilotiranja.
Deset mentora je dodeljeno da nadgledaju obučene nastavnike koji su uključili MIP u svoje predmete. Povratne informacije prikupljene od njih pokazuju da nastavnici koriste MIP u učionici na tri nivoa: da pronađu dodatne informacije, da podstaknu veće veštine razmišljanja i da kreativno izraze/kreiraju sadržaj. Nastavnici su izrazili da je obuka o MIP i pilotiranje bila korisna na ličnom i profesionalnom planu. Učenici su stekli novu perspektivu o medijima i informacijama koja se odrazila na sve predmete (npr.: postavljaju izazovna pitanja, koriste različite izvore za upoređivanje informacija i prevazilaze samo reprodukovanje sadržaja analizom).
Ukratko, to je stimulisalo učenike da poboljšaju svoj proces učenja, da nastavu učine inkluzivnijom i podstaknu svoje veštine kritičkog mišljenja. MIP u formalnom obrazovanju ima još jednu dodatnu vrednost, on dovodi u pitanje tradicionalne načine podučavanja gde se učenici na neki način smatraju „praznim sudovima“ koji se u školi moraju napuniti informacijama. Naprotiv, MIP i nastavnike i učenike smatra aktivnim saradnicima u procesu nastave i učenja. Kroz MIP nastoji se naučiti učenike „kako“ da razmišljaju, a ne „šta“ da misle.
Obrasci razmišljanja, rasuđivanja i ponašanja počinju da se razvijaju prilično rano u životu, nakon postepenog prelaska sa jednostavnih na najsloženije obrasce. Međutim, okolina može podstaći ili sprečiti njihov razvoj. Isto važi i za medijsku i informacionu pismenost, ako se na nju ne interveniše rano, rezultati mogu biti poražavajući po čitavo društvo.
Dužina izloženosti medijima i informacijama smanjuje se iz godine u godinu, a sa njenim smanjenjem, naša zabrinutost bi trebalo da raste. MIP je kritična životna veština i kao takva treba da se razvija što je ranije moguće kroz formalno, neformalno i informalno obrazovanje.
Molimo pročitajte pravila pre komentarisanja ili preuzimanja
Napomena: Stavovi i mišljenja izraženi u ovom članku su stavovi autora i ne odražavaju nužno stavove Instituta za komunikacijske studije ili donatora.
