Sabin Selimi
Ovog meseca, vlade Evropske Unije odlučili su da opet zakasne sa otvaranjem pregovora za učlanivanje zemalja kandidatkinja Albaniju i Severnu Makedoniju, sta pretstavlja historisku grešku, zato što bezbednost i stabilnost same EU zavisi od transformacije suseda sa jugoistoka.
Opasnost gubljenja kredibiliteta EU kao globalnog aktera
Nedostaci meke snage (soft power) Evropske Unije nisu se nikad više eksponirali od vremena ratova u bivšoj-Jugoslaviji u 90-tim godinama, sve dok ti ratovi nisu prekinuti sa vazdušnom intervencijom NATO snaga i sa diplomatskim naporima na čelu sa Sjedinjenim Američkim Državama. Ovog meseca, EU je na pragu da napravi još jednu historijsku grešku na njenoj jugoistočnoj granici.
Na junskom samitu ove godine, vlade EU su odlučile da će pregovori za pristupanje Albanije i Severne Makedonije trebaju opet kasniti, nešto što je bilo razočaravarujuće, ali ne i iznenađujuće.
Niko koji je pratio politička dešavanja u Briselu nije predvidio da će Albanija i Severna Makedonija dobiti zeleno svjetlo za formalni početak pregovora o članstvu, posebno imajući u vidu kratkovidnu retoriku Francuske i Holandije.
Glasovi protiv proširenja žele da se Brisel koncentriše na produbljivanje unutrašnje integracije i reformisanje EU, izbjegavajući daljnje proširenje koje bi moglo povećati podršku euroskeptičkim silama unutar država članica. U svakom slušaju, jednostavno izgovaranje „non“ teško može skloniti podršku nativističkog populizma.
Ako u europskim glavnim gradovima postoje kreatori politika koji vjeruju da se EU može prebaciti od politike daljnjeg proširavanja na jugoistok do politike koja narode regiona drži „zavisne“ u nedogled, a ovo da ne pokreće nikakav revolt, onda to je opasna iluzija.
Ako se izbor napravi za ovo posljednje, nastavit će se masovna migracija mladih iz Balkana do srži Evrope i pogoršavanje političke dinamike onih koji su zaostali. Takav scenario će ojačati i one, ionako aktivne i kancerogene, strane snage koje će vjerojatno stvoriti haos u ovom uglu Europe.
Jedna petina populacije Kosova u vremenu od jedne dekade već je otišla iz zemlje, nešto što dokazuje da bezvizni režim ne podrazumeva i negiranje slobodnog kretanja ljudi. Ista dinamika važi i za druge zemlje regiona. Ograničavanje slobode kretanja neće nikad biti realizovana do kraja.
Zaustavljanje procesa proširenja neće biti samo prijetnja za sigurnost i stabilnost regiona, već će biti i neuspjeh projekta EU. Produbljivanje unutrašnje integracije EU ili dalje proširenje na jugoistok više neće biti važno, jer će građani kao u EU tako i na Balkanu do tada izgubiti afinitet jedan prema drugome. Kao posledica, dovest će se u pitanje ambicija EU kao međunarodnog aktera, što će rezultirati gubitkom njenog kredibiliteta.
Skepticizam proširenja
Na samitu u Solunu u 2003 godini, Evropski savet je izjavio da „Budućnost Balkana je unutar Evropske Unije“. Ovo političko opredjeljenje bilo je jasno obećanje. 16 godina nakon što se EU obavezala na evropsku budućnost svojih jugoistočnih suseda, samo su se dve bivše jugoslovenske republike - Slovenija i Hrvatska, uspjele učlaniti. Dve druge, Srbija i Crna Gora, pregovaraju već nekoliko godina za redom.
Izvor: ft.com
Proces učlanjivanja još uvek ostaje veoma spor. Sve dok samo jedan mali deo građana EU podržavaju daljnje proširenje, učlanjivanje izgleda nesigurno za zemlje u regionu.
To odražava unutrašnju političku raspravu u EU koja je obeležena sa percepcijom građana o visokim nivoima migracije, posebno posle krize iz 2015 godine, kada su srotine hiljade migranata ušle u EU preko Balkana.
Na samitu u Sofiji prošle godine, francuski predsednik Emanuel Makron je izjavio da neće biti proširenja pre nego što se sama EU iznutra ne reformiše.
On je to produžio da ponavlja na jednom samitu sa liderima iz regiona, naglašavajući da je proširenje „oslabilo Evropu“. Stavljajući sebe u poziciji kao što je ova može biti da je izazvana od zabrinutosti od povećanja nativističkog populizma u celoj EU, što je u suprotnosti sa njegovim govorom održanog dve godine pre toga u Sorboni.
U međuvremenu Holandija podržava stav Francuske protiv razgovora za članstvo sa Albanijom, koja je član NATO saveza, a za razliku od pozicije Francuske, holanđani imaju nameru da pruže radost Severnoj Makedoniji.
Put koji vodi napred
Populacija šest država Balkana koje nusu članice EU se sastoji od samo oko 18.5 miliona, što ja malo više od populacije Rumunjske. Balkan ne predstavlja opsanost za apsorpcioni kapacitet EU.
Koristi od proširenja EU su značajne. Uključivanjem multikulturalnog regiona, EU će pokazati svoju posvećenost prema principu diverziteta i ostati će otvorena za sve Evropljane, bez obzira na njihovu kulturnu ili versku pripadnost. Najvažnije je da će EU pokazati da je sposobna biti snažan globalni akter.
Status quo sve više i više će nalikovati na bezbednosnu krizu i stagnaciju Balkana. Napuštavanje cilja ulaska u EU, u celini, osim na papiru, imaće značajne posljedice za region. Povjerenje i interes za članstvo također će se izgubiti, a entuzijazam za teške reforme vladavine prava, reforme javne administracije i drugih sektora koji se traže za dobijanje članstva će izblijediti, samo ukoliko samit ovog mjeseca ne pošalje pozitivan signal.
Nova Evropska Komisija koja će započeti svoje „putovanje“ u novembru ove godine, treba da se ozbiljno angažuje za poštovanje i implementaciju njihovog obećanja koje je dato u Solunu pre 16 godina, s obzirom da aktuelni ritam učlanjivanja stavlja ovo obećanje pod znak pitanja.
Molimo Vas pročitajte pravila o komentiranje ili preuzimanje.
Napomena: Mišljenja i stavovi u ovom članku su od autora i ne odražavaju stavove Instituta za komunikaciske studije ili donatora.
