Građani ekonomskog tigra će se do kraja godine grejati skuplje, voziti skuplje, plaćati skuplju struju, alkohol, kao i robu široke potrošnje. Za utehu im ostaje Vučićevih „36 veličanstvenih“ proizvoda sa sniženim cenama.
Nakon tradicionalnog septembarskog udara na džepove građana koji u domaćinstvu imaju školarce, čije opremanje iznova izaziva potrese u kućnim budžetima, prvog oktobra usledio je novi talas poskupljenja.
Zahvaljujući ranijoj odluci Vlade Srbije, stupile su na snagu izmene i dopune Zakona o akcizama koje za posledicu imaju povećanje akcize na derivate nafte, duvanske prerađevine i alkoholna pića, zatim kafu i tečnosti za punjenje elektronskih cigareta za osam procenata.
Redovna promena cena goriva petkom, ovoga puta pala je 29. septembra, a po rečima vlasnika benzinske stanice Nebojše Atanackovića, pumpadžije nisu mogle sa sigurnošću da potvrde je li kod tog poskupljenja deo povećane akcize već uračunat u cenu dizela ili je u pitanju bio rast cena sirove nafte. Bilo kako bilo, tek dizel je u Srbiji od 29. septembra skuplji za tri dinara - 214 dinara (1,82 evra), a benzin je zabeležio minimalno pojeftinjenje sa 192 na 191 dinar (1,62 evra).
Već 3. oktobra, predsednik Republike Aleksandar Vučić „zamolio“ je Vladu Srbije da kontroliše cenu nafte, jer "ode u nebesa". Najveći problem je, kaže, dizel jer njega koriste i „autobusi i vojska“. Cene goriva ostale su tako nepromenjene i narednog petka, 6. oktobra.
Statistika vs. stvarnost
Vučić i članovi vlade vole da govore o Srbiji kao lideru na Balkanu, takozvanom ekonomskom tigru. Republički zavod za statistiku (RZS) početkom septembra izneo je podatke koji pokazuju da su cene proizvoda i usluga lične potrošnje u avgustu 2023. godine, u odnosu na jul u proseku zabeležile rast od 0,4 procenta..
U poređenju sa avgustom prethodne godine, povećane su za 11,5 odsto, dok su u poređenju sa decembrom 2022. godine u proseku povećane za 6,4 procenta. Prema procenama Narodne banke Srbije, inflacija bi na kraju godine trebalo da iznosi osam odsto. Profesorka Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Danica Popović nedavno je upozorila da će prema prognozama Bečkog instituta za međunarodnu privredu Srbija kraj godine dočekati sa neslavnim rekordom - najvećom inflacijom od oko 12 odsto (region oko 9 odsto), kao i upola manjim rastom od proseka na Zapadnom Balkanu - mi oko 1 odsto, a ostali oko 2 odsto.
Po njoj je istina oko inflacije u Srbiji jednostavna: zemlja sme da povećava količinu novca onoliko koliki ostvari privredni rast, sve preko pravi inflaciju, na koju se onda dodaje i uvozna inflacija.
„Čak i da uvozna inflacija padne na nulu, opet vam nema spasa ako povećavate penzije, plate, isplaćujete poklone mladima, starima ili bilo kome na koga se predsednik Vučić tog dana razneži - a privredni rast ostane nizak, kao sada“, ističe Popović.
Fiskalni savet upozorava na neselektivno trošenje
Na isto stalno upozorava i Fiskalni savet Srbije, najnovije upozorenja stiglo je tokom septembarske prezentacije izveštaja o radu za 2022. godinu pred skupštinskim Odborom za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava. Tom prilikom predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović kritikovao je neselektivne mere i davanja iz budžeta.
Kako je naveo, postoji strah da li će inflacija do kraja godine biti osam odsto posle novih davanja iz budžeta, pre svega jednokratne pomoći od 10.000 dinara deci do 16 godina, za šta se po rečima ministra finansija Siniše Malog, prijavilo oko 1.101.000 dece.
Jednokratana isplata od 20.000 dinara penzionerima planirana je u periodu između 25. novembra i 5. decembra, slučajno pred najavljene vanredne izbore17. decembra. Takva vrsta pomoći ustanovljena je pre više godina i isplaćivana je u nejednakim vremenskim ciklusima, obično pred neke izbore ili Novu godinu.
„Te neciljane mere samo u ovoj godini, kada se sve sabere, od poljoprivrede i penzije, plaćanja za mlade, jednokratnim davanjima za penzionere čine 0,7 odsto BDP, akcize koje se povećavaju da bi se to platilo, sve to uticaće na inflaciju i delovaće u lošem pravcu“, upozorio je Petrović, a prenela N1.
Najstariji građani, njih 1,6 miliona, od prvog oktobra dobili su i vanrednu povišicu od 5,5 odsto, a od 1. januara 2024. godine sledi nova od 14,6 odsto.
0d 1. oktobra počele su da važe i Penzionerske kartice koje obezbeđuju popuste u preko 650 privrednih subjekata, uključujući i benzinske pumpe. Penzionerske kartice izdaje Fond PIO.
Vučićev trgovački performans
Kakav je istinski standard građana, nenamerno je potvrdio sam Vučić kada je početkom septembra u nesvakidašnjem performansu iz zgrade Predsedništva Republike Srbije, u direktnom TV obraćanju, pokrenuo državnu kampanju „Bolja cena“. Reč je o pojeftinjenju određenog broja artikala – od parizera, preko kafe, testenine, šampona za bebe i odrasle, sve do krompira i jogurta.
Izvor: frontal.rs
Mediji su 13. septembra obilazili prodavnice i trgovinske lance ne bi li proverili je li zaista pojeftinilo najavljenih 20 proizvoda. Istog dana, pošto se prethodnih na društvenim mrežama pojavilo mnoštvo mimova na račun njegove najave, a parizer danima bio udarna vest, Vučić je sa ministrima Sinišom Malim i Tomislavom Momirovićem u Predsedništvu pozirao za kamere pokazujući kako se jede sendvič s parizerom. Na kraju, snimak je takav da se nije videlo je li Vučić svoj parizer pojeo. To je izazvalo novu salvu nezadovoljstva i podsmeha, čak se pojavila i igrica „Jedi parizer“.
Onda je predsednik Srbije gostovao na TV Pink kako bi iz korpe za supermarket izvadio dodatne proizvode koji će pojeftiniti, njih ukupno 36.
Nakon toga, prosvetni radnici su protest pred zgradom Vlade završili tako što su na ulazna vrata okačili pola parizera. Valjda da pokažu kako nemaju dovoljno čak ni za celu pojeftinjenu rudu.
Oružani sukob u Banjskoj znatno je uozbiljilo situaciju u Srbiji, pa se priča o parizeru, koja se iz predizborne ekonomske ideje pretvarala u potpuni fijasko, jednostavno ugasila.
Šta je s platama
Vučić je, gostujući u pomenutom "Hit-tvitu" najavio i da će prosečna plata u Srbiji u decembru ove godine iznositi 840 evra, a dogodine u istom mesecu 960 evra.
Republički zavod za statistiku ubrzo objavljuje da u julu prosečna zarada bez poreza i doprinosa (neto) iznosi 83.781 dinar (oko 715 evra), a njen bruto iznos 115.664 dinara (987 evra). Medijalna neto zarada za jul 2023. godine iznosila je 64.734 dinara (552 evra), što znači da je polovina zaposlenih ostvarila zaradu do navedenog iznosa, dodaju iz RZS.
Istog meseca, jula 2023. godine, u regionu su zabeležene sledeće prosečne (neto) plate:
- Severna Makedonija – 36.286 denara (590 evra)
- Bosna i Hercegovina – 1.262 KM (645 evra)
- Crna Gora – 797 evra
- Hrvatska – 1.141 evro
Bez “bratske“ cene energenata
Uprkos činjenici da je Rusija vlasnik Naftne industrije Srbije, te da joj Srbija jedina u Evropi nije uvela sankcije, gorivo i gas nisu jeftiniji u odnosu na region. Direktor „Srbijagasa“ Dušan Bajatović još je najavio poskupljenje gasa za 1. novembar, tešeći potrošače kako „poskupljenje neće biti veće od 10 odsto“.
Toplane su zatim zatražile veće cene grejanja od pet do 30 odsto. Direktor Udruženja toplana Srbije Dejan Stojanović rekao je za RTS da povećanje cene grejanja neće tražiti sve toplane, a da je u 22 lokalne samouprave povećana cena, prvenstveno zbog povećanja nabavnih cena gasa i mazuta.
Nedugo zatim novi hladan tuš: struja poskupljuje za 9,28 procenata od 1. novembra.
Jeftin državni hleb do kraja godine
U moru loših, 5. oktobra najsiromašniji dočekaše informaciju Udruženja pekara Srbije da hleb "sava" sigurno neće poskupeti do kraja godine. Hleb "sava" je najjeftinija osnovna vrsta hleba, vekne težine 500 grama. Predsednik Udruženja pekara Srbije Zoran Pralica za Betu je potvrdio da pekari imaju 45 vrsta troškova, a među njima apostrofirao povećanje zarada zaposlenima - prodavci umesto doskorašnjih 35.000-40.000 dinara sada primaju 70.000 dinara (598 evra), a pekari od 120.000 do 180.000 sa noćnim radom (od 1.024 do 1.536 evra).
Ukratko, građani ekonomskog tigra će se do kraja godine grejati skuplje, voziti skuplje, plaćati skuplju struju, alkohol, kao i robu široke potrošnje. Za utehu im ostaje Vučićevih „36 veličanstvenih“ proizvoda sa sniženim cenama.
Tekst je nastao u sklopu izdanja “Priča iz regije” kojeg provode Res Publica i Institut za komunikacijske studije, u suradnji s partnerima iz Crna Gora (PCNEN), Kosova (Sbunker), Srbije (Autonomija), Bosne i Hercegovine (Analiziraj.ba), i Albaniji (Exit News), u okviru projekta "Korišćenje novinarstva zasnovanog na činjenicama za podizanje svesti i suprotstavljanje dezinformacijama u medijskom prostoru" uz podršku Britanske ambasade u Skoplju.
Molimo pročitajte pravila pre komentarisanja ili preuzimanja Napomena: Stavovi i mišljenja izraženi u ovom članku su stavovi autora i ne odražavaju nužno stavove Instituta za komunikacijske studije ili donatora.
