Ismail Kamberi
Od 2015. godine, policijski timovi iz država članica EU borave u Makedoniji na granici sa Grčkom kako bi pomogli u rešavanju problema sa migrantima. Saradnja je uspešna, ali potrebna je veća transparentnost.
Takozvana ,,Balkanska ruta" bila je jedna od glavnih ruta za migrante i izbeglice u Zapadnoj Evropi. U 2015. godini migranti koji su došli u Grčku imali su direktan uticaj na ovu rutu sa namerom da preko Republike Makedonije, Albanije i Srbije stignu do najbliže granice zemalja članica EU. 2015 godine, Na Balkanu je otkriveno 764.033 ilegalnih graničnih prelaza migranata u pokušaju da pređu srpsku granicu sa Mađarskom kako bi nastavili put do razvijenih zemalja. Ova cifra uspostavila je činjenicu da se izazovi sa migrantskim talasom na ovoj ruti ne mogu prevazići samo naporima pojedine zemlje ili članice EU, već se mogu postići samo ,,kolektivnim i prekograničnim pristupom zasnovanim na saradnji".
Na osnovu toga, u maju 2015. godine, Evropska komisija uvela je Evropsku agendu o migraciji kako bi se odgovorilo na izazove povezane sa ilegalnom migracijom, granicama, azilom i legalnim migracijama. Na temelju utvrđene činjenice da EU nije u stanju da reši pitanje migranata samo nacionalnim politikama i aktivnostima pojedinih zemalja članica EU, Žan-Klod Juker 25. oktobra 2015 godine pozvao je čelnike Albanije, Austrije, Bugarske, Hrvatske, Republike Makedonije, Nemačke, Grčke, Mađarske, Rumunije, Srbije i Slovenije da se sastanu u Briselu. Na ovom sastanku usvojen je ,,Akcioni plan u 17 tačaka", od kojih su relevantne tačke za rešavanje izazova migrantske krize usmerene ka preduzimanju mera za usmeravanje rada agencija EU-a kako bi se brzo uspostavio sistem razmene informacija i ojačala Mreža za analizu rizika Zapadnog Balkana Fronteksa, sa poboljšanim izveštavanjem svih učesnika.
Saradnja između Makedonije i Fronteksa
Sporazum o radu
19. januara 2009. godine potpisan je Sporazum o radu između Fronteksa i Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Makedonije, koji je stupio na snagu sledeći dan. Svrha ovog Sporazuma je borba protiv ilegalne migracije i povezanog prekograničnog kriminala razmenom informacija, analizom rizika, zajedničkom obukom, istraživačkim i razvojnim projektima, zajedničkim operativnim merama i sudelovanjem u pilot projektima, pod nadležnošću izvršnog direktora Fronteksa.
Ovaj sporazum pružio je priliku Republici Makedoniji da koristi usluge Fronteksa kako bi ojačao svoje kapacitete u upravljanju granicama zemlje kroz različite zajedničke operacije, obuke i razvojne aktivnosti. Ovakvi primeri uključuju sudelovanje Makedonije u zajednički koordinisanim aktivnostima sa Fronteksom, u ulozi posmatrača država članica EU, saradnju i učešće u koordinisanim operacijama Fronteksa koje se izvode na zajedničkoj granici, kao što je granica sa Grčkom, razmenu informacija, kao i makedonsko učešće u ulozi posmatrača, tokom relevantnih sesija i sastanaka Mreže za analizu rizika Fronteks-a (FRAN) itd.
Statusni Sporazum
U julu 2018.godine, EU komesar Dimitris Avramopulos i makedonski ministar unutrašnjih poslova Oliver Spasovski dali su saglasnost za Statusni sporazum što će omogućiti raspoređivanje timova Fronteksa u Makedoniji. Sporazum će omogućiti Fronteksu da sprovodi zajedničke operacije u i sa Makedonijom u slučaju hitnih ili iznenadnih migracijskih izazova. Nacrt verzija ovog sporazuma predviđa tim države članice Fronteksa koji će obavljati zadatke na teritoriji Republike Makedonije, pod vodstvom i u prisustvu naših nadležnih organa. Međutim, ova klauzula predviđa da, preko svog službenika za koordinaciju, predstavnik Fronteksa može da prenese svoje stavove osobama koje predstavljaju makedonske policijske vlasti.
U ovom slučaju, nacionalne vlasti treba da uzmu u obzir ta stajališta i da ih prate do najbliže moguće mere. Ova odredba može prouzrokovati nedoslednosti u implementaciji ukoliko stavovi koje treba da zauzmu nisu u skladu sa odgovarajućim (važećim) nacionalnim zakonodavnim okvirom naše zemlje. Otuda rizik od mogućih ilegalnih radnji može biti potencijalno prisutan. Nedostaje javna svest o ovom pitanju pa bi zbog toga trebalo da se organizuje šira javna rasprava, sve do ratifikacije Sporazuma radi poboljšanja njegovog sadržaja.
Izvor: makfax.com.mk
Strana granična straža iz EU i drugih zemalja u Makedoniji
Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija intenzivno sarađuje sa određenim državama članicama EU i Srbijom kako bi unapredila napore u rešavanju migrantske krize od 2015. godine, kada je ona dostigla svoj ,,vrhunac". U 2015. godini, Republika Makedonija je u evropskim i regionalnim krugovima naglasila činjenicu da joj treba materijalna i logistička podrška kako bi se efikasno suočila sa ilegalnom migracijom i ponudila humanitarnu podršku izbeglicama. Od tada traje stalna međunarodna saradnja u kojoj učestvuje 8 zemalja, uključujući Češku, Poljsku, Slovačku, Austriju, Mađarsku, Sloveniju, Hrvatsku i Srbiju.
Svrha ove saradnje je da makedonska i strana policija zajedno patroliraju duž granice sa Grčkom, kao i da pomognu makedonskim policajcima u obavljanju njihovih svakodnevnih dužnosti. Pored toga, saradnja uključuje obostranu obuku, razmenu informacija i koordinaciju. Na makedonskoj granici bilo je prisutno ukupno 166 stranih policajaca a troškovi njihovog boravka pokriveni su sredstvima EU. Broj stranih policajaca se povećao, dok su u 2019 godini u zemlju stigli novi kontingenti.
I pored toga što je u članu 5 Zakona o graničnoj kontroli predviđeno da graničnu kontrolu nadzire Ministarstvo unutrašnjih poslova i da aktivnosti na graničnoj kontroli obavljaju policijski odeli Ministarstva, a prisustvo strane policije predviđeno je članom 59. istog zakona. Ovaj član, naime, predviđa da policijski službenici iz drugih zemalja mogu, na osnovu ratifikovanog međunarodnog sporazuma, da obavljaju aktivnosti u vezi sa graničnom kontrolom i drugim pitanjima koja se odnose na međunarodnu policijsku saradnju. Na teritoriji Republike Makedonije strani policijski službenici mogu da koriste tehničku opremu i vozila sa oznakama, da nose uniforme, oružje i druga sredstva prisile, pod uslovima i na način utvrđen međunarodnim sporazumom.
S tim u vezi, Makedonija je potpisala Memorandum o razumevanju sa Srbijom, Mađarskom i Austrijom, dokument koji se razlikuje od uobičajenih sporazuma potpisanih između zemalja. Ključna razlika između ovog dokumenta i zaključivanja sporazuma je činjenica da se sporazum može izvršiti putem pravosudnih organa u slučaju spora, što nije slučaj sa Memorandumom o razumevanju. Ono što je još važnije, makedonski parlament nije ratifikovao potpisani memorandum. On nije objavljen u Službenom listu zbog čega Memorandum predstavlja samo deklarativni dokument. Međutim, to nije zaustavilo strane policajce da dolaze u kontingentima tokom nekoliko razdoblja od 2015. do 2019. godine godine na našim granicama.
Potrebna je veća transparentnost
Migrantska kriza 2015. godine dovela je u pitanje stubove upravljanja unutrašnjim i spoljnim granicama EU. Balkanske zemlje odigrale su ključnu ulogu u upravljanju i kontroli spoljnih granica EU, podržane ogromnim finansijskim i tehničkim resursima koje je obezbedila EU, njene agencije i države članice EU. I pored toga što je ojačan kapacitet naših policijskih snaga a saradnja sa stranim policijskim vlastima je uspostavljena kao dobra praksa, ipak, se mora naglasiti netransparentnost procesa koji se odvijaju u zemlji.
Memorandum o razumevanju potpisan sa stranim policijskim vlastima nije javno dostupan, dokument nije ratifikovan u našem parlamentu, a tačan broj stranih policajaca prisutnih u Severnoj Makedoniji nije dostupan na web stranicama nadležnih tela. To je zbog činjenice da je zemlja prihvatila fleksibilan pristup u rešavanju migrantske krize u saradnji sa drugim zemljama.
Izveštavanje medija i saopštenja iz Ministarstva unutrašnjih poslova su jedini izvor informacija o stanju na granicama. Pored toga, politička, finansijska i druga opterećenja koja proizlaze iz Statusnog sporazuma Fronteksa treba da se javno raspravlja i razgledava sa svim uključenim stranama, uključujući i predstavnike relevantnih institucija, akademike i stručnjake, kako bi se poboljšao položaj države u vezi sa tim pitanjem.
S tim u vezi, nakon njegove ratifikacije, potrebno je pratiti implementaciju ovog Sporazuma.
Molimo pročitajte pravila pre nego što date svoj komentar ili preuzmete
Napomena: Stajališta i mišljenja iznesena u ovom članku mišljenja su autora i ne odražavaju nužno stavove Instituta za komunikacijske studije ili donatora.
