Ljudmil Iliev
Dok se u Skoplju nadaju da su predstojeći izbori u Bugarskoj jedan od razloga snažnog straha od vlade Bojka Borisova, ipak, ako pogledamo dubljeunutar Bugarske, ishod u bilo kojoj varijanti neće omekšati poziciju Sofije za deblokadu makedonskih evropskih integracija. Zašto? Razlog je jedinstveni stav bugarskih političkih partija zasnovan na ukorenjenim shvatanjima bugarskog društva prema makedonskom pitanju.
U Skoplju se nadaju da će nakon parlamentarnih izbora u Bugarskoj na vlast doći nova vlada koja će biti povoljnije nastrojena prema težnjama Makedonije za članstvo u Evropskoj Uniji. Takva su očekivanja, međutim, nerealna. Stavovi bugarske javnosti o ovom pitanju su čvrsti i nedvosmisleni i nema velike političke snage u našoj zemlji koja će se usuditi da ih ignoriše, uključujući ovde i BSP (opoziciona Bugarska Socijalistička Partija).
Nije važno što su SDSM Zorana Zaeva i BSP Cornelije Ninove srodne socijaldemokratske stranke, a ujedno i naslednice bivših komunističkih partija u obe države. Zapravo, ta će činjenica pre naterati bugarske socijaliste da budu tvrdoglaviji u eventualnim razgovorima sa Skopljem. U Bugarskoj je bivša komunistička partija optužena da je četrdesetih godina prisilno proglasila narod Pirinske Makedonije etničkim Makedoncima kako bi udovoljili Titovoj Jugoslaviji. Zbog toga BSP ne može sebi priuštiti da bude popustljiva - inače će biti izložena napadima antikomunističkih i nacionalističkih stranaka u Bugarskoj zbog izdaje nacionalnih interesa, baš kao i njena prethodnica.
Istorija pre pandemije i unutrašnji problemi
U Bugarskoj javnost retko obraća pažnju na nacionalnu spoljnu politiku. Pažnju publike najviše privlače česti skandali vlasti i prepirke između političkih partija. Malo ljudi poznaje i zanimaju ih nijanse državne diplomatije. Zbog toga su javni nemiri izazvani krizom između Bugarske i Makedonije u poslednjim mesecima 2020. godine bili pravo iznenađenje. Mediji ovoj temi posvećuju stalnu i značajnu pažnju. Internet je doslovno preplavljen analizama i komentarima po ovom pitanju. U jednom trenutku spor između ovih strana privukao je veće zanimanje čak i od pandemije prouzrokovane KOVIDOM-19.
Ovo postavlja pitanje: zašto je bugarska javnost trenutno toliko uznemirena odnosima između Sofije i Skoplja? Zašto je isto uzbuđenje nedostajalo pre 2017. godine kada je potpisan Sporazum o dobrosusedstvu - vrlo važan trenutak za obe zemlje? Zašto su pre tri godine premijeri Bojko Borisov i Zoran Zaev pred svojim građanima izjavili da se između njihovih zemalja događa nešto dobro što će prevazići stare svađe i ostaviti ih u prošlosti. I sada je odjednom postalo jasno da problemi nisu rešeni, da zabrinutost nije smirena, a budućnost bilateralnih odnosa ostaje jednako nejasna i nepredvidljiva kao što je i bila pre potpisivanja Sporazuma.
I odjednom su se pojavila mnoga pitanja o Makedoniji na koja je bugarsko društvo trebalo pronaći odgovore. Kakvi su to ljudi Makedonci - nezavisna nacija ili etnički Bugari koji su izgubili svoj identitet? Kakav je taj jezik makedonski - nacionalni ili dijalekt bugarskog? Kakva je prošlost i kakva je budućnost Makedonije i kako se oni uklapaju u prošlost i budućnost Bugarske? Kakva je uloga Jugoslavije, Srbije, Sovjetskog Saveza i komunizma u odnosima naše dve zemlje? Liberalnije usmereni rekli su: da prošlost ostavimo istoričarima, važno je zajedno graditi budućnost u ujedinjenoj Evropi. Konzervativniji su reagovali: prošlost se ne može odvojiti od sadašnjosti i, ukoliko ne možemo pronaći zajednički jezik za nju, onda kakvu zajedničku budućnost možemo imati?
Sociološke ankete nedvosmisleno pokazuju da prevladava druga grupa. Velika većina Bugara želi da se prvo postigne načelni sporazum između Sofije i Skoplja o pregovorima o članstvu u EU. Ova pozicija ojačana je duboko ukorenjenim razumevanjem bugarskog saznanja da je makedonska politička, kulturna i naučna elita neprijateljski raspoložena prema Bugarskoj i da bi zbog toga naša zemlja trebalo da dobije prethodne garancije da će se Skoplje usaglasiti sa bugarskim shvatanjima istorije (primeri iz socioloških istraživanja na ovu temu možete pogledati ovde, ovde i ovde).
Spoljni rizik nasuprot domaćem interesu
Ovakav konsenzus je nešto što se retko viđa u bugarskom društvu, a političari to ne mogu da ignorišu. To u velikoj meri objašnjava snažnu poziciju vlade u Sofiji po ovom pitanju. Premijer Bojko Borisov spreman je da riskira da ostane neshvaćen od drugih evropskih lidera, kao i da preuzme optužbe da ometa evropsku integraciju na Zapadnom Balkanu - kauzu koju je aktivno branio tokom bugarskog predsedavanja EU 2018. godine. A razlog njegove istrajnosti je taj što ako bezuslovno podrži pregovarački okvir EU sa Severnom Makedonijom, riskira da izazove bes u bugarskom javnom mnenju pred parlamentarne izbore u martu 2021. godine, koje njegova stranka GERB na ovaj ili onaj način riskira da izgubi zbog nemogućnosti suočavanja sa pandemijom.
Извор: ft.com
Drugo, postoji uticaj koji premijer Borisov ima na svog zamenika u vladi Krasimira Karakačanova - zamenika premijera, ministra odbrane i lidera bugarske stranke VMRO. Tokom svoje političke karijere Karakačanov je tvrdio da je njegova glavna kauza očuvanje i oživljavanje bugarske nacionalne svesti u Makedoniji. Bez toga će njegova politička formacija, koja je preuzela ime istorijske revolucionarne organizacije VMRO, biti potpuno besmislena. Upravo zbog toga nije bilo neočekivano tošto je Karakačanov požurio da dobije dozvolu od premijera da interveniše u pregovorima sa Skopljem. Bojko Borisov ne može sebi da priušti da ga odbije, jer da bi završio mandat, potrebna mu je podrška VMRO-a kao njegovog koalicionog partnera. Stoga, da bi pokazao da poštuje svoje saveznike, Borisov je podelio odgovornost za pregovore između Karakačanova i bugarske ministrice spoljnih poslova Ekaterine Zaharieve. Ovo je ojačalo vladinu poziciju u Sofiji, s tim da Karakačanov namerava da iskoristi krizu sa Skopljem kako bi zadovoljio nacionalistički raspoložene glasače u Bugarskoj.
Bugarska opozicija je ,,bliska" vladi
Javni stavovi u zemlji takođe prisiljavaju opozicione političke snage da zauzmu pozicije bliske stavovima vladajućih stranaka. To se odnosi i na Bugarsku socijalističku stranku (BSP) - najuticajniju opozicionu silu koja ima značajne šanse da osvoji prvo mesto na parlamentarnim izborima. Socijalisti su podržali vladinu odluku da zamrzne početak pregovora između EU i Severne Makedonije. Oni su kritikovali vlasti samo zbog odloženog otkrivanja problema u razgovorima sa Skopljem. ,,Mi smo potpisali sporazum o dobrosusedstvu i saradnji. Ovaj sporazum se mora poštovati. Da li je osnovana zajednička komisija za rešavanje spornih pitanja između obe zemlje? Formirana je. Jesu li rešena? Ne. "Dok se ne razreše, neće biti rešenja za ovo pitanje." - izjavila je predsednica BSP-a Kornelia Ninova bugarskim medijima. Slično mišljenje kao Ninova izrazio je i specijalni izaslanik Severne Makedonije u Bugarskoj Vlado Bučkovski.
Još je agresivniji stav stranke "Postoji takav narod" šoumena Slavija Trifonova, za kog brojne sociološke ankete predviđaju da će biti treća politička snaga u narednom bugarskom parlamentu. "Predlog za Makedonce, op ... oprostite - Severnomakedonce, biće da ukoliko oni prepoznaju svoje istorijske bugarske korene, a mi prepoznajemo trenutno stanje stvari, a trenutno stanje je priznavanje makedonskog jezika i makedonske nacije - to je najbolji predlog koji mogu dobiti ... Tako da Severna Makedonija neće dobiti veći kompromis i, ukoliko se ne pomiri sa svojim istorijskim bugarskim korenima, nastaviće da postoji van Evropske unije. Toliko!“, Oštro je napisao Trifonov na Facebooku. Dakle, šoumen koji se oslanja na jak populistički politički program, nedvosmisleno je pokazao da nema nameru da pravi bilo kakve otstupke na ovu temu kada bude ušao u parlament.
Desničarska koalicija ,,Demokratska Bugarska”, koja će se takođe naći u sledećem parlamentu, napadnuta je pitanjima jer je pokušala ,,da razmeni" zajedničku budućnost dveju zemalja kao priznanje zajedničke prošlosti u trenutku kada je Sofija na snažnoj poziciji. "... Mi rizikujemo da integraciju Republike Severne Makedonije i Makedonije dovedemo u dugoročni ćorsokak, što će biti od koristi samo profesionalnim Jugoslovenima u Skoplju i njihovim mentorima u Beogradu i Moskvi, a mi ćemo izgledati poput nekih pećinskih ljudi" iz barutnog podruma Evrope. "Ne samo da ne rešavamo problem, već ga i pogoršavamo", rekao je kopredsednik ,,Demokratske Bugarske” Hristo Ivanov. Međutim, osim kritike vladine taktike, stav demokrata se suštinski ne razlikuje od stava drugih političkih stranaka. To se vidi iz mera koje je Ivanov predložio za rešavanje krize: redovna zajednička zasedanja kabineta i parlamenata radi rasprave o sprovođenju Sporazuma o prijateljstvu; ,,kanon" zajedničkih ličnosti i praznika, revizija udžbenika istorije u Severnoj Makedoniji, itd.
Među glavnim političkim snagama, samo Liberalni pokret za prava i slobode (DPS) pokazuje smireniji stav. Stranka razumno izbegava da komentariše to pitanje unutar Bugarske - pokret je masovno definisan kao "stranka bugarskih Turaka" i stoga se kloni takvih pitanja kao što su nacionalističke strasti. O toj temi govorio je Ilhan Kjučuk, poslanik DPS-a u Evropskom parlamentu. Ubrzo je u razgovoru sa ministrom spoljnih poslova Makedonije Bujarom Osmanijem izjavio: "Verujem da će obe strane nastaviti konstruktivne razgovore, jer u suprotnom vidimo alarmantan razvoj situacije, naime porast nacionalizma i govora mržnje. ,,Razumevanje i međusobno uvažavanje naših građana biće ključ za rešavanje spora." Iz njegovih reči vidi se kakav je stav DPS-a, obazriv i diplomatski.
Ima li nade za rešavanje spora?
Sa bugarskog stanovišta, kriza u odnosima sa Severnom Makedonijom više je unutrašnje političko nego međudržavno pitanje. Vladajuće bugarske stranke jednoglasne su da Skoplje ne ispunjava svoje obaveze prema Sporazumu o dobrosusedstvu i stoga makedonskoj strani ne bi trebalo biti dozvoljeno da započne pregovore o članstvu u EU. Zbog toga je vrlo verovatno da će sledeća vlada u Sofiji, bez obzira na to ko će je formirati, nastaviti generalne linije politike kabineta Bojka Borisova.
Štaviše, sa okončanjem nemačkog predsedavanja EU krajem 2020. godine, sadašnje i buduće bugarske vlasti nemaju poseban podsticaj da obraćaju pažnju na proces pregovora. To će biti slučaj do sredine 2021. godine, kada će Slovenija, bivša jugoslovenska republika, preuzeti predsedništvo, i koja može pokazati više simpatije prema makedonskoj kauzi i vratiti to pitanje na dnevni red EU.
Čak i tada, rešavanje krize ostaće prvenstveno u rukama političara u Sofiji i Skoplju. Oni imaju složen zadatak pronaći kompromis koji će zadovoljiti i građane Bugarske i Severne Makedonije, a pritom će odgovoriti strateškim interesima obe zemlje i EU. Nažalost, ne postoji spremnost na ustupke ni sa jedne strane što nagoveštava da će kriza trajati dugo.
Molimo pročitajte pravila pre komentarisanja ili preuzimanja
Napomena: Stavovi i mišljenja izraženi u ovom članku su stavovi autora i ne odražavaju nužno stavove Instituta za komunikacijske studije ili donatora.
