Kaan Bajrakošan
Da li su nametnuta rešenja trajna ili privremena?
Prošlo je gotovo godinu dana otkako je epidemija KOVIDOM-19 pogodila svet. I pored toga što su mnoge vlade tokom leta ublažile restriktivne mere, broj slučajeva i stopa smrtnosti ponovo rastu u drugom talasu. Neke su zemlje u Evropi nedavno dosegle najveći broj pozitivnih slučajeva do sada, vraćajući režim ograničenog kretanja nazad na dnevni red vlade. Sa druge strane, u Republici Turskoj, za sada, brojevi zaostaju za dnevnim rekordom zemlje (oko 5000 dnevnih slučajeva i 120 smrtnih slučajeva), ovi rekordni brojevi zabeleženi su u aprilu. Međutim, postoje neke tvrdnje o istinitosti broja slučajeva, dok zemlja uvodi nova ograničenja.
Napori se čine usred sve ove krize, određenim merama, uključujući i promene pozicija i nova obećanja za novu eru, kako bi se popravila krhka ekonomija koju je pogodila pandemija i pogrešne finasijske odluke. Hoće li Turska uspeti da uspostavi veću transparentnost i stabilnost u pogledu epidemije i ekonomije, što su ujedno i najveći izazovi za zemlju?
Navodi o nepouzdanim podacima
U periodu kada se pisao ovaj napis (13. novembra), u poslednja 24 sata registrovano je 3.045 novih slučajeva i 93 preminulih osoba, prema dnevnoj tabeli slučajeva koronavirusa Ministarstva zdravlja. Zemlja ima 47.809 aktivnih pacijenata. Od njih 3 356 je u kritičnom stanju. Ukupan broj smrtnih slučajeva je 11 326. Iako brojevi trenutno rastu u gradovima, ministar zdravstva Fahretin Kodža pozvao je ljude da ozbiljnije shvate ovu bolest i da izbegavaju putovanja što je više moguće.
Tursko lekarsko udruženje se oglasilo tvrdeći da su podaci ministarstva nepouzdani. Prema njihovoj izjavi od 8. aprila, neke smrtni slučajevi nisu evidentirani kao KOVID-19, već se navodi da su prouzrokovani drugim uzrocima, poput virusne upale pluća, prirodne smrti ili zarazne bolesti. Prof. Sinan Adžijaman, predsednik Udruženja, izjavio je 9. avgusta da statistika o zdravstvenim radnicima čiji su rezultati testa bili pozitivni, da su bili bolesni ili preminuli nije objavljivana od aprila pa ovamo.. On takođe tvrdi da vlada nije ispunila obećanje o visini dodatnih isplata radnicima, i pored toga što je ministar Kodža izjavio da će se bonusi isplaćivati dodatna 3 meseca. Sukob između vlade i Udruženja intenzivirao se u septembru i oktobru. Predsjednik Erdogan rekao je da je moguć plan strukturnih promena u Udruženju.
Navodi su izazvali veliko negodovanje u javnosti, povećavajući pritisak na Ministarstvo. Prema istraživanju MetroPOLL (septembar 2020 godine), 58,9% ljudi ne veruje da su brojke koje deli vlada istinite ili transparentne, dok 36% ispitanika veruje da su brojke verodostojne. Negativna reakcija javnosti na statistiku dostigla je vrhunac kada je ministar Kodža pojasnio da ne prijavljuju sve pozitivne slučajeve kao pacijente. "Nisu svi slučajevi pacijenti. Ima takvih koji nemaju nikakve simptome"i pored toga što su njihovi testovi pozitivni i njihov je broj veći od osoba koji imaju simptome." Nakon ove kontroverzne izjave, Svetska zdravstvena organizacija uputila je poziv Turskoj da prijavljuje podatke o KOVIDU-19 u skladu sa relevantnim smernicama SZO-je u cilju usklađivanja prikupljanja podataka i mera o prevenciji virusa, i pored toga što je Organizacija pohvalila veliki broj testova i politiku izolacije u zemlji.
Nove mere protiv KOVIDA-19
Osim pitanja transparentnosti, pažnja ljudi o održavanju međusobne distance postala je fleksibilnija u poslednjih par meseci zbog velikog broja ljudi koji prisustvuju sastancima i svadbama. Kako raste broj novih infekcija i smrtnih slučajeva, Ministarstvo unutrašnjih poslova ove sedmice je izdalo direktivu o zabrani pušenja na ulicama i na drugim otvorenim javnim mestima kako bi se sprečilo uklanjanje maski. Pored toga, zabranjeno je ljudima starijim od 65 godina da izlaze napolje u određeno doba dana, zavisno od rizika u gradovima, mera koja uključuje metropole poput Istanbula, Ankare i Izmira.
Izvor: dailysabah.com
Međutim, sa novim najavama o rezultatima postignutim u stvaranju vakcina od strane "Fajzera"(Pfizer)i Bionteka "BioNTech", može se reći da su se pojavile nade u mogući lek. Prema kompanijama, sa vakcinama je postignut 90% oporavak u tretmanima i moguće je da krenu da se dostavljaju do zemalja u 2021 godini. Ministar Kodža je izjavio da su bili u kontaktu sa prof. Ugurom Sahinom, turskim izvršnim direktorm kompanije BioNTech, tokom procesa istraživanja. Trenutno nema informacija o narudžbini / nabavci vakcina od strane vlade.
Turska ekonomija je i dalje u opasnosti
I pored toga što postoji iskra nade za ozdravljenje, čini se da turska ekonomija mora da prevaziđe niz izazova da bi se u potpunosti oporavila. U oktobru,Turski zavod za statistiku objavio je da je opšta stopa nezaposlenosti u julu iznosila 13,4%, što je treći najveći procenat u Evropi, nakon Španije i Grčke, pokazuju podaci Eurostata. Takođe, nedavna stopa nezaposlenosti među mladima (od 15 do 24 godine) iznosi 25,9%. Lira neprestano gubi na vrednosti prema dolaru i euru zbog koronavirusa i neefikasne ekonomske politike, oborivši još jedan rekord na kojem je dolar dostigao 8,60 lira, a euro prešao prag od 10 lira. S obzirom na činjenicu da je dolar iznosio 5,95 lira na početku 2020. godine, gubitak vrednosti turske valute dostigao je 30% samo ove godine.
Prema Blumbergu, valuta je zabeležila najduži pad (9 sedmica zaredom) od 1999. godine, iako je Turska Centralna banka tokom tog vremenskog perioda povisila kamatnu stopu za svoje transakcije (razmena novčanih priliva izraženih u dve valute), što je takođe nagnalo Vladu da ozbiljnije shvati problem, umesto da brani trenutne uslove.
Erdogan je 7. novembra razrešio guvernera Centralne banke Murata Ujsala i na njegovo mesto imenovao Nadžija Agbala, bivšeg ministra finansija. Međutim, najveća promena dogodila se 8. novembra iznenadnom ostavkom Berata Albajraka, ministra finansija i trezora. Albajrak, koji je ujedno i Erdoganov zet, odluku je objavio na svom Instagram profilu, bez ikakvih zvaničnih izjava. U objavi je naveo da su razlog njegovog poteza zdravstveni problemi. Državne institucije nisu davale zvanične komentare u narednih 27 sati. Ipored toga što je situacija u vezi sa ministrom bila nepoznata, turska lira ironično prestala je da gubi vrednost.
Ćutanje je završilo službenom izjavom predsednika Erdogana prihvativši Albajrakovu ostavku i zamenivši ga sa Lutfijem Elvanom, bivšim ministrom za transport i infrastrukturu. Prema napisu Karlote Gal u New York Timesu, ova promena mogla bi da bude i strategija usmerena na ishod poslednjih predsedničkih izbora u SAD. Ona je napisala "Deo portfelja g. "Albajraka bio je da se brine o odnosima sa Belom kućom kroz njegovo prijateljstvo sa ćerkom predsednika Trampa Ivankom Tramp i njenim suprugom Džeredom Kušnerom", napominjući izbegnute sankcije za kupovinu ruskog raketnog sistema S-400 i izbegnute velike novčane kazne u slučaju turske državne banke ,,Halkbank”.
Američki izbori: nova prilika za Tursku
S obzirom na pobedu Džoa Bajdena, ovo bi moglo da podstakne Tursku da potraži novi pristup Sjedinjenim Državama kako bi se poboljšali odnosi. Lutfi Elvan, koji je studirao u Delaveru, gde je Bajden takođe studirao i bio izabran za senatora, mogao bi da bude novi most između ove dve strane. Poznato je da je Bajden u prošlosti kritikovao kvalitet demokratskih prava u Turskoj, dajući znak svoje podrške turskim opozicionim strankama. Očekuje se i da će on biti agresivniji u pogledu sankcija ukoliko napori za dobre odnose propadnu.
Nakon što je Albajrak podneo ostavku a Centralna banka neprekidno povećavala kamatne stope, turska lira je porasla čak 4% u odnosu na dolar, smanjujući kurs na 7,81 lira. Euro je takođe pao ispod praga od 10 lira. 11. i 13. Novembra Erdogan je obećao novu eru za ekonomiju i pravosuđe u zemljei, ističući cilj smanjenja rizika zemlje i sticanja većeg poverenja i kredibiliteta za strane investitore. On je dalje rekao, "Bez oklevanja preduzećemo prave korake, čak i ako su teški“.
Šta će doneti nova era?
Prema stručnjacima, ova formula za "teške korake" odnosi se na veće cene i veće poreze za građane 2021. godine. Sa devalvacijom vrednosti lire, ekonomska situacija turskih građana već trpi negativne posledice zbog povećanja cena koje su se dogodile mnogo pre pojave koronavirusa, i otuda su ove mere trebalo da budu davno uvedene. Takođe su se kratkoročno dogodile dve smene na mestu guvernera Centralne banke, pri čemu je Nadži Agbal bio treći guverner u poslednjih 16 meseci. Upravo zbog toga postoji sumnja o tome hoće li najnovija promena pružiti potrebna rešenja. Ako vlada održi obećanje i dugoročno uspe da uspostavi sigurnije ekonomsko okruženje, postoji nada da će se negativne posledice ovih koraka moći svesti na minimum.
Sa druge strane, sadržaj planova za reformisanje pravosuđa još uvek je nejasan. Pravosuđe kao grana u Turskoj je jedna od struktura koju opozicija najviše kritikuje. Prelaskom iz parlamentarnog u predsednički sistem iz 2017. godine, intenzitet ovog problema je povećan, u smislu principa demokratije i vladavine prava. S obzirom na važnost svega ovoga, ako se nova obećanja za pravosudni sistem zaista ispune, to ne samo da će moći pozitivno da utiče na političku klimu, već će moći da pomogne i ekonomiji zemlje, pružajući stabilnije i sigurnije tržište za investitore.
Ukratko, turski narod traži veću transparentnost podataka o koronavirusu i efikasna rešenja vladinog ekonomskog sistema, umesto privremenih koraka usmerenih isključivo na sledeće izbore 2023 godine. Na dugoročnom planu vreme će pokazati hoće li ta finansijska stabilnost i sudski propisi zalečiti rane turske ekonomije. Međutim, čini se da ova zima neće biti laka za ljude, u uslovima kada se ponovo intenzivira epidemija koronavirusom i nestabilna politička / ekonomska klima Turske.
Molimo pročitajte pravila pre nego što date svoj komentar ili preuzmete
Napomena: Stajališta i mišljenja iznesena u ovom članku mišljenja su autora i ne odražavaju nužno stavove Instituta za komunikacijske studije ili donatora.
