Radosveta Vassileva
Opsesija Borisova sprečavanjem prevremenih izbora po svaku cenu, niz crvenih zastava koje mogu ugroziti pravičnost izbora i medijske manipulacije uz pomoć servilnih sociologa svedoci smo samo dokaza straha. Međutim, strah je loš savetnik. Što se više GERB-a drži vlasti kao što gladan pas štiti kost, to više građana se budi i motiviše da im oduzmu kost.
Redovni parlamentarni izbori u Bugarskoj, zakazani za 4. april 2021. godine, od presudne su važnosti za bugarsku vladavinu prava i demokratiju. Duboka bugarska država na ivici je provalije - bugarski građani su se bunili protiv raširene korupcije treće vlade Bojka Borisova i generalnog tužioca Ivana Geševa tokom gotovo osam meseci, zahtevajući njihovu ostavku i prevremene izbore od jula prošle godine.
U avgustu 2020, ankete su pokazale da javno neodobravanje samog Borisova iznosi 68%, 62% bugarskih građana podržalo je proteste, a 58,9% Bugara tražilo je ostavku vlade - otkrivajući brojeve koji prikazuju koliko su Bugari bili besni na korupciju na najvišim nivoima vlasti. U oktobru 2020. godine, vlada Borisova dobila je šamar ni od koga drugog, nego od samog Evropskog parlamenta koji je usvojio vrlo kritičnu rezoluciju u vezi sa propadanjem vladavine prava i kršenjem ljudskih prava u Bugarskoj. To je ilustrovalo da su napadi na vladavinu prava u Bugarskoj, koji su ranije bili istaknuti u uglednim indeksima i izveštajima, već postali previše vidljivi da bi EU mogla da ih ignoriše.
Ipak, vlada Borisova tvrdoglavo odbija dati ostavku, umesto toga usmerila se prema redovnim političkim izborima. Koliko su visoki ulozi ovog puta i šta nam donosi budućnost?
Kako sprečiti prevremene izbore po svaku cenu: Borisovljev priručnik taktika i metoda
Borisov i njegova stranka GERB izvukli su svaki trik iz torbe kako bi sprečili prevremene izbore koje su građani počeli da traže od prošlog jula, što je samo pokazalo koliko se bojao da će jednom zauvek izgubiti vlast. Njegova neizmerna panika još je vidljivija s obzirom na to da su njegove prethodne dve vlade dale rane ostavke usred protesta i skandala relativno malih u odnosu na trenutno stanje stvari.
Prvo je Borisov upotrebio svoje standardno oružje - populizam. „GERB je izgradio onoliko koliko su uzeli svi prethodni premijeri. Da li bi zato trebalo da damo ostavku? ”pitao se Borisov u video poruci emitovanoj uživo, snimljenoj ispred ikone Bogorodice u julu 2020. „Izgradio sam više autoputeva od Todora Živkova“ i „Ukoliko mi podnesemo ostavku, zemlja će se raspasti“ bili su drugi argumenti koje je izneo u pokušaju da povrati poverenje građana.
Ali bes je narastao, pa je Borisov morao da se osloni na još jednu poznatu metodu – tražio je četiri njegova ministra da podnesu ostavku. Ne bilo koja četiri, već onih često percipiranih od strane opozicije kao štićenici Borisovog partnera iza zavese Deljana Peevskog. Ovog puta činilo se da je tajni motiv Borisova da pokuša da razuveri gomilu da on nema ništa zajedničko sa Peevskim kojeg su nezavisne medije opisale kao jedan od marioneta duboke bugarske države.
Očajna vremena zahtevaju očajničke mere
Imajući u vidu da potez s prisilnim ostavkama nije imao željeni učinak i da je samo podstakao dodatno nezadovoljstvo i proteste, Borisov je izvukao tajno oružje bilo kojeg autokrate - navodno je „novi“ Ustav ,,Obezbediti najbolje za ljude”... osim što nije bio niti nov niti prijateljski nastrojen prema zahtevima protesta. U osnovi, predlog Borisova u zadnji trenutak bio je mešavina skuvana sa 90% sadašnjeg Ustava preokrenutim naopako i 10% egzotičnih ideja kojima se krši podela vlasti, poput davanja tužilaštvu prava na zakonodavnu inicijativu.
Borisov je iskoristio ovaj ustavni predlog da bi kupio vreme - predao ga je na uvid Venecijanskoj komisiji, telu koje savetuje Savet Evrope o ustavnim pitanjima, i pored toga što vodeći stručnjaci u ustavnom zakonu nisu prepoznali nijednu zaslugu u nacrtu. Kada je krajnje negativno mišljenjeVenecijanske komisije ugledalo svetlost dana u novembru 2020. godine, Borisov je bez reči povukao svoj navodni revolucionarni predlog sa olakšanjem i bez ikakve buke. Uspeo je da spreči prevremene izbore.
Izvor: neweurope.eu
GERB-ova noćna mora fer (e) izbora
Može se opravdano sumnjati u to da je glavni razlog zašto Borisov nije hteo da da ostavku i otvori put za prevremene izbore bio čisto tehnički, ali, kao što je opštepoznato, biti đavo je upravo u detaljima. Da je vlada Borisova dala ostavku, bugarski predsednik iz opozicije imenovao bi prelaznu vladu. Njegov glavni zadatak bio bi organizacija parlamentarnih izbora. Ipak, s obzirom na proteste protiv njega, Borisov je pretpočitao alternativu - preživeti po svaku cenu do redovnih izbora, kako bi njegova sopstvena vlada mogla da ih organizuje.
Ovaj opaženi tehnički aspekt dovodi nas do sledećeg relevantnog pitanja - koliko bi bili pošteni ovi izbori imajući na umu koliki je ulog? U Bugarskoj je većina građana uverena da se naši izbori tradicionalno falsifikuju. Istraživanje Eurobarometra na primer, iz 2018. godine pokazalo je da se 72% Bugara brine da se manipuliše konačnim rezultatima izbora, a 81% Bugara plaši se da se glasovi kupuju ili prodaju - brojevi su dosta iznad EU proseka.
Koji faktori pokreću ovu zabrinutost?
Mihail Konstantinov, stručnjak za izbore koji se smatra bliskim vladi, tvrdi da 18% biračkog spiska čine fantomski glasači - oni potencijalno glasaju iz podzemlja. Bugarsku tradicionalno muče glasine, pa čak i svedočenja o kupovini glasova. Na primer, nakon poslednjih izbora u EU, građani otvoreno priznaju istraživačkim novinarima da su kako bi glasali na određeni način dobili između 15 i 25 EUR - nisu usledile nikakve posledice.
Ove godine je bivša desnica Borisova Cvetan Cvetanov, koji je nekada bio odgovoran za izborne kampanje GERB-a, ali je dao otkaz, izneo navode o izbornim manipulacijama GERB-a, uključujući zlostavljanje ranjive romske manjine. Nijedno nadležno telo nije se zainteresovalo za ove ozbiljne crvene zastavice. Još gore, u prošlosti su izborni protokoli falsifikovani, ali sudovi su zatvarali oči - građani se još uvek sećaju kako je 2015. upravni sud u Varni presudio da i pored toga što je forenzička analiza pokazala da su svi potpisi na protokolu koji se odnose na opštinske izbore falsifikovani, predmetni izborni rezultat i dalje je bio validan.
Takozvano „kontrolisano glasanje“ je takođe problem. Kada je Borisov došao na vlast, državna administracija sastojala se od 440.000 ljudi. Izgleda da su podaci misterizno zamagljeni, ali prema izveštaju Vlade Borisova bugarska državna administracija značajno se povećala ili čak udvostručila, što znači da su ti ljudi skloni da glasaju za GERB, jer se često zapošljavaju uz blagoslov GERB-a.
Bugari se takođe brinu da im je onemogućeno da glasaju sa svrhom. Ima više Bugara na rad u inostranstvu nego u Bugarskoj (1,5 miliona protiv 1 miliona), ali glasanje iz inostranstva je izuzetno teško. Do dan danas glasanje na daljinu nije moguće zbog političke nespremnosti. Nema dovoljno biračkih mesta zbog čega Bugari koji žive u inostranstvu imaju nepravedne troškove - troše novac na putovanja i smeštaj, troše vreme na prekomerno čekanje u redu, itd.
Medijske manipulacije i pogrešne nepouzdane ankete
Naravno, u Bugarskoj se stranke status quo-a bore i za srca i za umove onih kojima se ne može lako upravljati putem prikrivenijih sredstava poput prevare. Jednom provladini mediji objavljuju ocrnjujuće materijale o sumnjivom kredibilitetu opozicije - građani su trenutno zatrpani crnim PR člancima protiv opozicionih stranaka koje nisu trenutno u parlamentu, ali se nadaju da će to uspeti u sledećem, poput koalicije ,,Demokratska Bugarska “i „ Ustanite! Lopovi treba da idu! ".
Slično povezano sredstvo ne tako benigne obmane su izborne ankete. Ilustracije radi, 2016. godine, samo nekoliko sedmica pre predsedničkih izbora, anketa sprovedena od strane Mediana, agencije specijalizovane za društvena istraživanja koja se smatra bliskom vladi, zaključila je da će razlika između Rumena Radeva (trenutnog predsednika) i Tsetske Tsacheve (nominacije Borisova) u drugom krugu biti manja od 1%. Međutim, stvarna razlika između njih je nakon glasanja bila 23,31% - velika razlika koja dovodi u pitanje metodologiju i integritet onih koji sprovode anketu.
Ovog puta glasači u Bugarskoj ponovo su preplavljeni raznolikim i kontradiktornim anketama sa diskutabilnim kredibilitetom, zbog čega je Aleksej Pamporov iz Bugarske akademije nauka objavio izuzetno kritički članak tvrdeći da su podaci bili otvoreno pomešani sa manipulacijama, čime su istaknuti ozbiljni metodološki nedostaci.
Maglovita budućnost
Opsesija Borisova sprečavanjem prevremenih izbora po svaku cenu, niz crvenih zastava koje mogu ugroziti pravičnost izbora i medijske manipulacije uz pomoć servilnih sociologa svedoci smo samo dokaza straha. Međutim, strah je loš savetnik. Što se više GERB-a drži vlasti kao što gladan pas štiti kost, to više građana se budi i motiviše da im oduzmu kost.
Zbog protesta, mnogi su se Bugari osvestili, što znači da će novi igrači biti deo sledećeg Parlamenta. Čak i najprijateljskije ankete o Borisovom GERB-u pokazuju ne samo da ova stranka neće moći sama da formira vladu, već možda neće biti ni deo koalicije jer njeni saveznici gube na brzini, a relativno novi igrači dobijaju podršku. Sledeći parlament sigurno će biti fragmentiran, ali i uloga GERB-a će se umanjiti takođe.
U opozicijskim krugovima već se govori da će novi Parlament kratko trajati: njegova glavna svrha može biti i sprovođenje reforme bugarskog izbornog zakona, kako bi se sledeći put osigurali pošteniji izbori. Bez obzira na to šta nam donosi budućnost, u ovoj fazi čini se da je jasno da je autokratija Borisova potisnuta iz svoje zone komfora, što uostalom i nije tako loša vest uopšte.
Molimo pročitajte pravila pre komentarisanja ili preuzimanja
Napomena: Stavovi i mišljenja izraženi u ovom članku su stavovi autora i ne odražavaju nužno stavove Instituta za komunikacijske studije ili donatora.
