fbpx

Prva zemlja koja je testirala celu naciju

Mihaela Ružičkova

Kovid 19

Politika

21.12.20

Прегледи

Mihaela Ružičkova

Michaela Ruzickova 200x250Ne treba smatrati da je masovno testiranje bilo neuspešno, ali mora da se napomene da su njegovi rezultati doveli samo do privremenog smanjenja širenja virusa. Sa druge strane, širenje dezinformacija imalo je veće posledice.

Krajem oktobra meseca bili smo svedoci dosad neobičnom događaju u Slovačkoj: masovno testiranje na nacionalnom nivou u kojem je svaki građanin stariji od 10 godina mogao dobrovoljno da učestvuje. Svrha ovog testa bila je da se otkriju moguće skrivene ,,epidemije" i da se uspori širenje virusa. Građanima je takođe bilo dozvoljeno da se besplatno testiraju i da zaštite svoje porodice taka što će sami ići u karantin ukoliko je to potrebno. Čini se da mere za usporavanje širenja virusa nisu bile dovoljne, jer su statistike pokazale da je broj slučajeva naglo porastao od septembra.

Na testiranju sprovedenom na nivou cele države, nazvanom operacija ,,Zajednička odgovornost”, prethodilo je pilot testiranje na koronavirus u regionima Orava i Bardejov, koji je vodilo slovačko Ministarstvo odbrane, a planirano je i sprovedeno od 23. (petak) do 25. (nedjelja) oktobra. Pilot testiranje je sprovedeno u četiri najugroženija područja: Tvrdošin, Namestovo, Dolnji Kubin i Bardejov, a učestvovalo je oko 91% svih koji su mogli da budu obuhvaćeni (tačnije, potencijalno su mogli da obuhvate do 155 hiljada građana, a realno je bilo obuhvaćeno 139.969) . Na osnovu dobijenih rezultata, područje Tvrdošina je ocenjeno kao najkritičnije (4,85% svih testova je bilo pozitivnih). Otkriveno je ukupno 1.569 pozitivnih slučajeva u sva četiri područja, a infektivnost je bila ukupne vrednosti 3,25% svih testiranih.Ovakvo pilot testiranje bilo je ocenjeno kao uspešno, pre svega zbog učešća građana, ali isto tako i zbog broja otkrivenih pozitivnih slučajeva.

Prvi krug testiranja

Nakon sprovedenog pilot testiranja, Generalni krizni štab odlučio je da sprovede prvi krug testiranja na nacionalnom nivou, koji je organizovan od 31. oktobra do 1. novembra 2020. godine. Ovaj prvi krug bio je ograničen na samo dva dana zbog ograničenja iz logističkih, kadrovskih i materijalnih razloga. Punktovi su bili otvoreni od sedam sati ujutro do 22 sata uveče, a posljednji uzorci mogli su da se uzmu u 21:30 sati. U njemu je učestvovalo 3.625.332 građana i otkriveno je 1,06% pozitivnih slučajeva (38.359). Najveća stopa zaraze bila je na području Čadca sa ukupno 3,22% pozitivnih slučajeva.

Oružane snage imale su važnu ulogu u testiranju, ali uspeh je omogućio i aktivan i odgovoran pristup lokalnih vlasti. Opštine i gradovi su organizovali mesta za testiranje, obezbedili osoblje, smernice kao i samo testiranje. Slovačko Ministarstvo odbrane pripremilo je dokument za lokalne vlasti sa detaljnim informacijama o događaju. Ministarstvo je takođe sprovelo informativnu kampanju za građane koji su dobili letke sa uputstvima za svako domaćinstvo ponaosob.

Vreme čekanja na testiranje skraćeno je prema uputstvima lokalnih vlasti. Korišćeni su određeni alati, kao što su snimanje lokacija za testiranje uživo, mobilne aplikacije za praćenje broja ljudi koji čekaju u redu, liste imena sa konkretnim vremenom testiranja, liste adresa itd. Opštine su fleksibilno reagovale na zahteve rasporeda testiranja i pokušale su da informišu građane svim dostupnim kanalima.

Lekcii od zemjata sto ja testirase cela nacijaIzvor: vsquare.org

Testiranju je prisustvovalo ne samo administrativno osoblje već i medicinsko osoblje i studenti medicine ili u sličnom istraživačkom području, koji su imali zadatak da sakupljaju i ocenjuju uzorke. Medicinsko osoblje i administrativno osoblje imali su pravo na novčanu nagradu. Mesta za testiranje nisu prijavila nijedan problem, osim nekoliko manjih slučajeva narušavanja javnog reda i mira (na primer, pokušaj ponavljanja testa, itd.) koji su bezbedno rešeni i nisu doveli do ozbiljnih prekida testiranja. Na nekim mestima za testiranje osoblje je prijavilo nedovoljno potvrda ili drugog materijala i opreme, ali osim toga, testiranje je ocenjeno uspešnim. Premijer Igor Matović izjavio je na pres konferenciji za novinare da je testiranje bilo pravi dokaz o odgovornom pristupu Slovaka. Međutim, on je kasnije bio kritikovan jer je na svojoj fejsbuk strani izjavio da je bio u mogućnosti da ,,čipira tri miliona građana”, a on je hteo samo da se našali time.

Drugi krug testiranja

Drugi krug testiranja na niovu cele države organizovan je 7. i 8. oktobra 2020. godine i obuhvatio je 45 područja. Na osnovu odluke Centralnog kriznog štaba, to su bila područja sa procentom pozitivnih slučajeva u prvom krugu koji je bio veći od 0,7. U drugom krugu je procenjeno 2.044.855 uzoraka, a 13.509 ih je bilo pozitivno na KOVID-19, što predstavlja 0,66%.

Što se tiče postupka testiranja, on se sastojao od četiri glavna koraka:

  1. Prvi korak bio je registracija na mestu testiranja za koju je bila potrebna lična karta. Građani su morali da čekaju da se popuni obrazac za registraciju i da im se dodeli broj čekanja.
  2. Drugi korak bio je samo testiranje - uzimanjem uzorka iz nazofarinksa nakon izlaganja nosu i ustima.
  3. Nakon testiranja, urađena je evaluacija i građani su rezultate čekali u posebnim čekaonicama.
  4. Poslednji korak bio je navođenje rezultata sa potvrde o testiranju koja je građanima dodeljivana u zatvorenoj koverti.

Potvrde su se mogle izdavati samo osobi na službenom mestu za testiranje, a ne u bolnici ili drugoj ustanovi. Ljudi sa negativnim testom mogli su da se kreću slobodno i bez ograničenja, ali morali su da nose sa sobom potvrdu da dokažu da nemaju KOVID-19, ukoliko je to bilo potrebno.

Efekat testiranja i kontroverza koje su usledile

Državne vlasti su prvu i drugu rundu testiranja ocenile uspešnom. Broj zaraženih smanjio se za više od polovine u periodu od prvog do drugog kruga. Prema premijeru Igoru Matoviću, nacionalno testiranje pokazalo se uspešnim na niovu cele države. Nakon drugog kruga pozitivnih slučajeva (sa procentom od 0,7) bilo je samo 15 područja od 45. Premijer je takođe ukazao na smanjenje pozitivnih slučajeva u četiri područja pilot testiranja koja su bila kritično pogođena virusom - u Namestovu, procenat pozitivnih slučajeva smanjio se sa 4,77 na samo 0,55 posto.

Važno je napomenuti da ,,Zajednička odgovornost" nije bio samo prvi događaj ove vrste u istoriji Slovačke već i najveća logistička operacija. To je dovelo do talasa nezadovoljstva, delom i zbog pravnog konteksta - bilo je to nešto neviđeno do sada bez presedana i nije bilo zakonski regulisano unutar slovačkog pravnog sistema. Došlo je do sukoba mišljenja između premijera Matovića i predsednice Slovačke Zuzane Čaputove, koja se zalagala za princip dobrovoljnog učešća i ukazala na nedovoljan kapacitet testiranja na nacionalnom nivou.

Kritikovana je takođe i nabavka testova koja je urađena brzo, netransparentno i po visokoj ceni (53,2 miliona eura bez PDV-a). Prvo cilj je bio odabrati kompaniju koja prodaje testove po povoljnoj ceni, ali na kraju nije se radilo o ceni, već o kapacitetu isporuke potrebne količine testova i to je bilo presudno. Pravi problem bila je loša komunikacija sa javnošću umesto same nabavke. Prema izveštaju Transparency International-a, odbačene su sumnje da postoji klijentelizam. Pokrenuto je još jedno pitanje u vezi sa nadoknadom opštinskih troškova, tj. njihovi troškovi trebalo je da se nadoknade do kraja godine.

Kampanja sa dezinformacijama

Količina dezinformacija o koronavirusu odigrala je veliku ulogu u nacionalnom testiranju u Slovačkoj. Dezinformacije su neprestano širili članovi i simpatizeri krajnje desnice Kotlebovi (Narodna stranka ,,Naša Slovačka"), ali i proruski mediji, internet stranice sa teorijama zavere, opozicione stranke itd. Cilj ove kampanje, koja je započela odmah nakon izbijanja pandemije, bio je da polarizuje društvo i da destabilizuje politički sistem. Ovi su ciljevi delimično postignuti i odražavali su pogoršanje odnosa između koalicijskih stranaka, smanjenog poverenja javnosti u vladu i rastuću tendenciju verovanja u teorije zavere (na primer: anti-vakseri, čipiranje itd.).

Glavni narativi za manipulisanje javnim mnjenjem bile su ideje ograničavanja ljudskih prava i sloboda i neustavnost testiranja i mere za sprečavanje širenja koronavirusa. Neki su mediji testiranje upoređivali sa koncentracionim logorima, a premijera sa diktatorom. Internet stranice sa teorijama zavere takođe su pisale o čipiranju stanovništva kroz nazofarinks, prikupljanju bioloških uzoraka za kontrolu populacije ili o tome da vlada prati ljude putem mobilnih telefona. Uprkos opovrgavanju ovih tvrdnji, Slovačka se suočila sa vrlo snažnim talasom dezinformacija koje potiču iz različitih izvora i onih koji su ih širili koristeći različite tehnike manipulacije.

U mnogim slučajevima izrečene su i kritike zbog bojazni od neuspeha operacije. Naravno da ne treba smatrati da je masovno testiranje bilo neuspešno, ali mora da se napomene da su njegovi rezultati doveli samo do privremenog smanjenja širenja virusa. Sa druge strane, širenje dezinformacija imalo je veće posledice.

Sada smo svedoci velikog otpora protiv pandemijskih mera (poput nošenja zaštitnih maski i socijalne distance ili policijskog časa na Božić). Tokom zabrane protesta u sklopu mera protiv KOVIDA-19, organizovano je nekoliko protesta protiv Vlade, tokom kojih demonstranti nisu nosili zaštitne maske. Za to je delumno kriva vlada,odnosno njihova loša komunikacijska strategija i haotične poruke prema javnosti. Ukoliko se koristi u drugim zemljama, testiranje na nacionalnom nivou treba da bude uravnoteženo sa drugim merama pandemije i prvenstveno zasnovano an boljim i stabilnijim načinima komunikacije.

 

Molimo pročitajte pravila pre komentarisanja ili preuzimanja
Napomena: Stavovi i mišljenja izraženi u ovom članku su stavovi autora i ne odražavaju nužno stavove Instituta za komunikacijske studije ili donatora.

Mihaela Ružičkova

Mihaela Ružičkova je kandidatkinja za doktorat na Odseku za političke nauke na Univerzitetu Pavol Jozef Šafárik u Košicama, Slovačka. Njeno istraživanje posvećeno je ekološkim faktorima u geopolitici. Tokom njenih studija stekla je iskustvo kao pripravnik u Odseku za spoljnu politiku u Kancelariji predsednika Republike Slovačke. Trenutno radi za nezavisni think-tank Institut za stratešku politiku, za koji objavljuje analize u području sukoba. Takođe radi kao urednica sadržaja za bilten Digital Infospace Security Initiative o dezinformacijama. Ostala područja koja je zanimaju su kognitivna bezbednost, informaciona bezbednost i hibridne pretnje.