Niko ne kaže da bismo bili potpuno imuni na ovu globalnu krizu, ali su neke mere mogle poslužiti za ublažavanje uticaja krize.
Međunarodni monetarni fond je nedavno objavio prognozu za globalnu ekonomiju i projekcije za svaku zemlju. Šta je najvažnija poruka ovog izveštaja? „Najgore tek dolazi i 2023. godine mnogi ljudi će osetiti posledice recesije. Ovom rečenicom se naglašava činjenica da kriza postaje sve intenzivnija, posebno za ranjive grupe.
Za Albance, ono što je MMF rekao ne znači da će se promena dogoditi. Vlada se pobrinula da zamrzne optimizam o narednoj godini, a ono što se čini izazovnijim je zima koja je pred nama. Ministarka za infrastrukturu i energetiku i potpredsednica Vlade Belinda Balluku, na sastanku sa predstavnicima privrednih komora, rekla je da se očekuje da će 2023. godina biti gora od 2022. godine i da Vlada treba da vodi računa o potrošnji, jasno ih navodeći da građani da ne očekuju previše od svojih lidera.
Većina razvoja događaja koje vidite ovih dana nisu dobre vesti. Inflacija, energetska kriza, spontane mere i populističke izjave vlade nagoveštavaju sive dane koji predstoje za većinu albanskih porodica.
Više cene teraju potrošače da promene svoje ponašanje
U septembru je inflacija iznosila 8,1 odsto, što je najviši nivo u poslednje 24 godine (od decembra 1998. godine). Na godišnji rast cena u ovom mesecu najviše je uticala grupa „Hrana i bezalkoholna pića” sa +4,91%, a zatim grupa „Transport” sa +0,99%.
Ovo povećanje cena traje već neko vreme i već ima negativan uticaj. Ponašanje potrošača se promenilo, a prehrambena industrija i maloprodajni sektor prvi su osetili ove promene. Kompanije tvrde da je pad potrošnje dostigao i do 40 odsto u odnosu na prethodne godine. Oni navode da su zbog visokih cena i nemogućnosti da priušte velike troškove, porodice u svakodnevnom režimu prešle na jeftinije proizvode. Albanske porodice su prešle na hleb i pileće meso, dok je upotreba mesa, kobasica, ulja i mlečnih proizvoda smanjena.
Naročito fabrike za proizvodnju mlećnih proizvoda ove godine su imale više nego dvostruko povećanje cena, uglavnom zbog povećanja cene energije, ulja i mleka koje uzimaju od farmera. Farme za proizvodnju mleka beleže pad iz godine u godinu, što ovo čini realnom pretnjom za industriju i za potrošače koji će morati da pređu na uvoznu robu, čak i na mlečne proizvode, što nije neobično za Albance, pošto je uvoz generalno visok. Poskupljenje mesa je takođe deo lančanog efekta manjeg broja farmi i veće cene suve materije koja se koristi u poljoprivredi.
Energetska kriza će biti sve gora
Albanska elektroenergetska korporacija (KEŠ) je ove godine potrošila više od 300 miliona evra za uvoz energije zbog niske proizvodnje i visokih cena na berzu električne energije (Mađarska elektroenergetska berza koju Albanija ima kao referencu). Preduzeća koja se snabdevaju na 35 kv energiju kupuju na neuređenom tržištu od 2018. godine, dok ona koja se snabdevaju na 20, 10 i 6 kv, a koja bi trebalo da budu na slobodnom tržištu početkom ove godine, i dalje zavise od regulisanih cena javnih preduzeća, ali sa višom tarifom nego ranije.
Izvor: pexels.com
Vlada je pre nekoliko meseci dala nekoliko najava o promeni načina naplate energije, jasno stavljajući do znanja da će postojati ograničenje na garantovanu jeftiniju cenu i da će sve iznad toga biti plaćeno po tržišnim cenama (za nekoliko dana tržišne cene su dostigle ludi nivoi kao što je 130 leka/kvh = 1,2 evra/kvh). U početku se govorilo da je ova granica (ili opseg) 700 kvh. Sada iznosi 800 kvh i postavljeno je da stupi na snagu od oktobra. Iz nekog razloga, nakon što je odlučila da se svaki kvh iznad 800 kvh plaća po 42 albanska leka (36 centi/kvh), Vlada se predomislila.
Novi obračun neće biti primenjen za oktobar, ali ostaje nepromenjen za novembar i decembar. Cena za potrošnju ispod 800 kvh je 9,5 leka/v, što je skoro 4,4 puta jeftinije od nove cene.
Skupi novi račun za električnu energiju takođe je došao sa “smernicima” vlade koje su mnogo dana bile ismejane na društvenim mrežama. To je uključivalo savete o tome na kojoj temperaturi da perete odeću, koja kućna oprema troši najviše energije, gašenje svetla kada izađete od kuće. Na kraju, ali ne i najmanje važno, svaka javna ustanova moraće da imenuje po jednu osobu koja će biti zadužena za praćenje potrošnje energije, osvetljenja i efikasnosti. Institucije moraju da troše 15% manje energije nego ranije, ili će se suočiti sa kaznama.
Ironija u svim ovim merama usred energetske krize leži u činjenici da je Albanija godinama ranije imala mogućnost da diverzifikuje proizvodnju energije, umesto da daje lekcije o uštedi energije koje svako već primenjuje u svom domu (ne uvek voljno). Do sada imamo samo strategije, planove i projekte na papiru.
Niko ne kaže da bismo bili potpuno imuni na ovu globalnu krizu, ali su neke mere mogle poslužiti za ublažavanje uticaja krize.
Više od 95 procenata proizvodnje zasniva se na hidroelektranama, što otežava proizvodnju električne energije bez padavine (kiše). Albanija je usvojila zakon o obnovljivim resursima od 2017. godine, ali to nije promenilo situaciju. Biznis je ukazao na probleme koji ograničavaju stvarni efekat koji ovaj zakon može imati. Sada je vlada odlučila da promeni zakon u pokušaju da ga učini korisnijim za potrošače koji imaju pravo da instaliraju kapacitet od 500 kv.
Sakupljanje stotina miliona, a distribucija daleko manja
Posle mirnog leta kada se vlada pretvorila u grupu blogera koji promovišu turizam, u septembru je uveden drugi paket pomoći u kriznim situacijama. Ukupan efekat mera za ovu godinu kao podsticaj potrošnje bio je 6,1 milijarda albanskih leka (52 miliona evra). Upoređujući korist koju je vlada imala od poreza u vezi sa povećanjem cena uopšte, raspodela za minimiziranje efekata krize je prilično skromna. Zvanični podaci pokazuju da je ukupan prihod budžeta za period januar-avgust 2022. godine bio oko 376 miliardi leka ili 100,4% od osmomesečnog plana. U poređenju sa prethodnom godinom, povećanje je 51,6 milijardi leka (430 miliona evra) ili 15,9% više.
Koje su kategorije koje će imati koristi od drugog paketa? Vlada je odlućila da indeksira plate i penzije. Ova indeksacija je po stopi od 6 odsto. Takođe, došlo je do povećanja plata u javnom sektoru za 7 odsto za kategoriju zaposlenih u policiji i zatvoru. Minimalna plata je takođe ponovo porasla i dostigla 34.000 leka (293 evra). Poljoprivrednici će biti podržani fondom namenjenim nafti koju koristi poljoprivredni sektor i nekoliko mera za povećanje proizvodnje pšenice.
Osim preduzetih mera, od kojih će neke i posle ove godine imati efekta, ekonomisti smatraju da drugi paket pomoći nije dovoljan. Neke ugrožene kategorije, poput penzionera, mogu se suočiti sa oštrom zimom jer su troškovi života bili prilično nepriuštivi.
Zima nagađanja... na gore
Upozorenje je jasno. Pred nama je veoma teška zima i naredna godina će biti izazovnija od 2022. Problem je u tome što niko danas sa sigurnošću ne može da kaže koliko gore može da prođe i koliki je pravi uticaj na građane. Dakle, u ovom trenutku možemo samo da nagađamo koliko će to biti loše.
Međutim, jedno je sigurno, kako ciklus krize postaje sve teži, sposobnost vlade da je ublaži ograničena je. Odluke mogu biti veoma teške i prilično bolne kako bi se stvari održale na pravom putu. Destruktivne posledice koje su počele pandemijom, praćene krizom sirovina, energenata i rusko-ukrajinskim ratom, jasno su dale do znanja svakoj zemlji da konformizam više nije luksuz koji imamo. Dakle, potrebne su nam odgovorne vlade koje donose teške odluke u dobrim danima, ali misle i o lošim.
Na taj način, kada se suoče sa situacijama poput ove koju danas doživljavamo, mogu da pruže dostojanstvenu brigu za svoje građane, a ne improvizacione trikove u poslednjem trenutku zbog kojih se građani bore da prežive dan, nedelju, mesec i sledeću zimu...
Molimo pročitajte pravila pre komentarisanja ili preuzimanja Napomena: Stavovi i mišljenja izraženi u ovom članku su stavovi autora i ne odražavaju nužno stavove Instituta za komunikacijske studije ili donatora.
