Verska se tolerantnost gradi upoznavanjem drugih, objašnjavanjem da njihova različitost nije pretnja za nas, niti za naša verska ubeđenja.
Pre nekoliko nedelja, makedonska javnost bila je informisana (i pomalo uznemirena) zbog dolaska jevrejske verske grupe Lev Tahor (Otvoreno srce) u Kumanovu. Ova grupa, koja je na proputovanju kroz Makedoniju, ne bi bila razlog za neku reakciju među lokalnim stanovništvom, niti u javnosti, da se nisu desile dve stvari.
Prvo, sama kontraverznost ove verske grupe koja je okarakterizovana kao "sekta" koja praktikuje judaizam u fundamentalističkom obliku i, drugo, nasilne reakcije lokalnog stanovništva ka njima.
Loša reputacija već izvesno vreme prati ovu grupu. Optuživanja i zatvorske kazne koje su bile izrečene njihovim liderima zbog prinudnih maloletničkih brakova, maltretiranja i kidnapovanja dece, došle su i do građana Makedonije. Ipak, nasilje i negostoprimstvo naših sugrađana ka ovoj verskoj grupi uopšte nisu bili potrebni.
Prema makedonskim zakonima, oni imaju maksimalan prestoj od tri meseca u Makedoniji i to su odobrile naše institucije, zato što su oni izjavili da su samo na proputovanju, bez namere da se zadrže više od zakonski dozvoljenog roka. Pre toga, oni su bili u Sarajevu, u naselju Ilidža, gde isto nisu bili potpuno prihvaćeni. Verska je netolerantnost nekako duboko usađena kod ljudi na Balkanu, iako volimo da se hvalimo da smo gostoprimljivi i da smo ljudi otvorenih srca.
Sa druge strane, u ovoj su verskoj grupi uglavnom deca i nekoliko odraslih ljudi (18 dece i 19 odraslih) u izjavama pred TV-kamerama jasno su rekli da nemaju nameru da se zadržavaju u našoj zemlji, kao i da traže državu koja će ih prihvatiti i gde mogu da slobodno praktikuju svoju religiju.
Koji su Lev Tahor?
Ova religijska grupa, osnovana krajem 1980-ih godina, na fundamentalan način praktikuje judaizam u poređenju sa judaizmom koji se praktikuje u Izraelu. Judaizam u Izraelu praktikuju 4 religijske grupe: Haredi (ultraortodoksni), Dati (religiozni), Masorti (tradicionalni) i Hiloni (sekularni). Razlike između ovih religijskih grupa nisu samo u verovanju u postojanje Gospoda (40 posto sekularnih Hilona ne veruju u postojanje Gospoda) već i kod političkih pogleda.
Ultraortodoksni Haredi čak i ne služe vojsku, dok grupa Dati više je naklonjena ka cionizmu i smatraju da Arapi treba da budu izbačeni iz Izraela. Lev Tahor prema odeći inklinira ka ultraortodoksnim Jevrejima, posebno u odeći muškaraca, dok žene netipično nose potpuno crnu odeću, a to važi i za žensku decu.
Izvor: sdk.mk
Ipak, njihovo praktikovanje religije je ekstremnije od ultraortodoksnih Jevreja, izgovaranje molitve je glasno i dugo, te imaju ograničeniju prehranu, koju im je nametnuo njihov osnivač Šlomo Helbran (ne jedu pileče meso jer smatraju da su kokoške genetski modifikovane i nisu iste kao one stvorene od Gospoda).
Njihov lider i osnivač Helbran, u SAD (gde je osnovao ovu sektu) bio je proganjan zbog kidnapovanja deteta, propovedao je uništenje Izraela, pozivajuči se na navodne tekstove u Bibliji, te bio je pod sumnjom da surađuje sa islamskim fundamentalističkim grupama.
Nakon progona njihovog lidera, oni kao religijska sekta se sele u Gvatemalu, a kasnije dolaze na Balkanu. Njihova različitost u praktikovanju judaizma vidi se i u tome da u toku njihovog prisustva u Makedoniji, Makedonska jevrejska zajednica nije stupila u kontakt sa njima.
A, šta je sa našom netrpeljivošću?
Prema definiciji, verska tolerancija je prihvatanje religijskih različitosti druge religijske grupe i poštovanje njihovih verskih ubeđenja u svim društvenim sferama. Ova religijska grupa u Makedoniji nije doživela to od naših sugrađana. Protivno tome, videa sa reakcijama naših sugrađana koji su bili prilično agresivni i neopravdano uplašeni, još jednom su dokazali da su naša verska trpeljivost i tolerantnost na niskom nivou.
Sa jedne strane, razumljiv je strah građana zbog ove grupe, zbog informacija koje se šire o njima, posebno kod sugrađana iz ohridskog sela Gorno Lakočerej, gde se ova grupa preselila posle Kumanova. Ali, sa druge strane, nisu poznati fakti.
Oni su tu regularno, pod nadzorom policije, ne propovedaju svoja uverenja, nisu nasilni, mirni su i tihi. Sama izjava jedne pripadnice ove grupe pred kamerom, da im je teško da putuju sa svojom decom, a kamoli da kidnapuju tuđu decu, trebalo bi da malo otrežnjujuće deluje ka građanima.
Verska netolerantnost i netrpeljivost dodatno se zasniva i na nepoznavanju drugih religijskih grupa i njihovih karakteristika. Koliko znamo o islamu i o našim susedima? Malo više od toga što znamo o judaizmu, ali samo zbog činjenice što za susede imamo muslimane. Koliko znamo o hinduizmu ili o budizmu?
Znamo samo ako smo izrazili interes da čitamo o drugim religijama i da se upoznamo sa njima, a takva praksa nije baš česta kod makedonskih građana. U našem osnovnom obrazovanju imamo predmete Etika religija i Upoznavanje religija, koji se izučavaju u šestom razredu. Ali, u ovom slučaju, deca nisu bila ta koja su iskazala netrpeljivost i agresiju ka drugoj religijskoj grupi, već odrasli ljudi.
Nedostatak poznavanja drugih religija i otsustvo želje da ih upoznamo bar bazično, stvara strah i netrpeljivost. Sa jedne strane, razumljiv je strah naših građana zbog kontraverznosti ove grupe, ali nasilje nije odgovor, posebno ako grupa ne krši nikakav zakon, niti ugrožava nečije živote.
Verska netrpeljivost u Makedoniji iskorenjuje se samo sa obrazovanjem i upoznavanjem religija, ne samo putem obrazovnog sistema, već i putem institucija (policija, verske institucije). Naši građani imaju praktiku da svoje obrazovanje grade putem sumnjivih i opskurnih napisa na internetu i na društvenim mrežama, koji su plodno tle za širenje mržnje i nasilja.
Mi nismo ostvarili napredak u verskoj tolerantnosti unutar društva sa prvim susedima iz drugih religija, a još manje možemo da shvatimo druge religije sa kojima nismo imali kontakt. Tu činjenicu još više nam je potvrdio slučaj sa Lev Tahorom.
Verska tolerantnost gradi se sa upoznavanjem drugih, sa objašnjavanjem da drugi i njihova različitost nisu pretnja za nas, niti za naša verska ubeđenja. U ovakvom vidu obrazovanja naših građana, veliku ulogu igraju i verske vođe, zato što su oni prvi koji treba da ukažu na različitost koja je prisutna i na tolerantnost koju propovedaju, a njihove pristalice ne praktikuju.
Ujedno, verska tolerantnost treba da bude usmerena i ka ateistima i agnosticima. Sve dok smo verski zatvoreni u svoje obore i ne dozvoljavamo da upoznamo nešto novo, te na osnovu tog neznanja gradimo strahove i pokazujemo agresivnost, imaćemo slučajeve kao Lev Tahor.
Prvi korak je da priznamo sebi da smo verski netolerantni, a koraci za rešavanje tog stanja su poznati. Obrazovanje, diskusije, upoznavanje novoga.
Molimo pročitajte pravila pre komentarisanja ili preuzimanja
Napomena: Stavovi i mišljenja izraženi u ovom članku su stavovi autora i ne odražavaju nužno stavove Instituta za komunikacijske studije ili donatora.
