Fitim Gaši
"Ko seje, žanje" – je izraz za onog koji seje zemlju, sa ciljem da posle nekog vremena žanje prinose. Ali, mnogo javnih funkcionera i službenika u Kosovu žanju bez da seju, uključeni u širokoj i velikoj šemi korupcija i prevara.
Po nalogu Specijalnog tužilaštva Republike Kosovo (SORK), 3. decembra 2021. godine policija je izvela opsežnu akciju za privođenje 31 lica, među kojima 12 funkcionera na različitim položajima u opštinama i područnim kancelarijama Agencije za razvoj poljoprivrede. Akcija se potom proširila u Peći, Istogu, Uroševcu, Lipjanu, Prištini, Klokotu, Vučitrnu i Podujevu. Privedena lica su osumnjičena za krivična dela – "Uzimanje mita", "Zloupotreba službenog položaja ili ovlaščenja", "Davanje mita", "Prevara sa subvencijama" i "Falsifikovanje isprava/dokumenata".
70 procenata funkcionerima, 30 procenata poljoprivrednicima
Ova lica nisu bili jedini privedeni. Operacija pod kodnim imenom "Subvencija" počela je u februaru 2021. godine, a potom su 12 službenika završila sa lisicama na rukama, a akcija je bila nastavljena u mesecu junu, kada je bilo privedeno još 21 lice.
Pri pretresima u domovima osumnjičenih lica, pronađeni su oko 400 hiljade evra. Zaplenjeni su i automobili, kompjuteri i telefoni. O tome kako su mnogo funkcionera tražili i dobijali novac od poljoprivrednika, svedoče i prisluškivani telefonski razgovori, koji su doveli do obelodanjivanja cele koruptivne šeme.
Izvor: freepik.com
Inspektori su se prethodno dogovarali sa poljoprivrednicima oko raspodele vrednosti subvencije, koja je u nekim slučajevima dostizala i do 70 procenata za službenike / funkcionere, a 30 procenata za poljoprivrednike. Prevara je otišla veoma daleko, tako da su bili napisani čak i lažni izveštaji. Ovo pokazuje slučaj u gradu Istog, gde u dokumentima stoji opis kako su posejani pšenica i kukuruz na velikoj ramnoj površini, a tlo / zemlja se ustvari nalazilo u šumi. Veštačko povečanje zasejanih površina, povečanje broja stoke ili broja pčela – deo su metoda koji su navodno koristili inspektori ministarstva kako bi uzimali mito.
Suđenje o zloupotrebi 4 miliona
Poljoprivredni sektor i dalje je jedno od največih žarišta korupcije u Kosovu.
U toku je još jedan sudski proces, gde su na optuženičkoj klupi nekadašnji ministar za poljoprivredu i njegovi podređeni. U slučaju poznat kao "Grantovi", prvi čovek ministarstva, Nenad Rikalo i druga lica su optuženi da su u toku 2018. godine nezakonski dejstvovali pri dodeljivanju grantova. Šteta koja je nanesena budžetu Republike Kosovo iznosi 4 miliona evra.
Prema optužbi, ministar je prekoračio svoje nadležnosti sa izradom "specijalnog programa" za dodeljivanje grantova, bez da postoji zaseban budžet i zaobilazeći zakonske procedure.
Postavljena šema omogučila je različitim kompanijama da nezakonski profitiraju velike iznose u ime ruralnog razvoja.
Nikada nisu izostale akcije i privođenja lica umešanih u koruptivnim dogovorima sa subvencijama. Ali, sudski su procesi za ovakva dela istinski izazov. Osim odugovlačenja sudskih postupaka, problematično je i neizricanje kazni ili izricanje niskih i blagih kazni.
Nepravilnosti u raspodeli subvencija i grantova u toku godina potvrđeni su i iz Nacionalne kancelarije za reviziju (NKR), koja istražuje finansijske izveštaje institucija. Ali, kao i obično, nakon ovih izveštaja izostaju postupci sa strane organa progona.
U najnovijem izveštaju (iz 2020. godine), bilo je konstatovano lošo upravljanje avansima za investicije u ruralnoj infrastrukturi, a bili su utvrđeni i slučajevi neispunjavanja predviđenih kriterijuma sa strane korisnika subvencija.
Revizor nije bio u mogućnosti da izvede redovne revizorske postupke u vezi 12 transakcija, u vrednosti od 497 hiljada i 577 evra, realizovanih iz stavke subvencija i transfera, jer su gorepomenute transakcije bile pod istragom sa strane sudskih organa i revizor je izbegavao da postupi u ovim slučajevima.
O lošem menadžiranju sredstvima namenjenih za poljoprivrednike govori i činjenica da je vrednost nepodmirenih obaveza ka poljoprivrednicima na kraju 2020. godine iznosila više od 40 miliona evra. Rast iznosa na ime obaveza rezultat je nedostatka finansijskih sredstava i lošeg rukovođenja, odnosno zloupotrebe subvencija. Ali, ministar za poljoprivredu, Faton Peci, pri davanju izveštaja pred parlamentarnom komisijom u decembru prošle godine, izjavio je da je dug podmiren.
"U ovom smo periodu uspeli da vratimo 40 miliona evra nasleđenih finansijskih obaveza i dodatno smo omogućili implementaciju Programa za direktna plaćanja – Subvencije 2021. godine u iznosu od 28 miliona evra. Već u okviru ovog programa počeli su i isplate subvencija za poljoprivrednike i dosad su otštampana oko 19 hiljada platnih rešenja. Preko ovih politika, prvi put smo uspeli da počnemo godinu bez dugova i finansijskih obaveza", rekao je ministar.
Ali, u septembru prethodne godine, vlada se suočila sa protestima poljoprivrednika, koji su se suprotstavili zaoštravanju kriterijuma za dobijanje subvencija. Izvršna vlast opravdala je postupke s tim što je postupljeno samo prema primedbama i nedostatcima koji su bili konstatovani u izveštaju Nacionalne kancelarije za reviziju. Pri njihovom sastavljanju bili su uzeti u vidu i okolnosti koje su se javile nakon zloupotreba u Agenciji za razvoj poljoprivrede.
Neuspesi u borbi protiv korupcije
Veliki broj institucija, direktno ili indirektno uključenih u borbi protiv korupcije, nisu dali očekivane rezultate, a to često otežava utvrđivanje faktora koji vode ka jednom takvom neuspehu sistema. U nekim slučajevima postoji nedostatak integracije i koordinacije između njih, nadležnosti nisu jasne ili su kontradiktorne.
Iz ovih razloga, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala u Kosovu i dalje je jedna od oblasti koju međunarodne i domaće institucije najviše kritikuju.
Prema najnovijem izveštaju Evropske komisije, Kosovo je rangirano među zemjama koji su u ranoj fazi borbe protiv ove pojave.
"Postignut je ograničeni napredak u odnosu na sudstvo i tužilaštvo, uključujući i funkcionisanje sudstva, istraga i gonjenja organizovanog kriminala na visokom nivou. Potrebna su kontinuirana nastojanja koje bi dovele do proaktivnijih istraga, pravosnažnim sudskim odlukama i konfiskacijom imovine", navodi se u istoimenom izveštaju.
Nedostatak rezultata u borbi protiv korupcije dovela je do slabljenja poverenja u kosovske institucije. Imajući ovo u vidu, Vlada je u suradnji sa Sudskim i tužilačkim većem, sa drugim institucijama iz ovog sektora, ali i sa građanskim društvom i međunarodnim donatorima, pre nekoliko godina otpočela je Proces funkcionalne revizije vladavine prava, u čijim je okvirima usvojila i Strategiju za vladavinu prava 2021-2026 godine.
Sistem treba da bude učvršćen pomoću procesa vetinga, koji ocenjuje integritet sudija i tužilaca. Ovoj inicijativi snažno se suprotstavlja sam pravosudni sektor, a podršku nije dobio niti u Evropskoj Uniji. EU je izrazila zabrinutost zbog tendencije svi tužioci i sudije da budu ponovno ocenjivani, a potsetili su da sadašnje zakonsko rešenje daje dovoljnu osnovu za filtriranje sistema.
Najnerazvijeniji sektor
Bez razvoja poljoprivrede ne možemo očekivati da imamo naprednu ekonomiju, koja bi uticala na rast blagostanja i zaposlenosti.
Zbog zloupotreba, poljoprivreda i dalje je najnerazvijeniji sektor. Kao rezultat toga, Kosovo ne uspeva da dostigne prinose čak i za potrebe unutrašnjeg tržišta.
Neophodne su duboke reforme putem eliminisanja dosadašnjeg lošeg rukovođenja i veča nastojanja za jačanje transparentnosti i odgovornosti.
Uklučivanje nekih poljoprivrednika u koruptivne šeme naškodila je onima koji odbijaju da postanu deo njih i ne daju mito. Ovakvi postupci potiću poljoprivrednike da ne prijavljuju zloupotrebe, iz straha da zbog osvete neće dobiti finansijsku podršku u budučnosti. Zato, potsticanje poljoprivrednika da prijave ovakve zloupotrebe i jedan pravedan zakonski proces dodeljivanja subvencija i grantova, omogućili bi održljiviji razvoj poljoprivrednog sektora u Kosovu.
Tekst je nastao u sklopu izdanja “Priča iz regije” kojeg provode Res Publica i Institut za komunikacijske studije, u suradnji s partnerima iz Crna Gora (PCNEN), Hrvatske (Lupiga), Kosova (Sbunker), Srbije (Autonomija), Bosne i Hercegovine (Analiziraj.ba), i Albaniji (Exit News), u okviru projekta "Poveži točke: poboljšane politike kroz građansko učešće" uz podršku britanske ambasade u Skoplju.
Molimo pročitajte pravila pre komentarisanja ili preuzimanja
Napomena: Stavovi i mišljenja izraženi u ovom članku su stavovi autora i ne odražavaju nužno stavove Instituta za komunikacijske studije ili donatora.
