Leoni Vrugtman (Leonie Vrugtman)
Osam godina posle početka građanskog rata u Siriji, diktator koji se nije plašio da upotrebi hemijsko oružje protiv svojeg naroda, u svojim rukama će dobiti oružje koje mu omogućuje da svoja ovlašćenja primenjuje onako kao što on hoće. Da se to ne bi dogodilo, sve zapadne zemlje trebaju započeti sa što skorijem vraćanjem svojih državljana.
6 oktombra 2019 godine Bela kuća je objavila da će povući svoje trupe iz severne Sirije, da bi Turska započela svoju „dugo planiranu“ operaciju u severnoj Siriji. U izjavi, SAD proziva svoje evropske saveznike u vezi toga što nisu uzeli natrag njihove građane ili zarobljene borce ISIS-a (Islamske Države) i izjavljuje da ih SAD neće više čuvati, na trošku američkih poreznih obveznika i da će povući svoje trupe iz severne Sirije, sa ciljem da Turska pokrene svoju „dugo planiranu“ operaciju u severnoj Siriji. Umesto toga, Turska će preuzeti odgovornost nad stotinama hiljada boraca ISIS-a, pritvorenih u zatvorima i logorima na severu Sirije.
Izjava je odmah izazvala paniku kod stanovništva u severnoj Siriji, koje se boji da će Turska izazvati napad nad pretežno kurdskim stanovništvu u tom području, sa čime će ostaviti prostor za genocid. U suštini, cilj Turske je da oslabi kurdski autonomni region Roxhava, Jedinice za narodnu zaštitu (YPG) i njihov potpuno ženski ekuivalent Jedinice za zaštitu žena (YPJ), koje smatra za terorističke organizacije koje su u savezu sa Kurdistanskom radničkom partijom (РКК). Nisu prošla ni tri dana od objave Bele kuće, kad su turske oružane snage započeli operaciju „Proleće mira“ sa realizacijom serije vazhdušnih napada širom severne Sirije i počeli su pripremu turske vojske za kopneni napad. Sledećih dana su se pojavile vesti o granatiranju sirijskih gradova i sela, o turskim snagama koje su targetirale civilne konvoje i o jednom visokom kurdskom političaru koji je ubijen iz zasede. Počela je cirkulacija video snimaka sa paravojnim formacijama, podržanih od Turske, kako vrše masovna ubistva, ubijajući nevine Kurde na ulicama.
U celom svetu, pretstavnici vlada su osudili potez Trampa i neprekidne napade Erdogana na sirijsku teritoriju. Veliki broj zemalja iz EU, uključujući i Nemačku, Francusku, Norvešku i Finsku su zabranile celu trgovinu oružja sa Turskom koja je saveznik NATO alijanse, sve dok postoji šansa da se to oružje upotrebi protiv kurdskih sila YPG. Te zemlje tvrde da operacija „Proleće mira“ može imati opasne posledice, uključijući i ponovno oživljavanje ISIS-sa. Osim toga, YPG, koja je najveća frakcija Sirijskih demokratskih sila (SDF), je odigrala ključnu ulogu u porazu ISIS-sa. S obzirom da većina zemalja koje su uščestvovale u Globalnoj koaliciji protiv ISIS-sa nemaju želju da šalju trupe u Iraku i Siriji, Kurdi su bili ukljućeni u najvećem broju terenskih borbi, žrtvujući 11 000 svojih muškaraca i žena u tom procesu. Veliki broj političara i analitičara apeluju i tvrde da se kurdsko stanovništvo u severnoj Siriji ne sme ostaviti samo.
Kurdi nose tovar
I pokraj osude turske invazije u Siriji i jednoglasne odluke zemalja EU da prestanu sa izvozom oružja u Turskoj, Kurdi nisu dobili nikakvu poddršku za ublaživanje situacije. Merkel se navodno javila Erdoganu da bi se založio za hitno zaustavljanje njegovih napada na Kurde - ali taj zahtev nije imao veliki uticaj. Istog dana se pojavila vest da je SDF postigla dogovor sa sirijskom armijom koja ima rusku podršku, sa kojom je dogovoreno da preuzme autonomni region Rodžava. To znači da je kurdski projekat stvaranja autonomnog regiona je zvanično propao. Kurdi se osećaju da su izdati i to s'pravom.
Većina politučkih komentatora, analitičara, pa čak i vladinih predstavnika ukazuju na SAD kao krivca. Oni se pitaju kako je predsednik mogao tako odjedanput okrenuti leđa svojim najlojalnijim saveznicima na Bliskom istoku. Ali, ima i drugih koji kao krivce gledaju i Evropljane. S obzirom na to da su se SAD možda povukle toliko iznenada, barem su one imale vojne baze u regionu. Druge zapadne vlade su izabrale da podržavaju Kurde samo iz vazduha, sa slanjem oružja, davanjem humanitarne pomoći ili sa davanjem obaveštajnih informacija. Niti jedna od njih nije bila spremna da pošalje svoje muškarce i žene u prvim borbenim redovima, da se bore protiv ISIS-sa, oni su ostavili svoje državljane koji su bili povezani sa ISIS-om u Iraku i Siriji, jer su bili previše uplašeni od bezbednosnih rizika koji su propraćeni sa vraćanjem radikalirizinarih pojedinaca natrag u njihovim zemljama. Uprkos hitnim zahtevima Kurda da se vrate strani državljani zbog nedostatka kapaciteta zadržavanja desetice privedenih ljudi, nijedna druga država osim Kosova nije izvršila repatrijaciju svojih građana - prepuštajući teret Kurdima.
Izvor: apnews.com
Pristalice ISIS-a privedeni u severnoj Siriji
U momentu ima oko 11 000 zarobljenika koji su članovi ISIS-a i još više žena i dece koji su smešteni u severnoj Siriji. Većina muškaraca su zadržani u zatvorima, dok su žene i deca zadržani u kampovima kao Al – Haul, Ajn Isa i Al Rodž. Potpuno nepripremljeni za iznenadni priliv ljudi koji se desio na početku godine, ovi kampovi su prepuni ljudi. U najvećem kampu za žene Al – Haul, koji je pre turskog napada bio čuvan samo od 400 vojnika SDF, sada je smešteno 74 000 ljudi. U logorima, lica koji su najlojalniji ISIS-u, uspostavili su šerijatske sudove i dobrovoljci sprovode stroga pravila ISIS-a, kao što su pravili članovi verske policije Hisbah u Kalifatu. Pojavili su se izveštaji da su žene bile izložene napadima, pa čak su bile i ubivane, ukoliko su odbijale da poštuju pravila. Američka vlasti su ocenile situaciju u kampu kao veoma opasnu, jer ISIS „koristi kamp kao inkubator za sledeću generaciju ekstremista“.
Dok su čekali priliku da pobegnu i da se ponovno dignu, turski potez u Severnoj Siriji je dao ogromnu mogućnost zarobljenicima ISIS-a. Pristalice ISIS-a su pozvali jedni druge da spreme torbe čim je započela operacija Proleće mira. Oni su znali da ne bi bilo moguće da se Kurdi odbrane od druge najveće vojske NATO-a, da će borci SDF-a biti primorani da napuste logore i da se upute prema prvim redovima. U kampovima i zatvorima realno postojao je veliki nedostatak personala, čime je bila izazvana krizna situacija. Osim toga, Turci su napali jedan kurdski zatvor u kojima su se nalazili borci ISIS-a, omogućujući nekolicini od njih da pobegnu. Nekoliko dana posle toga, intenzivne borbe u blizini kampa Ain Isa su omogućile da oko 800 žena i dece da pobegnu u delu za strance u kampu, od kojih je veliki broj vraćen natrag.
Da se građani vrate natrag u svojim zemljama sve dok ima mogućnosti za to
Zapadne zemlje koje imaju državljane u pritvorima severne Sirije su na najvišem stepenu gotovnosti. Ako njihovi državljani i drugi simpatizeri ISIS-a pobegnu, to će biti početak velike bezbednosne krize. Ove zemlje ne samo da će rizikovati njihove državljane koji simpatišu ISIS odnosno njihovo vraćanje natrag kući, već postoji još veći strah da će oni produžiti da tajno rade i da će njihova lokacija biti nepoznata. Na primer, Ujedinjeno Kraljevstvo već je izgubilo lokaciju nekoliko dece koji su ostali bez roditelja, koji su bili smešteni u pritvoru Ajn Isa. Druge vlade sada razmišljaju za vraćanje njihovih državljana što je moguće brže.
Postoji i drugo strahovanje da će čim Asad započeti da upravlja sa kurdskim zatvorima i logorima, on će u tom slučaju moći koristiti privedene kako adut u pregovorima protiv Zapada. Osam godina posle početka građanskog rata u Siriji, diktator koji se ne boji da upotrebi hemijsko oružje protiv svog naroda, će u svojim rukama dobiti oružje koje mu omogućuje da upotrebljava svoja ovlašćenja onako kao što hoće. Da se to ne dogodi, sve zapadne zemlje trebaju započeti sa što skorijim vraćanjem svojih državljana. Zemlje EU, ali i zemlje Balkana imaju hiljade boraca u ISIS-u, a isto tako i žene i maloletnu decu koji žive u tom regionu. Međunarodne organizacije i strane vlade već su ponudile podršku za one zemlje koje nisu članice EU, koje su spremne da vrate natrag svoje građane. U aprilu ove godine, Kosovo je bilo u mogućnosti da vrati natrag 110 svojih građana sa podrškom SAD. Ali osim toga, i ostatak od nekoliko hiljada boraca ISIS-a koji žive u kampovima trebaju biti premešteni na neku sigurniju i neutralnu lokaciju. Samo tako možemo sprečiti da adut Asada u pregovaranju postane realnost.
Molimo Vas pročitajte pravila o komentiranje ili preuzimanje.
Napomena: Mišljenja i stavovi u ovom članku su od autora i ne odražavaju stavove Instituta za komunikaciske studije ili donatora.
