Alfred Marleku
Prijateljski odnosi i spremnost Severne Makedonije da prihvati kineske investicije su jasno izražene u 2017 godini kada je raniji predsednik Đorge Ivanovizjavljivao da Severna Makedonija ima potrebu za Kinom, isto onoliko koliko ima potrebu i za EU.
Balkan je raskršće i dodirna tačka na kojoj su se susretali države i carstva. Ovaj region ima poseban položaj preko koga veliki broj država su pokušavale da prošire njihove političke, ekonomske, vojne ili geopolitičke interese. Zato, uvek su se pravili pokušaji da se Balkan kontroliše od super'sila kao što su Rusija, Otomanska Imperije, Austrija, bivši SSSR, SAD ili od EU. Ali, tokom poslednjih godina, nekako tiho, uticaj u regionu je proširila jedna druga svetska supersila. Jerdna od njih je i Kina.
Uticaj Kine na Balkanu uglavnom je fokusiran na ekonomski uticaj. Ovaj prilaz je u potpunoj saglasnosti se njenim strateškim ciljem, u kome ekonomska ekspanzija se identifikuje kao glavni prioritet. Zbog toga što, cilj kineske spoljašne politike u celom svetu je ona koja je pznata kao „Diplomatija investicija u trgovini“ (TradeInvestmentDiplomacy). Ova strategija se realizira i u Balkanskim zemljama.
U stvari, kineski pristup prema Balkanu je dualistiški. S jedne strane Kina razvija unilateralnu politiku sa zemljama Balkana, osim sa Kosovom. Ali, s druge strane Peking je izgradila jednu regionalnu platformu znanu kao „16+1“. Ovo ima za cilj intenziviranje i proširenje saradnje sa 11 zemalja članica EU i sa 5 zemalja Zapadnog Balkana.
Priroda investicija je fokusirana uglavnom na infrastrukturu: izgradnja autostrada, izgradnja mostova, podizanje energetskih kapaciteta i iskorišćavanje morskih pristaništa. Zemlja sa najvećim brojem investicija do sada je Srbija. Tamo su obuhvaćene brze železnice u dužini od 350 km između Budimpešte i Beograda, čiji cilj je povezivanje sa pristaništem Pireja, koje od strane Grčke, još od antičkih vremena, se smatra kao „metafora za Grčku“. Kina, isto tako, u Beogradu investira u izgradnji jednog mosta na reci Dunav u vrednosti od 160 USA dolara, a osim toga Srbiji je dala i kredit za izgradnju električnih kapaciteta u vrednosti od 700 miliona EURA.
Isti pristup, iako u manjem obimu, koristi se u odnosu Severne Makedonija. Najveća investicija je u dva putna projekta od Skoplja do Štipa i od Kičeva do Ohrida, za realizaciju kojih, Kina je dala Makedoniji kredit u vrednosti od 580 miliona EURA, koji su namenjeni za projekat koji se povezuje sa inicijativom „Novog puta svile“ (NewSilkRoadInitiative). Prijateljski odnosi i spremnost Severne Makedonije da prihvati kineske investicije su jasno izražene u 2017 godini kada je raniji predsednik Đorge Ivanov izjavljivao da Severna Makedonija ima potrebu za Kinom, isto onoliko koliko ima potrebu i za EU.
Albanija, ako se uporede sve države u regionu, ima veoma rane odnose sa Kinom. Ti odnosi datiraju još od 70-tih godina, u kojima tadašnji lider Enver Hodža, zbog ideološke bliskosti, je imao „bratske odnose“ sa Maoističkom Kinom. Ipak, ovaj „romantičan odnos“ je prekinut u 80-tim godinama, kad je Hodža optužio kinesko rukovodstvo da je skrenulo prema „revizionističkom putu“.
Izvor: europeanwesternbalkans.com
U ovom momentu, glavni cilj Kine, što se odnosi odnosa sa Albanijom, je da omogući svoj prilaz prema njenim morskim pristaništima u Draču, Valoni i Šengjinu na Jadranskom i Jonskom Moru. Zato, posle proširivanja uticaja u pristaništu Pireja u Grčkoj, kontrola gore spomenutih pristaništa bi stvorila Kini lakši prilaz u Evropu. Vlada Albanije je izrazila spremnost za saradnju. Kako konkretan korak u tom pravcu, ona je ponudila Kini pristanište u gradu Šengjin, u formi koncesije za vreme od 25 godina, u zameni za substancijalnu investiciju i renoviranje u ovom pristaništu, zbog toga što se radi o pristaništu koje je dosta oštećeno.
Odnosi Kine sa Kosovom ne postoje čak i na bilateralnom nivou, a Kosovo nije obuhvaćeno ni u multilateralnoj agendi „16+1“. Čak i više od toga, Kina ne priznaje nezavisnost Kosova koja je proglašena u 2008 godini. Kineska pozicija se zasniva na strahu da bi priznavanje Kosova može smatrati presedanom od njenih osetljivih slučajeva, kako što su regioni Tibeta i Ksinjanga.
Kao deo platforme „16+1“ , Kina je izrazila otvoreni interes za intenziviranje odnosa sa Hrvatskom. Ovo je posebno naglašeno posle posete hrvatskog predsednika Pekingu u 2015 godini i posle povratne posete jedne visoke kineske delegacije u 2017 godini. Važan aspekt saradnje je zahtev kineska vlade za olakšanje procedure za dobivanje vize od strane kineskih građana. Tokom zadnjih godina, broj turista iz Kine koji posećuju Hrvatsku je značajno povećan.
Ovi događaji su uznemirili Evropsku Uniju. Zvaničnici ove organizacije kažu da je Brisel potcenio uticaj Kine na balkanu. Prema rečima Komesara za proširivanje, Joihanesa Hana, neke drđave iz Balkana uzimaju visoke zajmove od Kine da bi investirale u infrastrukturnim projektima ali, prema njemu, tako će povećati i opasnost i mogućnost da se naprave štete u njihovim slabim ekonomijama.
Slična zabrinutost je izražena i na Minhenskoj Bezbednosnoj konferenciji koja je održana 2019 godine. Između ostalog, tamo su bili istaknuti problemi na koje mogu da naiđu Balkanske države koje su uzele zajam od Kine da bi razvili njihove infrastrukturne projekte, a koje s druge strane nemaju dovoljno kapaciteta da bi vratili ove kredite. U ovom slučaju dešava se ono, što u teoriji, je poznato kao „diplomatija dužničke zamke“ (debt-trap diplomacy). Strah političara iz EU je da će se ova finansiska veza transformirati u politički odnos i da će držati ove države pod političkim uticajem Kine.
Evropska Unija je, i ostaje glavni investitor i donator na Zapadnom Balkanu. Sa druge strane, volja građana ovih zemalja, a isto tako i političara, je da budu obuhvaćeni u integracionom procesu u EU. Ipak, u toku poslednjih godina u igru su ušli i drugi globalni akteri, koji postaju ozbiljan konkurent za EU u regionu. Ali, dali je Kina alternativa za EU za ove države_ To ostaje da se vidi u budućim godinama. U stvari, ovo najviše zavisi od pristupa koji koji će EU imati prema Balkanu, u ovim turbulentnim vremenima i za samu EU.
Na poslednjim izborima koji su se održali u Evropskoj Uniji, broj partija iz desnog ekstrema i onih od populističke orientacije je porasto, iako ne u tolikomn obimu kolika je bila uznemirenost u nekim od zemalja u EU. Ipak ove političke sile su postale prve u dbe značajne zemlje kao što su Francuska i Italija. Rezultat ovih izbora za Evropski parlament i formiranje novih institucija EU je važan za stratešku oriejentaciju i budućnost organizacije. Aktualno EU ima duboke nesuglasnosti oko nekih od glavnih tema kako što su: politika migracije, politika proširenja ili ona fiskalna. Na drugoj strani odnosi sa glavnim strateškim partnerom, SAD, su komplikovani. Ovo se nije desilo samo zbog krivice EU, nego nekonvencionalnog i predvidljivog prilaza predsednika Trampa. Istovremeno, uticaj spoljašnih faktora kao što su Kina i Rusija je značajno povećano tako što Kancelarka Amgela Merkel je izjavila da Evropa treba da se ujedini da bi se suprostavila Kineskom, Ruskom ili Ameriškom uticaju. Ono što treba na vidljiv način da utiče da u budućnosti glavne zemlje EU budu fokusiranije prema menadžiranju unutrašnjih poslova i globalnih izazova, nego prema integrativnom procesu u regionu.
Molimo Vas pročitajte pravila o komentiranje ili preuzimanje.
Napomena: Mišljenja i stavovi u ovom članku su od autora i ne odražavaju stavove Instituta za komunikaciske studije ili donatora.
