Dok se u ukrajinskom gradu Izjumu pronalaze masovne grobnice sa stotinama žrtava ruske agresije, u Slovačkoj je u toku jedna od mnogih ruskih informativnih i uticajnih operacija. Igor Bračikov, ruski ambasador u Slovačkoj, širi propagandu i dezinformacije o skrnavljenju grobova ruskih vojnika, propagandu koju podržavaju prokremljovski zastupnici.
Selo Ladomirova nalazi se na severoistoku Slovačke. Ima nešto više od hiljadu stanovnika. U stvari, to nema nikakav poseban ekonomski ili istorijski značaj.
Osim jednog. 2014. godine u selu je obnovljeno ratno groblje palih boraca iz Prvog svetskog rata. Rekonstrukciju je finansirala i ruska ambasada. Zbog zajedničke istorije, posebno tokom svetskih ratova i kasnije tokom sovjetske ere, ruska strana je zaista bila dominantna u sličnim aktivnostima u Slovačkoj.
Pored više nepoželjnih aktivnosti (širenje dezinformacija, propaganda, saradnja sa antisistemskim akterima), može se govoriti o složenoj šemi uticaja i informativnih operacija koje sprovodi Moskva.
Oni su prisutni u Slovačkoj od najmanje 2014. Mrežu pristalica koja je, kao deo hibridnih operacija, uspostavljena pod okriljem reakcionizma, ne čine samo alternativni mediji, već su vremenom u ovaj ekosistem uključili i političare ili predstavnici državnih institucija.
Operacija Groblje u Ladomirovoj
Sredinom septembra svetom su kružile vesti o daljim ruskim zločinima u Ukrajini. Posle petomesečne okupacije od strane ruskih snaga, ukrajinska vojska otkrila je masovne grobnice više od 440 žrtava u gradu Izijum. Prema rečima svedoka, ruski vojnici su uhapsili svakoga za koga se sumnjalo da ima proukrajinske stavove.
Situacija je pokazala da masakr u Buči nije bio anomalija. Naprotiv, ruske akcije i sistematsko gađanje civilnih ciljeva su srodni genocidu. To se ne uklapa u sliku „specijalne vojne operacije“, koju Kremlj pokušava da prikaže kao legitiman čin kroz argumente demilitarizacije i denacifikacije.
Domaća i strana publika je važna. Dokaze ruske brutalnosti treba sakriti i od jednog i od drugog – formula četiri D i dalje važi: odbaciti, obmanuti, omesti i užasnuti (dismiss, distort, distract and dismay).
13 septembar 2022. opisuje dva događaja – oslobođenje Izijuma i radnu posetu ambasadora Rusije u Slovačkoj Igora Bračikova Ladomirovoj. Da bi saznanja iz Ukrajine zatrpali informacionim haosom, pokreće se retorika koja optužuje gradonačelnika Ladomirove da skrnavi grobove palih heroja, vojnika Ruske carske armije. Ruska ambasada je 15. septembra osudila ovaj „bogohulni“ čin.
Poređenje performansi sadržaja između tema Ladomirove i Izijuma. Podaci dobijeni od Gerulate Juno na osnovu pretrage ključnih reči „Ladomirova“ i „Izium“.
Etnička pripadnost u svrhu informativne operacije
Zašto se onda ruska optužba može okarakterisati kao dezinformacija? Pre svega, groblje nije oskrnavljeno. Uklonjeni su samo ivičnjaci oko krstova, što je onemogućilo održavanje (npr. košenje) površine. Prema istoričaru Martinu Drobnjaku, reakcija ruske ambasade u Slovačkoj bila je neadekvatna pošto je groblje ostalo u dostojanstvenom stanju.
Drugo, narativ da je to groblje ruske carske vojske takođe nije tačan. Uprkos činjenici da je groblje u opštem sećanju stanovništva označeno kao rusko, u stvarnosti na njemu leže pali vojnici više nacionalnosti. To potvrđuju i arhivi.
Tokom Prvog svetskog rata sledila je ideja da svi vojnici, ma za koju vojsku da su se borili, budu sahranjeni dostojanstveno i na istom mestu. Među nepoznatim vojnicima sahranjenim na groblju leže i pripadnici austrougarske vojske.
Fotografija objavljena na zvaničnoj stranici Ladomirove u vreme izjave ruskog ambasadora (15. septembra 2022. godine). Dokumentuje stvarno stanje groblja. Izvor: Obec Ladomirová.
Važno je istaći činjenicu koja proizilazi iz prethodnog. Etnička pripadnost nije igrala nikakvu ulogu u ovoj situaciji, ali je služila kao sredstvo za rusku informativnu operaciju.
Zastupnici koji pomažu rusku domaću propagandu
Faktor nepravde prema ruskom narodu izaziva emocije kojima je vrlo lako manipulisati. Ova logična šema se može videti u poslednjih nekoliko godina informativne delatnosti Rusije.
Lažna poruka je jasna: Rusija se suprotstavlja nepravdi i rusofobiji. Kao rezultat toga, raste polarizacija, raste mržnja i dolazi do informacionog haosa. Oni postaju sve jači, posebno kada propagandisti pomažu u širenju zbunjujućih i lažnih informacija.
Moglo bi se reći da slučaj Ladomirove ne bi doživeo svoj početni procvat da ovu podvalu nije dalje širila prokremaljska bajkerska grupa Brat za brata, a posebno državni tužilac Maroš Žilinka.
On je preduzete korake opisao kao "prikaz grubog nepoštovanja", "dostojnu moralne osude" i želeo je da se slučaj ispita kako bi se utvrdilo da li ima elemenata krivičnog dela.
Treba dodati da je Maroš Žilinka u prošlosti delovao kao medij proruskih stavova, na primer u slučaju usvajanja slovačko-američkog Sporazuma o saradnji u oblasti odbrane.
Međutim, u slučaju groblja situacija je opipljivija; širenje kremaljske propagande tokom ruske agresije na teritoriju istočnog suseda Slovačke je u najmanju ruku nepoželjno. Državno tužilaštvo oštro se usprotivilo navodima o širenju ruske propagande.
Kampanju u vezi sa Ladomirovom grobljem, međutim, pokrenula je stranica Brat za brata (Brother for brother) deljenjem fotografije Ladomirove gradonačelnika Cupera, koji je kasnije dobio pretnje smrću. Sasvim duhovito, stranica je otkrila i svoju pravu prirodu dok je doslovno prepisala originalni status ruske ambasade.
Lažne informacije su se takođe širile na više naloga na Telegramu, koji se danas može smatrati središtem za proruske narative koji su krenuli u slovački informacioni prostor.
Izvori sadržaja na temu Ladomirova. Podaci dobijeni od Gerulate Juno na osnovu pretrage ključnih reči „Ladomirova“.
Dezinformacije su delili i drugi poznati sajtovi koji su deo prokremljovskog medijskog ekosistema (npr. Slovanské noviny, nocomment.sk, Hlavný denník ili Badatel.net). Nekoliko postova su njihovi autori izbrisali nakon reakcije državnih organa.
Ruski mediji su, ipak, uspeli da iskoriste situaciju. Vest o skrnavljenju grobova ruskih vojnika iz Prvog svetskog rata preneli su brojni ruski mediji pod kontrolom države. Lažna informacija preneta je i na ruskom kanalu Rossija-1.
Progurao se narativ o isključivo ruskom groblju, čije se izmišljeno skrnavljenje savršeno uklapalo u sliku osvetoljubivog i nepravednog „kolektivnog Zapada“. Na kraju krajeva, u vreme rata, demonizacija neprijatelja je presudna.
Neutralisani u ranim fazama
Jedan pozitivan aspekat, širenje obmana brzo je demantovano od strane brojnih državnih i civilnih aktera.
Prva je bila policija Slovačke, koja je Igora Bračikova jasno okarakterisala kao prevaranta koji širi rusku propagandu, sa kojim je ugrožen život državljanina Slovačke Republike (gradonačelnika opštine Ladomirova).
Posebno treba pohvaliti koordinaciju odgovora institucija i ministarstava, koji su identifikovali tekuću operaciju informisanja. Informacije o groblju su jasno identifikovane kao deo ruske propagande od strane Ministarstvo spoljnih poslova Ministarstvo odbrane. Ministarstvo spoljnih poslova je takođe pozvao Igora Bračikova 20. septembra. Ministarstvo spoljnih poslova je u svom saopštenju osudio zloupotrebu mesta sećanja za namerno širenje dezinformacija.
Između ostalog, Ministarstvo odbrane je takođe ukazalo na kontekstualno zloupotrebljene fotografije ruske ambasade, prvobitno snimljene tokom građevinskih radova početkom juna.
Reakcija državnih institucija je naknadno prosleđena stotinama hiljada ljudi, koje su pokrili mediji i javna televizija za svoje večernje vesti. Nekoliko aktera iz civilnog društva takođe je podelilo ovaj demant. Alternativna scena, međutim, preferirala je izjave Tužilaštva.
Fotografija koju je objavila Ambasada Rusije u Slovačkoj. U stvarnosti, snimljen je početkom juna, kada su na groblju bili u toku građevinski radovi.
Nakon godina ignorisanja problema hibridnih pretnji i dezinformacija, navedeni primeri identifikacije operacija, odgovora i koordinisane komunikacije su pozitivan signal.
Preko njih je ruska informativna operacija zaustavljena u ranoj fazi. Slučaj groblja Ladomirova nije zasenio žrtve ruske agresije u Izijumu.
Međutim, faktori koji predstavljaju potencijalnu ranjivost i prolaze za buduće ruske operacije uticaja i dalje su prisutni.
Slovenska braća?
Prisustvo proruskog raspoloženja u slovačkom društvu je dugo opstalo. To proizilazi iz zajedničke istorije, konkretno iz „oslobođenja“ posle Drugog svetskog rata ili manje od pola veka pod SSSR-om. Odnos prema Rusiji, odnosno Zapadu, s druge strane, predstavlja jedan od glavnih stubova polarizacije slovačkog društva.
To proizilazi i iz verovanja iz devedesetih da Slovačka treba da predstavlja neutralni geopolitički most (posrednika) između Zapada i Istoka. Međutim, u pogledu hibridnih pretnji, ovo je jedna od ključnih slabosti koju koriste različiti akteri i treće strane.
Svoju ulogu igraju i svesno rasprostranjeni narativi istorijskog revizionizma, ideja slovenstva, gde se Rusija predstavlja kao veliki medved koji štiti tradicionalne vrednosti (boreći se protiv dekadencije Zapada). Ali konačno se otkriva pravi lik i slika neprijatelja, koji se u borbi za srca i umove pretvara se kao da je brat.
Molimo pročitajte pravila pre komentarisanja ili preuzimanja Napomena: Stavovi i mišljenja izraženi u ovom članku su stavovi autora i ne odražavaju nužno stavove Instituta za komunikacijske studije ili donatora.
