Radosveta Vasileva
Naravno, Bojko Borisov se već žali čelnicima EPP-ada ovi izbori neće biti pošteni i da vode prema apokaliptičnom scenariju za Bugarsku, tj. da će zemlja biti izbačena iz kolosekaukoliko GERB ne bude na vlasti. U međuvremenu, sve opozicione stranke su proevropske, pa tako Borisovljeva propaganda uopšte nije inventivna.
U proteklom tekstu za Res publiku, objavljen u martu 2021. godine, objasnio sam zašto su parlamentarni izbori u Bugarskoj zakazani za 4. april 2021. godine bili od velike važnosti za bugarsku demokratiju, a takođe sam istakao da je vrlo verovatno da nove opozicione stranke neće moći da formiraju vladu i da će država izaći na brze parlamentarne izbore u leto 2021. godine.
Moja predviđanja su se ostvarila - 11. jula 2021. bugarski glasači imaće novu priliku da pokažu crveni karton autokratiji. Ovde možemo očekivati neočekivano, jer, kako kažemo u Bugarskoj, zmija najjače ugrize pre nego što umre. Uprkos mnogim mesecima masovnih protesta u 2020. i vrlo kritična rezolucija koju je usvojio Evropski parlament povodom nedostataka u vladavini prava u Bugarskoj, stranka GERB-a Bojka Borisova odbila je da prihvati činjenicu da se civilno društvo probudilo i da više ne želi da živi u autokratiji.
Borisov - vrlo nervozni autokrata
Rezultati od parlamentarnih izbora održanih 4. aprila 2021. definitivno su uznemirili Borisova, koji nije naučen da gubi. Tačno je da je GERB bio prvi, ali je osvojio samo 75 poslaničkih mesta, dok je za formiranje vlade potreban 121 poslanik. Nove opozicione stranke koje su se ili pojavile ili su ojačale zahvaljujući protestima (poput „Postoji takav narod" (ITN), demokratska Bugarska "DB" i Stani! Mafio, odlazi!) najavile su da ne žele da koaliciraju sa GERB-om, kao i pre i nakon izbora. Međutim, Borisov je odbio da prihvati njegov realni poraz.
Uoči aprilskih izbora, on se obratio naciji koja je rekla da ima podršku Evropske narodne stranke (EPP) i da će se Bugarska, ako GERB ne bude na vlasti, raspasti. Pokušao je da nagovori opoziciju da pristane da formira stručnu vladu, ali budući da niko u opoziciji nije bio previše uzbuđen zbog te ideje, izneo je još jedan egzotični predlog- želeo je da nova, četrdeset i peta Narodna skupština otvori put Velikoj narodnoj skupštini. Prema bugarskom zakonu, Velika nacionalna skupština je parlament sazvan za usvajanje novog ustava, promenu političkog sistema i tako dalje. U osnovi, Borisov je pokušao da ponovi isti trik iz leta 2020. godine kada je pokušao da ublaži proteste. U avgustu 2020. predložio je navodno novi Ustav, koji je trenutni Ustav, ali preokrenut naopako, i rekao da bi prethodna Narodna skupština trebalo da otvori put Velikoj nacionalnoj skupštini. Njegov predlog samo je još više razljutio gomilu.
Očajnički potezi Borisova ovde nisu završili. Umesto da vrati mandat za formiranje vlade predsedniku Rumenu Radevu istog dana kada ga je dobio, GERB je najavio da će i dalje pokušavati da formira vladu. Borisovljeva stranka se jasno nadala da će EPP vršiti pritisak na druge stranke da sarađuju sa GERB-om. EPP je sa zadovoljstvom ponudila podršku i na društvenim mrežama, ali ne samo da opozicija i građani uopšte nisu bili oduševljeni, već i spisak ministara sastavljen od Borisova dodatno je pojačao bes.
Opozicija nasuprot statusu kvo
Četrdeset peta Narodna skupština, koju je predsednik Radev raspustio u maju nakon što je, prema ustavnoj proceduri davanja tri mandata za formiranje vlade tri različite stranke, imala kratak životni vek. Ali ipak, možemo reći da je postigla dobra postignuća. Prvo je osnovana komisija za istragu korupcije Bojka Borisova, koja je uključivala šokantna svedočenja o reketu i mučenju. Uz to, opozicija je predložila nekoliko zakona čiji je cilj ,,demontiranje" glavnih obeležja autokratije Borisova - zatvaranje specijalizovanih krivičnih sudova koji su se pretvorili u tribunale putem kojih su maltretirali protivnike statusa quo, reformisanje Komisije za borbu protiv korupcije koja oslobađa korumpirane političare i zlostavlja protivnike , reforma politiziranog Vrhovnog sudskog saveta itd.Ukoliko ovi zakoni budu usvojeni od nove Narodne Skupštine koja će biti izabrana ovog jula oni će staviti kraj „Frankenštajnskoj" državi Borisova.
45. nacionalna skupština pokazala je i koliko se Borisov boji opozicije - on se ne odaziva pozivu da se pojavi u Parlamentu radi ispitivanja, uprkos činjenici da je Bugarska parlamentarna republika i da je odgovaranje na pitanja pod parlamentarnim mehanizmom kontrole obaveza. Borisov je izveo nekoliko različitih dečjih fora - uzeo je slobodan dan da bi igrao fudbal sa unucima onog dana kada je pozvan na sesiju raspitivanja. Slučajno je, dok je igrao fudbal, ozledio koleno i prebačen je u bolnicu da bi mu uradili operaciju meniskusa, čime je sebi omogućilo duže bolovanje i odsustvo.
Privremena vlada koju je imenovao predsednik Rumen Radev takođe je pokazala veliku posvećenost razotkrivanju sumnjive prakse režima Borisova. Ministar ekonomije u ovoj vladi je najavio da Bugarska razvojna banka, inače u državnom vlasništvu, koja bi trebalo da podržava mala i srednja preduzeća, pozajmila je 500 miliona eura za samo osam kompanija. Mnogi sumnjaju da su to kompanije koje pripadaju najužem krugu Borisova. Ministar unutrašnjih poslova dao je najsmelije javne izjave. On je otkrio da su članovi opozicije, uključujući građane koji su protestovali, ilegalno prisluškivani tokom protesta protiv Borisova. Ministar je dalje rekao da su ljudi iz pravosuđa, uključujući članove Vrhovnog sudskog saveta, imali imovinu i račune u inostranstvu koje nisu prijavili u skladu sa zakonom. To pokreće sumnju da li je takva imovina možda stečena nezakonito.
Uprkos brojnim optužbama za korupciju, američka Vlada je izrekla sankcije zbog korupcije nekoliko bugarskim državljanima, uključujući Deljana Peevskog, inače čoveka Borisova iza scene. U saopštenju američkog Ministarstva finansija otvoreno se govori o mitu datom "trenutnom političkom lideru". Mnogi misle da je jedini koji odgovara ovom opisu Borisov.
GERB kampanja - puna klišeja
U ovoj fazi GERB nema baš dobre izglede. Neke od anketa pokazuju da je razlika između GERB-a i ETN-a toliko mala da GERB možda nije ni na prvom mestu. Bez obzira na ishod glasanja 11. jula, jasno je da GERB neće biti deo sledeće vlade.
Trenutno je predizborna kampanja u punom jeku. ETN, DB i SUMO usredotočeni su na antikorupcijske poruke i predloge reformi. Istovremeno, GERB-ova kampanja puna je floskula. Tema koja se neprestano širi je njihov plan da „Bugarska treba da bude najbolje mesto za poslovanje", kao da nisu bili na vlasti u Bugarskoj poslednjih 10 godina i kao da građani nisu primetili katastrofalne posledice koje su imali za državu. Osim toga, Borisov pokušava da proda zabludu da je privremena vlada zemlju gurnula u haos, pa je moto GERB-a u ovoj kampanji „Uvedimo red u haos". Naravno, ovo zvuči pretenciozno, jer je privremena vlada na vlasti gotovo manje od mesec i po dana na vlasti i uglavnom se koncentrisala na iznošenje na videlo loših stvari Borisovog režima.
Ekatrina Zaharieva, štićenica Borisova, koja se u svojoj prethodnoj kampanji fokusirala na makedonsko-bugarske odnose, sada Makedoniju pominje samo sporadično. Jedini lider opozicije koji je dao hrabre izjave što se tiče makedonsko-bugarskih odnosa, jeste Kornelia Ninova iz Bugarske socijalističke partije, ali čini se da ona verovatno neće biti deo buduće vlade.
Obzirom na gore navedeno, budućnost makedonsko-bugarskih odnosa je u rukama ITN-a, DB-a i SUMO-a. Iako veliki broj činioca na Balkanu i u EU sa nestrpljenjem očekuje da se makedonsko-bugarske tenzije uskoro reše, teško je predvideti kakav bi zajednički stav imale ove tri stranke. Ono što daje nadu je, međutim, da su se, za razliku od GERB-a ili (bugarskog) VMRO-a, koji su se oslanjali na populizam i koristili ove tenzije za domaću političku korist, ove tri stranke suzdržale od dodavanja soli na ranu i usredotočile se na stvarne probleme sa kojima se Bugarska suočava - rastuća korupcija i zastoji u vladavini prava.
Šta bi jedan autokrata uradio u očaju?
Civilno društvo se iskreno nada da će se ETN, DB i SUMO udružiti i uspeti da formiraju vladu, uprkos činjenici da se njihovo biračko telo vrlo razlikuje i pripada različitim delovima političkog spektra. To podrazumeva teške kompromise. Iz tih razloga čini se realnim očekivati da će se oni složiti oko vlade koja će imati kratak životni vek - oko godinu dana. Tako će četrdeset šesta nacionalna skupština biti u stanju da sprovodi zakone koji su od ključne važnosti za razbijanje autokratije Borisova. Ako se to ne dogodi, on će i dalje kontrolisati ključne bugarske institucije.
Dobro je poznato da su u očajna vremena potrebne očajne mere. Ali šta je Borisov mogao da uradi? Neki članovi opozicije oglasili su alarm zbog mogućeg događaja sabotiranja na izborima koje bi napravio GERB. Budući da ćete na ovim izborima moći da glasate samo mašinski, šuška se da će električna energija biti namerno isključena. Postoje i navodi da je GERB tražio od svojih glasača da ne žure kada su za mašinama, da uzmu vremena i tako spreče druge ljude da glasaju. Privremeni ministar unutrašnjih poslova upozorio je na do sada „neviđeni pritisak" na birače i šeme kupovine glasova. Naravno, Bojko Borisov se već žali čelnicima EPP-a da ovi izbori neće biti pošteni i da vode prema apokaliptičnom scenariju za Bugarsku, tj. da će zemlja biti izbačena iz koloseka ukoliko GERB ne bude na vlasti. U međuvremenu, sve opozicione stranke su proevropske, pa tako Borisovljeva propaganda uopšte nije inventivna.
11. jula i nedugo nakon toga, zasigurno možemo očekivati teatar à la GERB. Nesumnjivo je da je teško pasti dostojanstveno, pogotovo ukoliko neko zna da će se konačno suočiti sa istragama niza navodnih zločina. Međutim, sve pozorišne predstave imaju i die u kojem dolazi do ulepšavanja, a bugarsko je društvo izgubilo strpljenje sa dramskim piscima iz GERB-a.
Molimo pročitajte pravila pre komentarisanja ili preuzimanja
Napomena: Stavovi i mišljenja izraženi u ovom članku su stavovi autora i ne odražavaju nužno stavove Instituta za komunikacijske studije ili donatora.
