Ostaje da se vidi da li je Vlada naučila lekciju i da li će se uvidi iz iskustva odraziti na buduće politike i zakon o budžetu. I, naravno, dinamika u sprovođenju projekata i reformi je očajnički potrebna.
Tokom poslednje decenije, Kosovo je doživelo stabilnu ekonomsku ekspanziju, uz značajan napredak u kritičnim ekonomskim pokazateljima. Ovo ekonomsko dostignuće rezultat je kombinacije nekoliko faktora: povećane potrošnje i privatnih investicija, vođenih doznakama, i značajnih javnih investicija u infrastrukturu. Značajno je da su stope rasta Kosova za 2021. i 2022. nadmašile druge zemlje zapadnog Balkana, kao što su to činile u prošlosti, beležeći 10,7% odnosno 5,2%.
Tokom ovog perioda, vrednost robnog izvoza se skoro udvostručila. Međutim, zabrinjava činjenica da se trgovinski deficit pogoršao, što je kulminiralo negativnim tekućim računom koji je ekvivalentan 10% bruto domaćeg proizvoda (BDP) do kraja 2022.
Strane direktne investicije (SDI) su nastavile uzlaznu putanju ove godine, ali se ne mogu primetiti strukturne promene u glavnim sektorima ili diversifikacija investicija. Većinom stranih direktnih investicija i dalje dominiraju ulaganja dijaspore u sektor nekretnina, a nedavno povećanje cena nekretnina može biti glavno objašnjenje za ovo opšte poboljšanje.
Pogođeno intenzivnim trendom migracije, tržište rada Kosova je doživelo značajne promene. Nedostatak radne snage je takođe prisutan u nekoliko sektora, posebno u građevinarstvu i ugostiteljstvu. Prema poslednjim podacima Kosovske agencije za statistiku (KAS), stopa nezaposlenosti u poslednjem kvartalu 2022. godine iznosi 11,8%.
I pored neospornog ekonomskog napretka koji je Kosovo doživelo, neophodno je biti oprezan pri izvođenju zaključaka samo na osnovu zvaničnih podataka, jer postoje neke anomalije u poslednjim statističkim izveštajima. Kao ilustrativan primer, inicijalni prijavljen prosečan rast BDP-a za 2022. godinu, prema kvartalnim izveštajima, bio je 3,5%. Međutim, nakon revizije i prilagođavanja za sezonske fluktuacije od strane KAS, stopa rasta je otišla na 5,2%. Ovako izražena nepodudarnost podataka obično izaziva zabrinutost ili zbog tehničke greške ili spoljnih smetnji, jer odstupa od najbolje prakse.
Anomalije se manifestuju i u podacima tržišta rada. U 2021. godini, zvanično je prijavljeno da je stopa nezaposlenosti veća od 20%. Ipak, nakon dužeg perioda bez izveštavanja, KAS je naznačio da je nezaposlenost značajno opala za skoro 50%, što odgovara približno devet procentnih poena. Ako je zaista došlo do značajnog poboljšanja na tržištu rada, očekivalo bi se da će se takva poboljšanja odraziti u nalazima Javnog istraživanja pulsa, koje je sproveo Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP). Suprotno logičnim očekivanjima, anketa otkriva da ljudi i dalje percipiraju nezaposlenost kao svoju najvažniju brigu, a zatim slede siromaštvo i inflacija. Štaviše, pad nezaposlenosti mladih predstavlja još veću zagonetku.
U 2020. godini, Kosovo je imalo najveću stopu nezaposlenosti mladih među zemljama Zapadnog Balkana, dostigavši 49,1%. Dve godine kasnije, Kosovo je nekako postiglo najnižu stopu nezaposlenosti mladih u regionu, pala je na 15,1%. Iako obrasci migracije unutar ove demografske grupe mogu delimično da objasne ovaj pad, teško je zanemariti skepticizam u pogledu tačnosti ovih cifara.
Inflacija i odgovor vlade
Nakon post-Kovid ere, globalna ekonomija je iskusila izražene eskalacije cena, podstaknute poremećajima na strani ponude, energetskom krizom i tekućim sukobom u Ukrajini. Privreda Kosova nije imuna na ove sile. Do kraja 2022. inflacija hrane je porasla na približno 20%.
Izvor: pixabay.com
Istovremeno, cene su nastavile svoj trend rasta, ali nešto sporije tokom ove godine. Drugim rečima, neekonomisti treba da shvate da niže stope inflacije nisu povezane sa nižim cenama u poređenju sa prethodnim godinama, već sporijim trendom rasta.
Nedavno istraživanje koje je sproveo UNDP, a obuhvatilo je 1.500 domaćinstava, pokazalo je da većina ispitanika nije prijavila nikakvu promenu u prihodima, dok su cene nastavile trend rasta. Da objasnimo, 2021. godine 38,8% domaćinstava je na namirnice trošilo 200 evra ili više. U 2023. godini, ovaj udeo je porastao za značajnih 20,8 procentnih poena. Slični trendovi su se manifestovali iu rashodima za komunalije, prevoz i zdravstvenu zaštitu. Otprilike 44% ispitanika je navelo da kupuju manje robe, a plaćaju višu cenu, ističući svoju nesposobnost da ponovo planiraju svoje budžete kao odgovor na inflaciju. Ovaj izazov je naročito akutan među marginalizovanim segmentima stanovništva.
Prema ovoj studiji, 16% ispitanika 2023. sada živi ispod granice siromaštva, živeći sa 1,85 evra dnevno, u odnosu na 14,5% u 2021. Pored ekonomskog uticaja inflacije, značajan deo ispitanika, odnosno njih 46% je odgovorilo da su doživeli visok nivo stresa i anksioznosti kao rezultat rasta cena.
Program socijalne zaštite pomaže najugroženijim grupama, ali podrška koju dobijaju nije prilagođena inflaciji. Vlada nije uspela da usvoji predlog zakona u parlamentu, koji podrazumeva zajam Svetske banke za reformu programa socijalne zaštite. Ova inicijativa naišla je na kritike nekih ekonomista koji tvrde da je zaduživanje za finansiranje programa socijalne zaštite bez presedana i tipičan pogrešan pristup povećanju javnog duga zemlje.
S druge strane, pristalice vlade tvrde da je ovaj kredit koristan, jer je u vremenima visoke inflacije uzimanje kredita sa veoma niskim kamatama povoljna odluka za proširenje fiskalnog prostora. Iako ima istine u oba argumenta, ostaje odgovornost Vlade da deluje na ovim reformama kako bi pomogla onima kojima je potrebna. Nedostatak javnih fondova nije valjan izgovor. Drugim rečima, Vlada nije pokazala nikakvu dinamiku u sprovođenju novih reformi uprkos otvaranju različitih frontova – odnosno pokretanju velikih zakonskih i ekonomskih reformi u prvom delu mandata – a da nijedna veća reforma nije sprovedena.
Ipak, vredi istaći da je Vlada preduzela nekoliko fiskalnih mera kao odgovor na inflatorne pritiske. U aprilu 2021. godine došlo je do privremenog povećanja programa socijalne zaštite za 30 odsto, a minimalna penzija je podignuta na minimum 100 evra mesečno. U 2022. godini, za ublažavanje negativnih efekata inflacije, Vlada je svim zaposlenima, studentima i penzionerima izdvojila 100 evra. Dok ove direktne i jednokratne subvencije pružaju trenutno olakšanje kućnim budžetima, one u principu imaju potencijal da intenziviraju inflaciju. Infuzija značajnog novčanog obima u ekonomiju može ubrzati dalju eskalaciju cena, s obzirom na ograničenja ponude.
Anketa takođe otkriva da je značajan deo ispitanika pribegao kreditnim karticama kao mehanizmu za suočavanje sa inflacijom. Vlada je uvela fiskalnu meru koja podrazumeva subvencionisanje kredita u iznosu od 10% njihove glavnice, do maksimalnog iznosa od 300 evra. Međutim, ova mera je ostala na snazi nekoliko meseci uprkos tome što je inflacija trajala više od dve godine.
Ono što smo zapazili iz vladinih fiskalnih mera u poslednje tri godine su ili visoko ciljane fiskalne mere ili ih uopšte nema. Bez sumnje, ove mere su pomogle mnogim porodicama da ublaže uticaj inflacije i podržale preduzeća u prevazilaženju štetnih efekata Kovida. Međutim, da bi se poboljšala njihova efikasnost, Vlada bi trebalo da unapred planira svoje politike, a ne da ih dodeljuje ad hoc. Najbolje prakse budžetiranja nalažu da planovi Vlade budu objavljeni na početku fiskalne godine, dok je na Kosovu većina fiskalnih mera sprovedena u kratkom roku.
Ovo je narušilo opštu efikasnost subvencija i transfera. Na primer, Vlada je prošle godine, u energetskoj krizi, najavila subvenciju za sva domaćinstva koja kupuju energetski efikasnu opremu. S obzirom na ograničenu ponudu, šok u tražnji je značajno povećao cene, što je rezultiralo većim profitom za vodeće uvozne kompanije.
U zaključku, Vlada je eksperimentisala sa velikim brojem pristupa u borbi protiv inflacije. Povećanje minimalne zarade sa 170 na 264 evra i socijalnih šema na minimum 100 evra je dobar početak. Međutim, u teškim vremenima – kada inflacija traje – ove politike treba prilagoditi inflaciji.
Ostaje da se vidi da li je Vlada naučila lekciju i da li će se uvidi iz iskustva odraziti na buduće politike i zakon o budžetu. I, naravno, dinamika u sprovođenju projekata i reformi je očajnički potrebna.
Tekst je nastao u sklopu izdanja “Priča iz regije” kojeg provode Res Publica i Institut za komunikacijske studije, u suradnji s partnerima iz Crna Gora (PCNEN), Kosova (Sbunker), Srbije (Autonomija), Bosne i Hercegovine (Analiziraj.ba), i Albaniji (Exit News), u okviru projekta "Korišćenje novinarstva zasnovanog na činjenicama za podizanje svesti i suprotstavljanje dezinformacijama u medijskom prostoru" uz podršku Britanske ambasade u Skoplju.
Molimo pročitajte pravila pre komentarisanja ili preuzimanja Napomena: Stavovi i mišljenja izraženi u ovom članku su stavovi autora i ne odražavaju nužno stavove Instituta za komunikacijske studije ili donatora.
